Старац
Амвросије Оптински је саопштио једну поучну причу: «Демон у облику човека је
седео и њихао ногама. Видећи га духовним очима, Старац га је упитао: «Зашто не
ради нешто?" Демон је одговорио: "Па немам шта да радим, сем да њишем
ногама, јер људи све раде боље него ја."
У циљу да
пружи неопходно разумевање о моћи и важности покајања, Старац Амвросије би
говорио: “Каква су времена пред нама! Раније, када се неко искрено кајао за
своје грехе, он би мењао свој начин живота и живео непорочно. Али сада се често
догађа, да током исповести особа наведе све своје грехе, а онда наставља да
живи непромењено."
"Постоје
три услова за спасење. Свети Јован Златоусти каже:
а) Не греши
б) Ако си
грешио, покај се
в) Они који
се не кају на прави начин, морају да носе своје туге, када их сналазе
"Дешава
се", знао је да каже Баћушка, "да иако су наши греси опроштени кроз
покајање, наша свест не престаје да нам их представља. Као поређење, упокојени
Старац Макарије, знао је да показује свој палац који је био посечен, пре дуго
времена: бол је одавно прошао, али је ожиљак остао. Управо тако је и након
покајања, ожиљци остају, то јест, укори савести."
"Иако
Бог прашта грехе онима који се кају, сваки грех захтева очишћујућу казну. На
пример, након што је Христос рекао Покајаном Разбојнику: "Данас ћеш бити
са Мном у Рају," његова колена су пребијена. А шта мислите, како је било
висити само на својим рукама, са сломљеним чашицама, три сата? То је значило да
он мора да очисти себе кроз патњу. Очишћење оних грешника, који су умрли одмах
након покајања, врши се кроз молитве Цркве а они, који су још живи, морају
очистити себе кроз промену свог начина живота и милостињу која би покрила
њихове грехе."
