Радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве начелно су ускладиле радну верзију Темељног уговора која ће даље бити прослеђена радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром, саопштила је црногорска влада.
Радну
верзију Темељног уговора преносимо у целости:
Темељни
уговор између Црне Горе и Српске православне цркве
Црна Гора
коју заступа Влада Црне Горе и Српска православна црква, коју заступа Свети
Архијерејски Синод Српске Православне Цркве (у даљем тексту: стране
уговорнице).
У намјери да
уреде правни оквир међусобних односа,
Позивајући
се на међународно право и Уставом Црне Горе, зајемчену слободу вјероисповијести
и начело одвојености државе и Цркве, на православно канонско право, Устав
Српске Православне Цркве (у даљем тексту: Устав СПЦ) и црквено устројство од
оснивања Жичке Архиепископије, Пећке Патријаршије, односно Српске Православне
Цркве,
Полазећи од
чињенице да је Хришћанска Црква на простору Црне Горе присутна од апостолских
времена и њеног континуитета-мисије кроз историјско православно и црквено
устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије Жичке
Архиепископије (1219-1220г.),
Уважавајући
допринос Српске Православне Цркве у друштвеном, културном и образовном развоју
Црне Горе и историјску улогу Митрополије Црногорско-Приморске за вријеме
црногорских митрополита/господара,
Констатујући
да Српску Православну Цркву у Црној Гори чине, као њен органски дио,
Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимљанско-Никшићка, Милешевска и
Захумско-Херцеговачка и Приморска (или: Захумско-Херцеговачка)
Споразумјеле
су се о сљедећем:
Члан 1
Стране уговорнице
потврђују да су Српска Православна Црква (у даљем тексту: Црква) и Црна Гора (у
даљем тексту: Држава), свака у свом пољу дјеловања, независне и самосталне и
обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело.
Стране
уговорнице се обавезују да ће међусобно сарађивати у циљу цјеловитог духовног и
материјалног развоја човјека и друштва и унапређивања општег добра.
Члан 2
Држава
признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом јемчи
Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама,
манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној
намјени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у
складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.
Надлежна
црквена власт има право да самостално уређује њезину унутрашњу организацију и
да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама
православног канонског права и Устава СПЦ.
Надлежна
црквена власт о тим одлукама обавјештава орган државне управе ради евидентирања
црквено-правних лица у складу са државним прописима.
Надлежни
државни орган је дужан да поступи по пријави надлежних црквених власти.
Члан 3
Држава јемчи
Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и вјерницима слободу
одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском
праву и Уставу СПЦ, са својим највишим црквеним тијелима, са другим помјесним
православним црквама, као и са и вјерским заједницама.
Члан 4
Поштујући
слободу вјероисповијести, Држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске
јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе,
просвјете и вјерске проповиједи.
Члан 5
Црква има
искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу
православног канонског права и Устава СПЦ, у Црној Гори уређује сопствено
црквено устројство, као и да оснива, мијења и укида архијерејска намјесништва,
црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице.
Члан 6
Црква је
надлежна за сва црквена именовања, премјештаје, смјене, додјелу и одузимање
црквених служби, у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.
Свети
Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је као највиша црквена власт
искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у
Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са
православним канонским правом и Уставом СПЦ.
Надлежне
црквене власти имају право да у складу са православним канонским поретком и
одговарајућим црквеним прописима доносе одлуке духовне и дисциплинске природе
без икаквог уплитања државне власти.
Члан 7
Држава јемчи
Цркви слободу богослужења, вјерских обреда и осталих вјерских и хуманитарних
дјелатности.
Богослужење,
вјерски обреди и остале вјерске дјелатности се обављају у храмовима, другим
зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним
мјестима, отвореним просторима и мјестима везаним за значајне историјске
догађаје или личности.
Држава јемчи
Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима,
зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са
правним поретком Државе.
Држава се
обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих
неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске,
Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије
захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају.
Само због
изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти објекти и простори
из става 3 овог члана могу бити коришћени у друге сврхе.
У објектима
и просторима из става 3 овог члана државни органи не могу предузимати
безбједносне мјере без претходног одобрења надлежних црквених органа, осим у
случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи.
Приликом
одржавања богослужења или вјерских обреда на јавним мјестима и отвореним
просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти
ће благовремено обавијестити државне органе који ће осигурати јавни ред и
безбједност људи и имовине.
Члан 8
У случају
покретања кривичног или прекршајног поступка против клирика или вјерских
службеника Цркве, државни орган који води поступак ће о томе обавијестити
надлежног архијереја.
Члан 9
Тајна
исповијести је у потпуности и увијек неповредива.
Члан 10
Као нерадни
дани за православне хришћане у Црној Гори су предвиђене недјеље и сљедећи
вјерски празници:
Бадњи дан
(24. децембар по јулијанском/ 6. јануар по грегоријанском календару),
Божић и
Сабор Пресвете Богородице (25. и 26. децембар по јулијанском/ 7. и 8. јануар по
грегоријанском календару),
Велики
Петак,
Васкрсни
Понедјељак,
Први дан
Крсне славе.
Стране
уговорнице су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са
актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на вјерске празнике:
Свети Сава, први архиепископ српски (14. јануар по јулијанском/ 27. јануар по
грегоријанском календару), Свети Василије Острошки (29. април по јулијанском/
12. мај по грегоријанском календару) и Свети Петар Цетињски (18. октобар по
јулијанском/ 31. октобар по грегоријанском календару), ради учествовања у
вјерском обреду.
Стране
уговорнице се могу договорити о евентуалним промјенама нерадних дана уколико се
за то укаже обострана потреба.
Члан 11
Црква и
црквено-правна лица имају право да насљеђују, купују, посједују, користе и
отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају
привредне и друге дјелатности према одредбама православног канонског права и
Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе.
У
случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара који
представљају културну баштину Државе, а на којима право својине има Црква,
примјењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.
Црква може
оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и
Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе.
Члан 12
Реституција
покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без
правичне накнаде, биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју
реституцује у Црној Гори уз претходни договор са надлежним црквеним властима.
Стране
уговорнице су сагласне да је питање из става 1 овог члана потребно регулисати у
разумном року.
Непокретну и
покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће
држава обезбиједити правичну накнаду утврдиће Мјешовита комисија састављена од
представника страна уговорница.
Члан 13
Црква има
право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује
постојеће, а у складу са правним поретком Државе.
Држава се
обавезује да омогући Цркви сарадњу са надлежним државним органима приликом
израде просторно-планских докумената у циљу стварања услова за изградњу
вјерских објеката.
Надлежни
архијереј доноси одлуку о изградњи црквеног објекта у складу са православним
канонским правом и Уставом СПЦ и предлаже локацију за изградњу објеката, а
надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог уколико не постоје противни
објективни разлози јавног интереса.
Надлежне
власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу вјерских објеката
Цркве који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја.
Држава
финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних вјерских
објеката који имају културно-историјску вриједност.
Члан 14
Држава јемчи
Цркви слободу вршења просвјетне, културне, научне, информативне, издавачке и других
дјелатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним
поретком Државе.
Држава јемчи
Цркви право да посједује, штампа и издаје књиге, новине, часописе и
аудио-визуелне материјале вјерског, просвјетног, културног и научног садржаја.
Црква има
такође приступ и средствима јавног информисања (новине, радио, телевизија,
интернет).
Црква има
право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим
законодавством Црне Горе.
Члан 15
Црква има
право да у складу са Уставом СПЦ оснива вјерске образовне установе за средње и
високо образовање свештеника и вјерских службеника.
Оснивање
других образовних институција од стране Цркве регулише се законом.
Црква има
право да оснива и уређује установе културе у складу са Уставом СПЦ и правним
поретком Државе.
Финансирање
просвјетних и културних установа у Црној Гори, чији је оснивач Црква, као и
статус њиховог особља и корисника (лица која их похађају), ближе ће се уредити
посебним споразумом у складу са правним поретком Државе.
Члан 16
Држава јемчи
право родитељима и стараоцима да својој дјеци обезбиједе вјерско образовање у
складу са сопственим увјерењима.
Православна
вјерска настава у јавним школама може се регулисати, у складу са правним
поретком Државе.
Члан 17
Црна Гора јемчи
Цркви право на пастирску бригу о православним вјерницима у оружаним снагама и
полицијским службама, као и онима који се налазе у затворима, јавним
здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и
социјалну заштиту јавног и приватног типа.
Надлежни
државни органи обезбјеђују, у договору са надлежним црквеним властима, услове
да се православним вјерницима омогући остваривање слободе вјероисповијести, као
и богослужбени простор и посну храну за православне вјернике у болницама, затворима,
војсци, полицији, ђачким, студентским и старачким домовима.
Члан 18
Црква има
право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са
правним поретком Државе.
Установе из
става 1 овог члана своју унутрашњу организацију и начин рада регулишу статутима
одобреним од стране надлежне црквене власти, и имају исти правни положај као и
државне установе исте намјене.
Стране
уговорнице могу закључити посебне уговоре о међусобној сарадњи државних и
црквених добротворних, социјалних, здравствених, образовних и сличних установа.
Члан 19
У циљу
праћења примјене Уговора и унапређења сарадње између страна уговорница
образоваће се Мјешовита комисија са једнаким бројем представника.
Мјешовита
комисија се састаје по потреби, а најмање једном у шест мјесеци.
Уговор се
закључује на неодређено вријеме, а може се мијењати сагласношћу страна
уговорница.
Члан 20
Уговор је
сачињен у четири истовјетна примјерка од којих се по два налазе код сваке
стране уговорнице.
Уговор ступа
на снагу даном потписивања.
Уговор ће се
објавити у ”Службеном листу Црне Горе” и „Гласнику“ – Службеном листу Српске
Православне Цркве.
Извор:
"Спутњик"
