Читање духовне литературе представља (често потцењени) духовни подвиг. Као и сваки други подвиг, он доноси плода само када је праћен расуђивањем. Правила која можете прочитати у наставку вам могу помоћи да систематизујете овај важан део свог црквеног живота (синоним за духовни живот јер без Цркве нема ни духовности).
- Читање Светог Писма немојте
почети од почетка, већ од Новог Завета. Након систематског изучавања Новог
Завета, пређите на Стари Завет.
- Почните и завршите читање са
молитвом.
- Здрави људи не треба да читају
Библију лежећи, њу треба читати са поштовањем и без журбе.
- Свето Писмо није обична књига
која се једном прочита, оно се чита свакодневно. Христос је говорио: „Истражујете
Писма“ (Јн. 5:39), зато, заједно са побожним читањем, Свето Писмо се
изучава.
- Изучавање
Библије се заснива на темељу тумачења светих Отаца.
- Тумачења Светог Писма која су
заснована на протестантским предањима и сопственим фантазијама, најбоље је
избегавати. Њихови аутори не морају бити само протестанти, већ и
православни аутори. Обично се они прикладно, али и неприкладно позивају на
„савремене научнике“, „последња открића“, желећи да импресионирају
слушаоце оригиналношћу материјала који предају.
- Важна врлина је расуђивање.
Неопходно је умеће да се правилно и целовито сагледа прочитано. Увек је
лакше прихватити неку крајност.
- Корисно је записивати стихове
који посебно дотакну срце и учити напамет неке од њих.
- Читање Светог Писма и
светоотачке литературе представља труд. Као и сваки други, он не може увек
бити само лак и пријатан. Понекада је потребно принудити себе, памтећи да
и непријатељ људског спасења може да се противи оваквом читању: на пример,
да наводи досаду, умор, отежалост.
- Боље је почињати читање духовне
литературе са делима која су једноставнија, „делатна“, а онда постепено
усходити до узвишенијих. Неки људи читају много, али без плода.
Зашто? Зато што бирају књиге које им не приличе. На
пример, људи који су тек ушли у Цркву често стреме да се што пре упознају
са таквим узвишеним књигама као што су дела светог Исаака Сирина, Симеона
Новог Богослова, Макарија Египатског. А дешава се и обрнуто, када људи
који су направили одређени напредак у молитви, читају само
најједноставнија житија, брошуре и често губе оно што су стекли. Важно је
читати књиге које одговарају духовном узрасту читаоца.
- Неопходно је да читање духовних
књига буде пажљиво, најбоље по два, некада чак и три пута, одвајајући
свакодневно одређено време за то.
- Не треба читати неколико књига истовремено. Боље
је узето једну и њу пажљиво прочитати.
- Потребно је имати опрезан однос
према делима савремених западних аутора од којих су многи заражени идејама
толерантности и либерализма. Има смисла да се обрати пажња и на издавачке
куће јер се неке од њих фокусирају управо на преводе таквих дела.
- Најбоље је учити се пракси од
практичара, или од писаца који систематизују искуство подвижника.
- Разматрајући цитате, руководите се принципом: ко је, када, коме и којим поводом нешто рекао. На ту тему постоји одличан текст: „ТРЕБА ЛИ УБИЈАТИ КРТИЦЕ, ИЛИ КАКО НЕ ИСПАСТИ БУДАЛА ПРИЛИКОМ ЧИТАЊА САВРЕМЕНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЛИТЕРАТУРЕ“.
