Од отаца чусмо о неком епископу, који је напустио своју епископију и отишао у Теуполис[1] где је живео радећи и помажући зидаре. У то време, управник читаве источне области био је Јефрем[2], муж милостив и добродушан. Он је после земљотреса[3], који је уништио скоро сав град, обнављао јавне зграде.
Једне ноћи Јефрем је спазио како је на главу радника који је спавао силазио огњени стуб. Исто ово је видео не само једном, два или више пута, већ веома често и будући зачуђен, размишљао је шта би то требало да значи. Јефрем није знао да је овај радник био епископ. Како је и могао да зна кад је пред собом гледао човека рашчупане косе, прљавог одела, сиромашка измученог од заморног и исцрпљујућег посла. Једног дана је Јефрем позвао тог радника желећи да од њега самог сазна ко је он, и почео је да га испитује одакле је и како се зове.
"Ја припадам сиротињи овога града и немајући чиме да се издржавам, радим као радник и тако ме Бог храни преко мојих трудова."
Подстакнут вољом Божијом, Јефрем на то рече:
"Уверавам те да те нећу оставити на миру све док ми не испричаш све о свом животу."
Епископ је увидео да више не може прикривати истину о себи.
"Дај ми реч да никоме нећеш открити причу о мом животу, а ја ћу ти рећи све о себи, сем имена мога и града из којег сам."
Тада му се Јефрем закле: "О теби и твоме животу нећу говорити ништа све док Бог не буде зажелео да те узме са земље."
Овај му тада рече:
"Ја сам епископ и, Бога ради, оставио сам своју епископију и дошао у ове непознате крајеве мучећи се и живећи као радник. Од рада мога, обезбеђујем свој свакидашњи хлеб. Што се тебе тиче, повећај милостињу колико год можеш јер ће те Бог ових дана уздићи на апостолски трон Цркве у Теуполису да напасаш народ Божији, о којем се до саме своје крви трудио Господ Исус Христос, истинити Бог наш. Као што ти већ рекох, труди се око милостиње и Православља "јер се таквим жртвама угађа Богу"[4].
Када је Јефрем ово чуо, прославио је Бога рекавши:
"Колико тајних слугу својих има Бог, који су само Њему познати!"
Кроз неколико дана све се овако догодило.
Из духовног луга Јована Мосха (7. век)
[1] Теуполис (прев. “Божји град”) је друго име за Антиохију (сиријску, јер постоји и Антиохија писидијска, у Малој Азији), јер су у време великих земљотреса 526. и 528. год. становници града на зидовима својих кућа писали: "Христос пребива међу нама", и тако се спасавали. У земљотресу 526.г погинуо је и сам патријарх антиохијски - Ефрасије.
[2] Св. Јефрем најпре беше војвода страна источних у време византијских царева Анастасија (491.-518.) и Јустина ( 518.-527.). Потом он би постављен за патријарха антиохијског (526.-546. г.) као човек велике вере и побожности, врлинског и богоугодног живота. Кад се ово десило још не беше патријарх антиохијски.
[3] Догодио се 526. год.
[4] 6. Јевр. 13, 16
