Старац
Јероним Егински: Поштени турски
кадија и Православно вечно спасење ?!
Непосредно
пре Првог светског рата, један Турчин посетио је оца Јеронима у његовом
скромном скиту (тј. омањем манастиру) и позвао га у посету његовом газди
(кадији).
Старац се
мало забринуо. Није био навикао да прима позиве у госте и његов ум поче да
сумња да би мога да искуси неко зло или искушење. Међутим, он се помоли Богу и
пође за кадијиним слугом. Када је стигао кадијином великом дому, кадија га
лично дочека веома љубазно. Седоше на диван и кадија започе своју причу:…
„Ефенди оче,
ја сам турчин, муслиман. Од плате коју примам обезбеђујем све што је потребно
за моју породицу, а остало дајем на милостињу. Помажем удовицама, сирочадима,
сиромашнима; Обезбеђујем мираз за сиромашне девојке, тако да се оне могу удати,
помажем болеснима. Држим све постове како је прописано у нас, молим се и
уопште, трудим се да живим живот у складу са мојом вером. Такође кад седим у
судници, трудим се да будем праведан, и не судим особу по његовом месту у
друштву, ма колико велико оно било. Шта мислиш да ли су све ове ствари које сам
ти набројао довољне да и ја уђем у тај Рај, о којем ви Хришћани много говорите.
Старац је
био задивљен свиме што му је турски ефендија рекао и одмах се сетио римског
капетана Корнелија који се помиње у Делима Апостолским. У турском судији је
видео сличан живот незнабошца као негда у римског капетана. Старац је схватио
да је турски судија праведан и племенит човек и да је можда његова мисија иста
оној коју је Апостол Петар имао у случају преобраћења Римског капетана. Због
тога је старац био одлучан да исповеда своју Веру.
„Реците ми
ефендија, да ли имате деце?“
„Да, имам“
„Да ли имате
слуге?“
„Имам слуге
такође.“
„Који од ово
двоје испуњавају боље ваше наредбе – ваша деца или ваше слуге?“
„Наравно
моје слуге, јер ме моја деца познају, као свој род, и због тога су често
непослушна и раде шта год пожеле. Док слуге увек ураде шта им кажем.“
„Ефендија,
молим вас реците ми, када умрете ко ће наследити ваше богатство. Ваше слуге
које су испуњавале све ваше жеље или ваша непослушна деца?“
„Па, моја
деца наравно. Само они имају право на наследство, а слуге немају.“
„Па онда,
ефендија, то што ви радите је добро, али све што ваша добра дела могу да ураде
је да вас поставе у категорију оних који су добре слуге. Ако, ипак, ви желите
да наследите Рај, Царство Небеско, онда морате да постанете син. И то се може
постићи само кроз Крштење.“
Турски
судија је био врло импресиониран старчевом параболом. После тога су дуго
причали о Вери Православној, и на крају је питао старца да га крсти. И
тако, после краћег времена, добри судија би крштен и постаде Хришћанин.
