Југослав Кипријановић – ПОПИС 2022 – шта је спорно?

Од 1. до 30. октобра 2022. обавиће се редован Попис грађана Републике Србије, који се одржава на сваких 10 година. Овај се одржава са годину дана закашњења и изазива, можда и по први пут, доста неспокојства међу становништвом.

Нови закон о попису

Попис сам по себи није споран и користан је кад држава функционише у интересу грађана. Од велике је користи како за државу, тако и за науку, образовање, информисање грађана… Овај попис спроводи се на основу Закона о попису становништва, домаћинства и станова 2022, који је усвојен 2020, а потом мењан 2021, због промене термина одржавања пописа са 2021, на 2022. годину.

Ако упоредимо прописане обрасце пописа из 2001, 2011. и 2022. видећемо да се за 20 година значајно проширио опсег питања, а ове године, по први пут имамо детаљан попис имовине кроз упитник за домаћинство и стан.

С једне стране, природно је очекивати да са развојем технологије, начина обраде и укрштања података може да се добије више корисних статистичких информација, али исто тако са друге стране, системи заштите података морају бити далеко софистицаранији и комплекснији. Без обзира на све то, могућности злоупотребе или крађе података не смемо изгубити из вида, нарочито у тренутку када смо сведоци да је суверенитет државе Србије значајно пољуљан.

Кад се томе дода чињеница да је директор Завода за статистику Миладин Ковачевић, који ведри и облачи у свим режимима од Слободана Милошевића, преко Вука Драшковића,Чеде Јовановића и Расима Љајића до Александра Вучића и Ане Брнабић, који је доказано био спреман да се штелује шта се штеловати треба – оваја попис ми додатно не улива поверење.

#ЕУ за мене? Нека, хвала!

На конференцији за медије Републичког завода за статистику говорио је и Martin Klaucke, шеф операције Делегација ЕУ у Србији. Шеф које операције, право је питање.

Оно што одмах боде очи у кампањи и на пописном обрасцу је финансирање пописа средствима из ЕУ. Попис је трошак за државу који се покрива из буџета Републике Србије и само одатле може да се финансира, а тако стоји и у Закону о попису. Одакле држави паре за попис, то је друга тема, али је напросто недопустиво да #ЕУ било шта ради за мене на обрасцу који расписује држава Србија!

Прочитах негде и слажем се: изгледа да није газда онај ко је на папиру, већ ко инвестира. А инвестира Европска унија.

 Од #ЕУ ми не треба баш ништа! Хвала им лепо и далеко им лепа кућа!  Не желим да видим, нити је дозвољено, да се рекламира једна пролазна политичка дружина (тоталитарна, антицивилизацијска и срећом на умору) на обрасцу који је држава Србија прописала.

„Злочин и казна”

Сад кад смо установили ко је, заправо, наручилац посла, хајде да видимо шта ми, грађани, све морамо да дамо од података под претњом прекршајне одговорности у износу од 20 до 50 хиљада динара у случају да:

– не желимо да учествујемо у попису

– не желимо да дамо податке о одсутним члановима домаћинства

– не желимо да дамо све информације

– уколико дамо нетачне информације

Ово последње је посебно занимљиво, јер, како ће Завод за статистику, ако не укршта податке са осталим базама података из државног апрата, знати да ли су пописивачи обманути или нису? Или ипак укрштају податке? Ако укрштају податке за статистичку обраду, шта ће им подаци од грађана ако их могу добити у интерном саобраћају, под условом да је тако нешто уопште законски дозвољено?

Као и ранијих година, једино оно што је сваком нормалном човеку мило и што одређује његов национални идентитет, као и његов верски идентитет – то, по Уставу, није обавезно (Члан 43. и 47.). Добро, Устав увек треба поштовати док се не унапреди или не донесе бољи. У овим условима наш Устав је велика брана за тоталну контролу над грађанима и очување територијалног интегритета земље. Без обзира на Уставну обавезу, попис се неће спровести на територији АП Косово и Метохија.  Што се мене тиче, на ова два питања на која не морам да одговорим, радо ћу одговорити.

Изгледа да сам баш неки контраш!

Шта је спорно

По мом мишљењу, спорно је и следеће:

1) ЈМБГ – није статистички податак, већ врло важан лични податак, такозвани „кључ” за умрежавање различитих база података; овај податак узиман је и на претходним пописима, само тада га није прикупљао #ЕУ за мене.

 2) Податак о адреси сталног становања привремено присутног лица – није статистички податак (питање ПЛ1); На пример, ђаци и студенти ће бити пописивани два пута: код куће и у домовима, па би овај податак могао да буде од користи за укрштање. Међутим поставља се логично питање: ако је неко на адреси боравка по закону дужан да пружи тачне податке о свим члановима домаћинства, зашто се онда ђаци и студенти пописују два пута и код куће и у ђачким и студентским домовима?

3) Податак о називу и адреси школске установе  (питање 16.1) није статистички податак; не видим никаву сврху да се прикупљају ови подаци који постоје у базама података надлежних министарстава. У закону није наведено да се прикупља назив и адреса, већ само место образовне установе. Зато се овај податак ни не мора дати.

4) Податак о називу фирме и адреси фирме у којој радите – није статистички податак, већ врло конкретан, приватни податак, при том и често променљив. У закону није наведено да се прикупља назив и адреса, већ само место фирме. Зато се овај и податак не мора дати. Због чега се то све укршта, са којим правом и што је најважније, са којим циљем?

Како се пописом долази до нашег имовинског стања

Неки људи су се врло потрудили да оправдају попис по сваку цену, као нпр. Борис Теодосијевић, професионални тренер пословних вештина. Између осталог, он тврди (у једном од бројних коментара) да нас пописивачи не питају за имовинско стање.

Ако мало боље погледате Упитник за домаћинство и стан, који се први пут појављује и практично је најважнији део пописа, видећете да ће нас питати за власништво над некретнином, колико стан/кућа има квадрата и, наравно, адресу становања.

Простим укрштањем ова три податка добијамо образац за израчунавање вредности некретнине за сваког становника:

Локација – тржишна цена по квм (х) број квадрата х коефицијент старости објекта = вредност објекта

Ето конкретне и битне информације о имовинском стању и дубоког задирања у приватност.

Како да заштитимо остварену слободу

Долазимо до кључне дилеме: шта ако заиста, после свега што смо доживели и проживели у земљи Србији у протеклих 30 година немамо поверења, не у државу и њене институције, већ у поштење и сувереност извршних власти и да баш због тога не желимо да учествујемо у попису или у једном његовом делу?

У том случају, може се посегнути за чланом 46. Устава Републике Србије којим се јемчи слобода мишљења и изражавања, а тиме и наше право на приватност, које се појединим питањима из пописа потенцијално нарушава. Ако никога не угрожавамо, то право не може нико да нам наруши, јер се тиме врши дискриминација и крше се људска права загарантована члановима 19,21,23,43 и 46. Устава Републике Србије. То треба на тај начин и да се евидентира од стране пописника приликом пописа.

Посебно је важно да Европска конвенција о људским правима из 1950. године, коју је Србија ратификовала, даје могућност да се о неким стварима не изјаснимо:       

Слобода изражавања

1. Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примање и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе.

Члан 10 Европске конвенције о људским правима

У сваком случају, и да се посегне за кажњавањем „непослушних” , прописана прекршајна казна се не мора платити, већ се могу на суду образложити своја уставна права.

Већ сам писао о томе како је држава Србија доживела крах након непоштовања сопствене одлуке о забрани Европрајда 2022. Шта можемо другачије да очекујемо овог пута, кад нам се Европска унија рекламира на државном обрасцу?

Слобода нам није дата, она се увек изнова осваја.

Срећно нам било!

Извор:ifamnews.com/sr

+++

Милица Драгојевић: О предстојећем попису
Попис 2022. (4. део) - отац Симеон о попису
Попис 2022. (3. део) – адвокат Милан Босика о попису
Попис 2022. (2. део) - Дешифрована Агенда 2030. Уједињених нација: Ево како ће се успоставити глобална моћ владара света и шта ће се десити са човечанством
Попис 2022. (1. део) - Адвокат Милина Дорић: Шта нам доноси Закон о попису становништва, домаћинства и станова 2022.?

Декларација Антихриста: "Сви народи чине једну заједницу"

Усвајањем завршне декларације у Нур-Султану је завршен VII Конгрес вођа светских и традиционалних религија, преноси «Интерфакс-Религия».

Документ је објавио специјални представник Англиканске цркве на Конгресу лидера светских и традиционалних религија, бискуп Доркинга, Џо Бејли Велс. Декларација позива светске лидере да се „одрекну сваке агресивне и деструктивне реторике која води дестабилизацији света, зауставе сукобе и крвопролиће у свим крајевима нашег света”.

 „Позивамо верске вође и истакнуте политичке личности из различитих крајева да неуморно развијају дијалог у име пријатељства, солидарности и мирне коегзистенције“, наводи се у документу.

Учесници конгреса позвали су на активно укључивање лидера светских и традиционалних религија и истакнутих политичких личности у процес решавања сукоба у циљу постизања дугорочне стабилности.

Након објављивања заједничке декларације, папа Фрања је говорио на затварању Седмог конгреса вођа светских и традиционалних религија.

 „Мото моје посете, која се ближи крају“, рекао је понтифекс, „Гласници мира и јединства. Мото звучи у множини, пошто имамо заједнички пут. Овај седми конгрес, који смо одржали милошћу Божјом, означава важну прекретницу. Од самог почетка, 2003. године, овај догађај је следио пример Дана молитве за светски мир који је Јован Павле II организовао у Асизу 2002. године како би се потврдио позитиван допринос различитих верских традиција дијалогу и хармонији међу народима. Након онога што се догодило 11. септембра 2001. године, било је потребно одговорити, и то колективно, на напету средину коју је тероризам на сваки могући начин распламсао насилним акцијама, због чега би се религија могла представити као фактор сукоба.

Католичка црква, рекао је Фрањо, „која неуморно објављује неуништиво достојанство сваког појединца, створеног ’по лику Божијем’“ (уп. Пост. 1,26), такође верује у јединство људске породице. Верује да су „сви народи једна заједница, имају један почетак, јер је Бог цео људски род населио на лицу земље“ (Conc. Ecum. Vat. II, Dich. Nostra aetate, 1). 

Фрањо је приметио да је „човек такође пут свих религија. Да, конкретна особа која је преживела пандемију, измучена ратом, патила од равнодушности! Папа је нагласио да је „позив великих учења и религија да сведоче читавом човечанству о постојању заједничког духовног и моралног наслеђа, које се заснива на два стуба: трансценденцији и братству“.

Расколничка и јеретичка Београдска Патријаршија од римокатоличке цркве добила храм у Бечу

Расколничка и јеретичка Београдска Патријаршија добила је вечерас од своје браће у антихристу - римокатоличке цркве, храм у Бечу, жупску цркву Ам Шепфверк посвећену прелешћеном и демонизованом (како га је називао Свети Игњатије Брјанчанинов) Фрањи Асишком.

Заједничком молитвом римокатоличких и "православних верника" започела је свечана церемонија примопредаје цркве.

Храм је лично предао бечки надбискуп кардинал Кристоф Шенборн "владики аустријско-швајцарском" Андреју.

Свечаности су присуствовали "митрополит дабробосански" Хризостом, "владика браничевски" Игнатије, "дизелдорфски и целе Немачке" Григорије, "брегалнички" Марко (сви до једног најљући јеретици у расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији- напомена уредништва блога "наша вера православна").

Одлуку о предаји цркве донео је једногласно римокатолички жупски савет и савет за управљање имовином у сагласности са руководством Бечке надбискупије.

У време када је основана парохија 1982. године, у насељу Ам Шепфверк у 12. бечком округу је живело око 5.000 римокатолика.

Парохија је пројектована као саставни део новог стамбеног комплекса, али је у последњих неколико деценија број римокатолика пао на нешто мање од 1.000.

Истовремено се повећао удео становника "православне" вероисповести, па је пренос жупске цркве која је грађена од 1979. до 1981. године на расколничку и јеретичку Београдску Патријаршију "прихватљив и истовремено гарантује очување храма у виду хришћанске богомоље", закључено је одлуком о предаји храма.

Цркву у Мајдлингу је Надбискупија продала Епархији за 200.000 евра, а поред храма добијен је плац од две и по хиљаде квадратних метара, са више од 1.000 квадрата на два нивоа, а ту спадају и три стана у суседној стамбеној згради.

Црква се налази у стамбеној четврти у 12. бечком округу, у оквиру којег је стамбени комплекс са више од 70 улаза. У том стамбеном комплексу живи велики број наших грађана, међу њима и Саша Божиновић, који истиче да нова црква (која личи на све осим на цркву! - примедба уредништва блога "наша вера православна") много значи Србима.

„Ова црква много значи Србима у овом делу града. До сада смо морали путовати у друге делове града да би ишли у цркву, сада смо је добили управо ту где смо сконцентрисани”, објаснио је он.

"Епископ" Андреј казао је "да су "верници" СПЦ одушевљени новим храмом" и оценио "да захваљујући добром васпитању наших предака у Бечу расте број православних верника" (може расти само број јеретика, јер по учењу Светих Отаца, јеретици нису хришћани, а самим тим ту нема ни говора о православљу! - примедба уредништва блога "наша вера православна").

„У Бечу се уочава солидно веровање код нашег народа и није случајност што су наше цркве препуне, па није ни чудо што смо молили сестринску римокатоличку цркву да нам уступи још један храм”, рекао је "владика" Андреј.

Надбискуп бечки кардинал Шсенборн рекао је да му је жеља да цркве остану цркве.

„Срећни смо што ће ова црква остати божји храм. Имамо истог Бога, истог Исуса, и у најважнијим питањима вере смо јединствени (што се тиче јединства, никаквог јединства између Истине и лажи не може бити, јер по учењу Светих Отаца, границе између православља и јереси су исписане крвљу, крвљу Светих мученика који пострадаше за одбрану вере православне! Што се тиче јединства између помесних цркава тзв. светског псеудоправославља и јеретика римокатолика, оно свакако постоји од 1965. године и о томе можете више прочитати у књизи "Јединство "цркава" се догодило" - примедба уредништва блога "наша вера православна"). Имамо историју која нас дели, али она је прошлост. Данас имамо одличан однос једни према другима”, објаснио је он.

Кардинал Шенборн је истакао да се он залаже да се цркве не продају у друге сврхе, већ да остану цркве.

„Већ смо једном предали цркву СПЦ, цркву Нојлехернфелд. То није било лако, јер су се неки верници противнили, али смо то спровели. Сада тамо имамо пуну цркву у којој се људи моле. Зар то није прелепо”, казао је он.

Ово није први пут да бечка надбискупија предаје једну од својих цркава због смањења броја сопствених верника расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији.

Тако је црква Нојлерхенфелд поклоњена расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији у мају 2014. године и од тада је храм Рођења Пресвете Богородице, у који долази велики број "верника".

Са оваквима су помесне цркава тзв. светског псеудоправославља у унији од 1965. године

Белгијски бискупи предложили текст црквеног завета за истополне парове

Белгијски бискупи објавили су данас предлог текста за церемонију за истополне парове упркос ватиканској директиви из 2021. која забрањује црквене благослове за геј парове.

Таквом врстом церемоније није склопљен брак. Циљ је да, како су навели из бискупије, пар захвали Богу што им је дозволио да пронађу једно друго и обећају да ће бити ту једно за друго током живота.  

Бискупи, који говоре фламански, нагласили су да таква литургија није слична црквеном венчању између мушкарца и жене, преноси Бета.

Додали су да је то део напора да се белгијска црква приближи својим геј члановима и да „створи климу поштовања, прихватања и интеграције”.

Цитирали су позив папе Фрање да црква буде отворенија према гејевима.

Предложена церемонија укључивала би „уводну реч, уводну молитву, читање Светог писма”, као и текстове две молитаве – једну у којој се заклињу једно другом и другу, молитву за заједништво.

Извор: "Политика"

"Рекао сам да сам спреман да дам живот за тебе, али не и душу!"

Један отац је сам неговао дете са инвалидитетом, без мајке. Дете је било везано за кревет. У једном тренутку, породица се нашла у потпуном финансијском ћорсокаку.

Током овог тешког времена, отац је упознао богатог човека који је почео да му даје новац за дете, што је трајало прилично дуго. Његова помоћ је за њих била прави спас. Једног дана, отац је, преиспуњен захвалношћу, рекао овом човеку: „Спреман сам да дам свој живот за тебе.

Чувши ове речи, нови познаник је позвао оца да пође с њим на неки састанак. А онда су једног дана затворили тешко болесно дете у кућу и отишли ​​у други део града, на непознато место.

Седећи у холу, отац је схватио да је ово састанак Јеховиних сведока. Одлучио је да остане да их не увреди. Чим се састанак завршио, људи су почели да иду кући, али је замољен да не одлази.

Отац је одведен у другу собу, где је видео много хришћанских икона како леже на поду. Његов „добротвор“ је рекао: „Рекао си да си спреман да даш живот за мене. Погази иконе и постаниЈеховин сведок“.

Отац је одмах одговорио: „Православац сам рођен и православан ћу и умрети. Рекао сам да сам спреман да дам живот за тебе, али не и душу.

Затим су га жестоко претукли и бацили на улицу. Крвави отац је узео такси и, упркос наговарању таксисте да га одвезе у болницу, отишао кући.

Када је дошао до врата своје куће, видео је да су отворена. Деца из комшилука су се играла напољу. И одједном је међу њима приметио... свог сина, који је трчао и забављао се са другом децом. Гледајући у њега, нико није могао да каже да је ово дете инвалид: изгледало је савршено здраво!

Са сузама у очима отац упита дете:

- Како си успео да изађеш напоље?

Син је одговорио:

- Тата, док тебе није било, дошао ми је Господ Исус Христос. Подигао ме је за руку са кревета и рекао: "Сада твој отац трпи мучење за Мене"...

Амин! 

Извор: «Трость Скорописца»

Да ли ће твоја љубав опстати?

Невероватно је да је у својој похвалној песми љубави Свети Апостол Павле пева о ономе од чега се љубав уздржава. Почиње речима: „Љубав дуго трпи“, а завршава се: „Љубав све трпи“. У суштини, то је једно те исто. Али за нас би изгледало природније да говоримо о томе шта љубав може учинити, а не о томе шта може да издржи. Зашто не опевати њена звучна дела, препреке које савладава, чуда која чини? Али, ипак је био у праву Свети Апостол Павле.

У мрачном, неприметном, радном путу лежи величина подвига, а подвижнички пут љубави је дуготрпљив. У тренутку ентузијазма, у тренутку одушевљења, спремни смо на сваку жртву. Али није у омамљености ентузијастичног узбуђења, камен темељац љубави. Права љубав ће доказати своју снагу у свакодневном животу, некима и неприметна: у врелим, невидљивим сузама, у жртви принесеној у самоћи, после сурове душевне борбе.

Може ли твоја љубав да издржи мала, свакодневна раздражења? Можете ли да одолите да видите себе несхваћеног, неправедно осуђеног? Хоћеш ли издржати, не добивши одговор, да сусретнеш једно ћутљиво нерасположење? Хоћеш ли остати сам, одбачен од свих? Ако ни тада твоја љубав не умре, онда је заиста достојна похвалне песме апостола Павла.

Извор: „Дан за даном“, 1908 г.

Фреске нам завршавају у канти, а Србима је забрањен улазак у храмове у Северној Македонији!

Емисија је снимана пре трагичних догађаја из маја 2022. године када је лжепатријарх Порфирије уручио томос тзв. МПЦ и овим чином је истој признао аутокефалност.