Поучна прича: Необични просјак - пример истинске љубави и милосрђа

 

О Ави Агатону сви су говорили лепо. То су признавале чак и стене. Како се један такав свети човек не појави поново међу подвижницима?

Тако је како ти кажем. Ава Агатон је нешто посебно, стално је говорио стари Аврамије, трговац из Александрије. А Јаков, Јелин, слушао га је задивљено:

– Пре неки дан, настави стари Аврамије, када сам ишао да купим корпе од пустињака, затекох Старца међу ходочасницима и монасима. У почетку сам био у недоумици. Које овај који говори? Ава Агатон, рекоше ми. Ма, не личи на Аву Агатона. Не може бити да је Ава Агатон тако обичан. Па ипак, био је то Старац главом. Одећа му једноставна, лице светло и јасно попут кристалне воде по којој сунце безбрижно светлуца. Речи му слатке као мед, шириле су наоколо спокој. Говорио је о љубави док су му очи сијале. Глас му је имао сву чежњу човека који је знао да воли. Мало подаље седео је један млад монах са лепим, ведрим лицем, који врло скромно затражи дозволу да упита: „Кажи нам, Старче, рече младић, „како се ова љубав према нашем брату може показати?“ Тада Ава Агатон засија од светлости која преплави и очара све. Љубав је, дете моје, одговори Старац, то да нађем једног губавца, да му дам моје тело а ја да узмем његово. Ове Старчеве речи нас протресоше. Нико од нас не могаше да каже ништа, рече стари Аврамије и ућута.

– Никада нисам чуо тако нешто, рече Јаков. А стари Аврамије настави са сузама у очима.

– Годинама одлазим подвижницима, али још нисам срео таквог човека који би за своју браћу дао чак и сопствени живот.

– Слава Богу који и данас има такве људе, додаде Јаков

– Слава му хиљаду пута, сложи се стари Аврамије.

– Ипак нас занесе разговор, а посао не чека. До виђења, рече Јаков и устаде да иде.

– С Богом. Срећан пут, рече стари Аврамије.

Два пријатеља се растадоше и сваки пође својим путем.

Одмаче дан и око поднева од северног дела града, који гледа на пустињу, пристигоше неки сиромашни пустињаци да продају корпе на главној пијаци. Међу њима бејаше и Ава Агатон. Долажаше ћутке, натоварен корпама предивне израде, које су биле ручни рад монаха. Продавали би их по градовима и од то мало новца могли су да се издржавају. Старци уђоше у град а свет их поздрављаше са „благослови“. Сваки заузе своје место, а последњи од свих Ава Агатон.

Но, изненада, тамо где стаде, један сиромашни старац, који не могаше чак ни да хода, рече јецајући Старцу:

– Не остави ме, Аво. Пусти ме овде близу тебе, немам никога на свету. Ево, овде ћу сести и нећу ти нимало сметати.

Од свег срца, рече Старац и поређа корпе поред себе.

Убрзо корпе Аве Агатона, исплетене брижљиво и са љубављу, почеше да се продају једна за другом.

– Колико си новца зарадио, добаци просјак некако чудно.

– Три новчића, рече једноставно Ава Агатон, не узбуђујући се због ове контроле необичног просјака.

– То је прилично, поново се јави просјак и настави:

Купи ми мало хлеба јер данима ништа нисам јео.

– И то те брине? Одмах ћу, рече Ава и оде да испуни његову жељу.

Убрзо је просјак из Старчевих руку јео врућ хлеб. Време пролазаше а Ава Агатон настави да продаје оно мало котарица које су му преостале.

– Колико новчића имаш Аво, упита изненада просјак.

– Мислим опет три, одговори доброћудно Старац.

– Хоћеш ли ми купити мало воћа и неки слаткиш од оних на пијаци? рече просјак.

– Од свег срца, рече Старац, и по други пут оде да купи воћа и слаткиша за необичног просјака.

Нешто касније просјак је јео последњи комад слаткиша, а Старац се спремао да се врати натраг у своју колибу без имало љутње што је све своје новце дао за љубав брату. Но, међутим, све је то учинио веома предусретљиво, иако задуго неће имати ни парче хлеба.

– Сада ћеш да идеш? упита га просјак.

– Треба да се вратим натраг у пустињу, рече му Ава.

– Онда ћу ово тражити од тебе. однеси ме одавде до главног пута, па одатле иди за пустињу.

– Од свег срца, одговори Ава Агатон и насмеши се пртећи просјака на леђа.

– Ноге га нису слушале и како је још од јутрос био врло уморан, једва је ишао. Пошто је са необичним просјаком на својим леђима допешачио до главног пута који полази за пустињу, спремаше се да га ту остави. Али, изненада неки небески глас испуни све:

– Благословен да си и на земљи и на Небу. Један у бело обучен анђео налазио се на месту неугледног просјака, преплављен светлошћу и божанском благодаћу. Дошао је од Божијег Трона да искуша срце смиреног Агатона, јер Бог овенчава трпељивог човека и богато га дарује својим благословом.

Извор: "Подвижничка слова"

Духовне поуке аве Агатона

У број великих монаха, чувених подвижника египатских припадао је и отац Агатон. Он се нарочито одликовао смирењем и трпљењем. Једном приликом дођоше му у посету неколико браће да дознаду да ли је он заиста смирен и трпљив као што о њему други говораху. Због тога га подвргоше искушавању овако:

Оче Агатоне, ми смо чули да си горд, поносит, да презиреш друге и да си блудник?

Тако је, на жалост, рече Агатон

Браћа: Чули смо да радо оговараш друге?

Агатон: Признајем на себи све те пороке и не могу се ничим оправдати. При овим речима он ничице паде пред ноге њихове с речима: "Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене оптерећеног небројним гресима, да би ми их Господ преблаги опростио.

 Браћа: Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик?

 Агатон живо: "То не! Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души."

Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: "Оче, молимо те кажи нам зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе, а при речи "јеретик" сав си се узбунио и одбио си то од себе?"

Агатон: Прва окривљавања да сам грешан примио сам да смиравам самога себе, а у једно исто време да ви имате о мени мишљења као грешнику. Међутим окривљивање да сам јеретик не могах примити на се зато што је јерес - отуђење од Бога. Јеретик се одлучава од живога и истинитог Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога.

Причају о оцу Агатону да је тежио да испуни сваку заповест Божију, па чак и најмању.

Кад је имао госте сам је својим рукама постављао трпезу, јер је био испуњен љубављу према Богу и ближњему.

Колика је била његова љубав према ближњема види се из овог догађаја: Идући једном у варош да прода свој ручни дрводељски рад, наиђе на једног преболнога странца, на кога нико не обраћаше пажњу. Старац се задржа код њега. Новцем од продатих ствари купи му стан, а остатак новца употреби на потребе болесникове. Он ту пробави четири месеца док странац потпуно не оздрави. Тек тада се врати својој ћелији.

Ни један духован ни побожан човек не сме себи ништа допустити ни учинити у чему би га савест укоравала.

Без испуњавања заповести Божијих ни мало се не може успевати у духовном животу.

Старао сам се, вели Агатон, да никада не заспим са нерасположењем и љутњом против мене.

Причали су о оцу Агатону да је три године носио камен у устима да би се научио ћутању. Човек треба тако непрестано да се понаша као да стоји пред Судом Божијим.

Ако би ко чак и мртве васкрсавао а да њиме влада страст гнева такав је туђин према Богу.

"Ако приметим да ме мој најмилији друг или пријатељ или сродник навлаћи на грех, ја одмах прекидам са њим свако пријатељство." (Јединствена поука, јер многи су и душевно и телесно пропали и пропадају што се поводе за другима због тога што неће да му се замере па ма шта он захтевао). Од рђавог друга који те на зло наводи бежи као од живе ватре.

Једном приликом ишао је Агатон са својим ученицима путем, па наиђоше на руковет пасуља. Један од ученика, видећи то, упита Агатона: "Ако благословиш ја ћу то да узмем." Старац га зачуђено погледа па га упита, а јеси ли ти то оставио? - Нисам, одговори ученик.

- Па кад ниси како можеш узети оно што ти сам ниси оставио?"

Упитали су оца Агатона: Шта је корисније за испосника телесни труд или духовни? Старац одговори:

Испосник се може поредити са дрветом: телесни труд је лишће, а духовни је плод. Св. Писмо вели: "Свако дрво које не рађа добра рода сече се и у огањ баца" (Мт 3, 10). Из овога излази да је за испосника, а и за свакога духовника, потребно стећи плод - имати духовни труд. Али као што је дрвету потребно лишће тако је и нама потребан телесни напор и рад. Али ако се човек само на њему задржи он постаје дрво без плода.

Браћа упиташе оца Агатона: Од свих подвига и напора који је најтежи? "Ја мислим да је најтежи и најмучнији подвиг молитва." Кад се човек реши да се Богу помоли тада ђаволи са свих страна навале на њега, јер је молитва најопасније оружје против њих. Сваки други напор духовни има неку олакшицу, а молитва је до последњег издисаја сједињена са напором.

Брат рече оцу Агатону: Мени је дата заповест таква која је везана са тугом: желим да је извршим а међутим борим се против туге." Старац одговори: "Кад би ти имао љубави ти би и заповест извршио и тугу победио."

Када је отац Агатон био на самрти, три дана је лежао без покрета, отворених очију управљених на једно место. Најзад га браћа гурнуше мало, рекавши: "Оче где си ти?" Он одговори: "Стојим пред судом Божијим." "А зар се и ти плашиш?" - упиташе га они.

"Истина, ја сам се из све снаге старао да извршим заповести Божије, али ја сам човек, па не знам да ли су моја дела Богу угодна", рече он.

"Зар се ти ниси уверио да су твоја дела Богу угодна?" Упиташе га опет браћа. На то св. Агатон рече: "Мени је немогуће да се уверим у то док не изиђем на суд пред Бога, јер друго је суд Божији а друго човечији." Браћа хтедоше још нешто да га упитају, али их он замоли: "Љубазно вас молим не говорите више са мном јер сам заузет." Рекавши ово он радосно издахну.

Једанпут отац Агатон пође у град да прода оно што је у ћелији израдио. На путу виде човека узетог који је лежао. Узети га упита куда иде, на што му св. Агатон одговори да иде у град на пијацу. Узети замоли да буде онде где св. Агатон буде продавао своје израђевине. Када св. Агатон продаде једну ствар, узети га упита пошто је продао. Када му старац одговори, узети га замоли да му купи један хлеб. Када старац продаде другу ствар, узети га опет упита пошто је продао и замоли да му купи још хлеба. Старац му купи када је старац распродао све и хтео отићи, узети га поново замоли да га однесе на оно место одакле га је понео. Агатон га однесе. Тада узети рече: "Благословен си Агатоне од Господа на небесима и на земљи". Старац поново погледа на узетога али никога не беше ту. То је био анђео Божији!

Свети оче Агатоне, моли Бога за нас!

Из књиге  „Духовно злато којим се небо купује“, стр. 59-63.