Један млад брачни пар био је толико сиромашан да су, да би преживели, почели да распродају све што су имали из куће. На крају су морали да продају и иконе. Међу њима је била једна посебна икона светог Николе. Купац је био један крупни Турчин, коме су рекли да икони требају само свеће и уље да би била задовољна. Овај Турчин је мислио да би било добро да има икону за заштиту своје куће, када би одлазио у кафану да пије.
Пошто је
купио икону, отишао је увече у кафану и рекао пријатељима да његову кућу чува
икона и да више не мора да закључава врата. Пријатељи су му се насмејали и
одлучили су да га науче да иконе немају никакву силу. Док је он пио, отишли су
до његове куће и украли неке вредне ствари из ње. Враћајући се те ноћи кући,
човек је видео да је опљачкан. Пришао је икони и рекао: „Свети Никола, дао сам
велики новац за тебе, а ти ниси заштитио моју кућу. Зар ти нисам сипао довољно
уља у кандило? Запалићу ти још једну свећу.“ Тако је запалио још једну свећу и
долио још уља.
Следеће ноћи је опет изашао да пије. Чим су га видели, пријатељи су га питали
да ли је свети Никола заштитио његову кућу. Одговорио је да није дао довољно
свећа и уља икони, али да ће од сада све бити у реду. Тако су се пријатељи, док
је Турчин пио, опет искрали и поново му опљачкали кућу. Турчин се вратио кући и
поново оптужио свеца да не обавља своју дужност и упалио је још више свећа.
Следеће
ноћи, док је пио са пријатељима, неки од њих су одлучили да провале у његову
кућу и украду саму икону. Ушли су у његову кућу и први је посегнуо да скине
икону Светог Николе са зида, али руке су му се залепиле за њу и он није могао
да се помери. Други је покушао да га повуче, али није могао да се помакне од
тренутка кад је додирнуо свог пријатеља. Била су четворица пријатеља и сви су
били закачени за икону. Кад се Турчин вратио кући, затекао је своје пријатеље у
крађи. Уплашивши се веома рекли су му да ће му вратити све што су украли и још
много тога додати. Али он их је тукао цео дан. И коначно, кад се уморио, рекао
је: „Свети Никола, уморио сам се од бијања својих пријатеља. Отпусти их.
Обећали су да ће ми вратити оно што су узели и дати још много тога.“ Тако их је
икона пустила да падну на под и вратили су оно што су украли и још много тога
другог додали. А Турчин је постао хришћанин.
