Искушења пред људским родом

Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најприје не дође отпадништво и не појави се човјек безакоња. Који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог (2 Сол. 2, 3-4)

Да ли ће машине моћи да читају наше мисли и да нам мењају осећања? Дали ће 5Г променити наше животе више од свих претходних технологија у овој области? Светски економски форум и његов гласноговорник Јувал Харари нам то обећавају.

Харари: "У року од 10, 20 или 30 година алгоритми би вам могли рећи шта да студирате на факултету и где да радите и са ким да се венчате, па чак и за кога да гласате".

Дакле, према Харарију више не треба да слушамо своје срце, своју интуицију, своје искуство, своја чула већ треба да дозволимо АИ да одреди за кога да се венчамо и за кога да гласамо. То значи потпуно преузимање људске душе, духа, има и целог нашег живота од стране тог робота.

Харари: "После хиљада година током којих су људи били владари света ауторитет и моћ ће се преместити са људи на компјутере и већина људи ће постати економски бескорисна и политички немоћна. Већ данас почињемо да видимо стварање нове класе људи - бескорисне класе".

"По први пут у историји могуће је потпуно елиминисати приватност. То никада раније није било могуће, али сада јесте. Нешто фундаментално се променило. Диктатори су одувек сањали о потпуном елиминисању приватности, да све време надгледају све, не само шта радите, већ и све што мислите и осећате. Било који тиранин у старој Грчкој или Стаљин, они су о томе увек сањали, они то нису могли да ураде јер је то технички било немогуће. Сада је то могуће! Све време надгледати све и знати све шта се ради. И не само то већ и шта неко мисли и осећа".

Нове технологије се промовишу као нешто што нам олакшава живот. Али права агенда је прикупљање наших личних података. Што се више података прикупи од светске популације то је више моћи у рукама оних који поседују ове податке. Ако знају сваки детаљ о вама, могу имати потпуну контролу над вама. Премијер Индије Моди изјавио је да су подаци нова нафта и ново злато.

Зато постоји операција широм света да се свака особа пресели у паметне градове где ће бити на домак руке свеприсутним технологијама за прикупљање података које су темељ овог новог друштва.

Они који контролишу податаке, контролишу будућност, не само човечанства, већ и будућност самог живота!

Да ли је ово свет у којем желите да живите? И када смо предали животе у руке ових тирана који су себе поставили за богове над целим човечанством?

Они желе да иду дубље, у саму срж онога што значи бити човек. Њихова јавна агенда декларише како желе да потпуно промене људски ДНК претварајући нас у нешто што се не сматра људским бићем.

Харари: "Ми смо у процесу стицања божанских способности, претварања себе у богове. И то мислим у најбуквалнијем смислу. То није метафора. Бог је творац. Његова главна моћ је да ствара. Он ствара животиње и биљке и људе по својој жељи. Сада добијамо ту моћ да стварамо живот баш као Бог и на неки начин чак идемо даље од библијског Бога, јер чак и ако верујете у Библију, једино што је Бог успео да створи су органска бића. Али сада покушавамо да створимо неорганске ентитете. Киборге, вештачку интелигенцију итд. Ако успемо, онда ћемо врло брзо бити изнад Бога из Библије".

Један од њихових најважнијих циљева је да пренесу свест човека на вештачки носач како би постигли "бесмртност".

Главни метод ових сатаниста је да пројектују страх у свачији ум, и онда да понуде тзв. решење које је мрачно и ђаволско као пакао.

+ + +

Посматрајући величанственост Божије творевине, назиремо само нејасне обрисе Његовог Небеског Царства, за које смо сви ми створени. 

Морамо се увек сећати да је наш дом на небесима; морамо се ослободити свих таштих и ситних страсти и брига које нас везују за земљу, за пали земаљски свет, које нас спречавају да се сетимо нашег назначења. 

Како олако заборављамо смисао нашег постојања.

Последња времена су већ дошла. Јасно видимо припрему света за долазак антихриста. 

Вера и љубав хришћана према Богу наћи ће се на нечувеним искушењима. Мораћемо да се кријемо у дивљини - попут ове коју видимо пред нама. 

Наравно, на крају ће нас чак и тамо наћи. 

Сврха скривања није у очувању земаљског живота, већ у коришћењу времена да би оснажили душе за коначно искушење. 

И то морамо почети већ сада. 

Зато треба кренути у борбу, макар и против приземних страсти, треба да се сећамо како наш прави дом није овде, већ на небесима. 

Морамо да тежимо ка нашем небеском дому, како је говорио Свети Герман Аљаски

 - АД АСТЕРА! АД АСТЕРА! - 

Ка звездама!

(Из последње беседе оца Серафима Роуза пред његово упокојење)

Коришћени су фрагменти из док. филма Давида Соренсена - Крај човечанства 

Свети Исак Сирин: Искушења

 

Нико не може да напредује у врлини ако није спреман да се суочи са искушењима. Најпре треба да зна да тешкоће, бриге, и уопште искушења, користе души. Прво, дакле, што треба да учинимо, јесте да заволимо туге!

Никада не тражи савета од некога ко није прошао искушења слична твојима, макар и да је мудар. Боље је да тражиш савет и од неписменог, али врлинског човека, него мудрог коме је божанско и врлинско страно. Онај који ће те саветовати шта да чиниш у животу, треба да је извршио све оно чему те поучава. Човек који је са пуно стрпљења прошао искушења и савладао их, он може много да ти помогне, јер не може свако да руководи лако друге у задобијању врлина и савлађивању искушења.

Tреба да знаш да је за врлину карактеристичaн – душевни мир. Тим путем су ишли светитељи. Јер, уколико си постојан у искушењима и напредујеш у врлинама, толико се приближаваш Царству Небеском. Колико напредујеш и усавршаваш се у врлини, толико искушења бивају снажнија.

Туге које Бог допушта, дају нам се за духовни напредак. Бог се не свети за грехе наше. Напротив, воли нас још више и хоће да се исправимо. Искушења треба да примамо, иако нас жалосте. И не заборавимо да Бог допушта искушења према духовној снази коју има свако од нас…

Бог не даје духовне дарове човеку ако претходно не претрпи искушења и жалости по допуштењу. То је дело Божије мудрости коју не могу људи разумети. Када стрпљиво поднесеш жалости и тешкоће, тада ће те наградити Бог божанским даровима. Јер, после жалости и искушавања долази утеха. Који издрже искушења, ти и примају блага од Бога. Прво треба окусити горчину искушења, а затим уживати сладост божанске благодати.

Када наиђу искушења, треба да нас обузму двојака осећања, радости и страха.Радости, јер смо удостојени да идемо путем којим је ишао Господ и његови светитељи. Страха, да можда од наше гордости не долазе искушења.

Не заборавимо да са добром увек иде жалост. Лењост и немар за спасење паралишу душу и не дозвољавају јој да се приближи Богу и да издржи искушења на прави начин, која допушта Бог за наше добро.

У искушењима, у оном часу велике душевне буре, чини нам се да су нас сви напустили и нема ни са које стране наде за спасење. Све нам изгледа црно и мрачно. Али, не губимо храброст и не очајавајмо! После невремена наступа тишина.

Добри Бог устројава тако лепо свакоме од нас, тако да неће дозволити да наиђу на нас искушења која превазилазе наше снаге. У искушењима су помешане утеха и невоља, светлост и тама, туга и срећа. Искушења су показатељи духовног напредовања човековог. У часу искушења имамо помоћника – живога Бога! Зашто дакле, да се плашимо?

Гордима, који својом бестидношћу вређају доброту Божију, долазе велика искушења. То допушта Бог да би их смирио. Онима који се надимају пред Богом, допушта Бог страшна искушења, као што је напад који подиже Сатана помоћу срамних помисли, гнева, рђавим понашањем и многих других зала. Почетак свих тих искушења јесте да неко себе сматра паметним и мудрим. Зато је потребно од почетка победити гордост да не би пустила корење у души јер је после тешко да се искорени.

У жалости и тешким приликама на које наилазимо потребно је трпљење. Други начин савлађивања не постоји. Трпљење одгони горчину невоља.

Потребно је противити се искушењима! Не треба да их сусрећемо нерадом и унинијем. Када отворимо врата душе своје, тада у њу улазе збрка, немир, богохулство, тужба на своју судбину, развраћене помисли и толика друга зла која шкоде души. Узрок свих тих зала јесте наша немарност.Да би се излечили од ових болести, потребно је смирење. Без смирења, навалиће већа и жешћа искушења. То је истина! Настој да задобијеш смиреноумље и помиловаће те Бог. У зависности од смирења, шаље Бог и трпљење. А са трпљењем бива лакши терет мука и невоља. Тада ће Дух Свети да се усели у срце твоје. Бог, који је сав љубав не одгони одмах искушења знајући да то није корисно за душу, него даје трпљење којим долазе сва добра.

Кривци смо пред Богом када подлежемо искушењима, а не када нас нападају. Напад искушења биће свакако, јер ћемо тако да се испитамо. Ми не треба да их примамо да се не би тако прљала душа. Светитељи су трпећи искушења, веома узрасли у врлини. Искушење снажи човека и раздваја се у њему добро од зла.

Могао би неко запитати: зар не постоји други начин да нас Бог испита? Зашто Бог допушта да се пате његова деца? Тако је Бог одредио. Јер, ако човек не искуси ништа лоше, неће никада осетити сладост добра. Могуће је да поклекнемо као људи. Бог не гледа толико пад, колико на исправљање и борбу за задобијање врлине. Још у искушењима осећамо људску немоћ и увиђамо да без помоћи Божије не можемо чинити ништа. Ако би Господ дозволио да ђаво чини шта хоће, тада би наш положај био трагичан. Дозвољава му само толико да нас куша колико допусти Он који је вођа душе наше.

Они који су узнапредовали у врлини, чувани су Божијом силом и избацили су из својих душа пагубне страсти. Апостол Павле наводи да је Бог допустио на њега велико искушење да се не погорди, дат му је „жалац у тело, да се не преузноси“.

Искушењима се још задобија вера. Искушење користи свакоме човеку. Подвижници су на већим искушењима када увећавају своје духовно богатство. Они који спавају буде се искушењима, и они који су далеко од Бога, приближују Му се. Човек који се не бори, не добија богатство Божије помоћи. Зато Бог прво испитује и мучи своје слуге, па пошто храбро претрпе искушења, даје им заслужену награду. Прославимо Бога који нам даје лекове, тако да нам после њих дође душевно здравље и утеха.

Нема човека да се не умара и не негодује у часу искушења. И сами светитељи којима се дивимо, имали су страшне унутрашње тешкоће, али нису борбу напуштали. Без лека искушења не може се нико излечити. Међутим, да би издржали искушења, не зависи само од нашег труда, него и од помоћи Божије.

Дакле, ако истрпимо храбро искушења Бог нас неће оставити, него ће нам послати Своју помоћ да би смо напредовали у врлини и сјединили се са Њим.

Преподобни Нил Сорски – Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља – преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

Преподобни Нил Сорски