Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости. Међутим, много је пријатније не само видети Цркву, него и говорити у њој, сабраној у Богу, ослобођеној пометње, тајанствено озареној божанском светлошћу и устремљеној ка том Блистању и рукама и очима, и свим осећањима и мислима.
Пошто ми је
благодат Духа данас подарила да угледам тај прекрасни призор, као и вас који
сте даноноћно присутни у храму Божијем, старајући се да му приступите без
икаквог недостатка, могао бих да вас упоредим са изданцима надземаљског стабла,
засађеног крај извора воде Духа. И ја ћу, колико могу, потпомоћи том орошавању.
Као што ви јутарњим додајете и дневне молитве, тако ћу и ја, уколико ми то
време дозволи, јутарњој додати и вечерњу поуку, јасно вам указујући на оне
замке помоћу којих непријатељ нашег спасења на разне начине настоји да
бескорисним учини не само пост, него и нашу молитву.
2. Постоје,
браћо, и друге врсте рђавог преједања и опијања, али оне не долазе нити од јела
и пића, нити од наслада које од њих потичу, него од гнева на ближњег, од мржње
и злопамћења, као и од сваког оног зла које они рађају, о чему и Мојсеј говори
у песми: Вино је њихово отров змајевски и неизлечиви јед аспидин (5. Мојс. 32;
33). Зато пророк Исаија каже: Тешко онима што су без вина пијани (Иса. 28; 1) и
саветује, говорећи: Немојте постити будући у свађи (Иса. 58; 4). Онима који у
таквом стању посте, он као да говори у име Господње: То ли називаш постом
угодним Богу - кад повијеш врат свој као срп? Зато одвраћам очи своје од вас
кад ширите руке своје к Мени, и када умножавате молитве своје, Ја не слушам
(Иса. 58; 5,1; 15).
3. Према
томе, пијанство такве врсте, које потиче од мржње и које је, више него било шта
друго, разлог да се Бог одврати од нас, ђаво настоји да изазове код оних што се
моле и посте. Он их подсећа на сагрешења других људи према њима, подстиче их на
злопамћење и оштри им језик за клевете. Он при том чини да се уподобе оном
човеку којега Давид описује како се моли преиспуњен злобом: Смишљаш безакоње по
цео дан, неправду је смислио језик твој, као бријач оштар учинио си превару
(Пс. 51; 3-4). Давид моли Бога да га избави од таквих људи, говорећи: Избави
ме, Господе, од човека злога, и од мужа неправедног ослободи ме... изоштрише језик
свој као у змије, отров аспидин је под уснама њиховим (Пс. 139; 1,3)-
4. Молим
вас, браћо, да ми, у време поста и молитве, од срца опростимо ако смо некад
уистину имали или мислили да имамо нешто против некога и да сви пребивамо у
љубави. Осим тога, мислимо боље један о другоме, подстичући се узајамно на
љубав и добра дела. Говоримо добро једни о другима и у самима себи расуђујмо и
размишљајмо о ономе што је добро пред Богом и пред људима, да бисмо постили
похвалним и беспрекорним постом и да би молитве које упутимо током поста биле
Богу угодне, како бисмо Га по благодати на доличан начин називали Оцем и могли
одважно да Му кажемо: Оче, опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо
дужницима својим (Мт. 6; 12).
5. Постоји,
опет, и друга недолична ствар коју злонамерник током поста и молитве полаже у
наше душе. То је преузношење, које је у себи носио и онај фарисеј: премда је
постио и молио се, вратио се (са молитве) без плода (досл. празан). Ми пак,
знајући да је нечист сваки који је надменог срца и да га Бог не прихвата, и
знајући да смо дужници Богу у многим и великим стварима и да враћамо тек
најмањи део дуга, занемарићемо оно што је иза нас као сасвим ништавно и
стремићемо оном што је испред нас, постећи и молећи се скрушеног срца, уз
самопрекоревање и смирење, да би и наш пост био чист и богоугодан, и да би у
храму Божијем владали пажња и будност.
6. Други
начин деловања лукавога, који чини да наш труд поста и молитве буде
бескористан, састоји се у томе да нас убеди да то чинимо (тј. да постимо и да се
молимо) из славољубља и лицемерја. Зато Господ у Еванђељу саветује, говорећи:
Уђи у собу своју и, затворивши враша своја, иомоли се Оцу своме Који је у
тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно (Мт. 6,6).
7. Он то не
говори зато што нам заповеда да се отуђимо од сабирања у храму, од (заједничке)
молитве и псалмопојања. У том случају не би Му Псалмопојац - пророк говорио:
Усред Цркве хвалићу Те (Пс. 21; 23), Исповедаћу Те и хвалити међу народима,
Господе, псалмопеваћу Ти међу незнабошидма (Пс. 56; 10) и Завете моје испунићу
пред онима који Га се боје (Пс. 21; 26), а нама: Уцрквама благосиљајте Бога
(Пс. 67; 27) и Ходите, поклонимо се и припаднимо Њему и плачимо пред Господом
Створитељем нашим (Пс. 94; 6). Време нам не дозвољава да сада наведемо и друге,
још узвишеније примере. Господ, дакле, поучава да се молимо у самоћи, у својим
кућама, па чак и на својој постељи. подстиче нас да се молимо Богу и у цркви,
као што молитва која се твори „изнутра", тј. умом, подстиче да се молимо и
уснама. Онај пак који хоће да се помоли само онда када уђе у храм Божији, али
ни код куће, ни на путу, ни на трговима не мари за молитву, неће се истински
молити ни онда кад се нађе у храму Божијем.
8. То
показује онај што после речи: Готово је (приправно је) срце моје, Господе,
додаје: Певаћу и псалмопојаћу у славу Твоју (Пс. 56; 8 ) а на другом месту
каже: Када бих Те спомињао на постељи мојој, у јутрима бих размишљао о Теби
(Пс. 63; 7). Речено је, међутим, и следеће: А када постите, каже Христос, не
будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима
како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти када постиш, намажи
главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој
Који је у тајности; и Отац твој, Који види тајно, узвратиће теби јавно (Мт. 6;
16-18).
9. О, какво
неупоредиво човекољубље! Господ нам је овим речима сада објавио пресуду и
одлуку која ће се пројавити на будућем суду, да бисмо још овде задобијали бољу
пресуду и бољи удео. Онима који живе славољубиво, а не према Његовим
заповестима Господ ће изговорити речи које су сагласне с оним што сад говори:
„Примили сте своју награду током свога живота" као што је и Авраам, према
еванђелској параболи, рекао оном богаташу у пламену: Примио си добра своја у
живошу своме (Лк. 16; 25). Онима пак који се подвизавају у врлини имајући само
Њега у виду, Он каже да ће им узвратити јавно, тј. да ће им пред оним
општесветским сабором (досл. призором) узвратити благословом, наследством,
радошћу и непорочним и вечним наслађивањем. Онај Који жели да се сви спасу и да
дођу у познање истине, не жели да неко буде лишен овога наследства, због чега,
као што сам рекао, сада објављује Своју непристрасну и непроменљиву пресуду,
показујући да су синови Божији само они што су презрели људску славу.
10. Због
тога Он казује о овоме и о другоме, говорећи: Отац твој, Који види тајно,
узвратиће теби јавно, да би оне што су презрели празну и људску славу учинио
Својим синовима и санаследницима и да би их показао као такве. Оне друге ће,
међутим, уколико се не покају, лишити усиновљења. Господ ово говори зато да
наша молитва и пост не би били видљиви за људске очи, услед чега од њих не би
било никакве користи: догодило би се да одважно истрајавамо у труду молитве и
поста, а да се лишавамо награде за то! Говори нам да намажемо главу уљем и да
умијемо лице, тј. да се не трудимо да будемо бледи, прљави и суве главе, као да
смо измучени. постом и као да презиремо тело, због чега бисмо добили похвалу од
људи. Тако су услед славољубља поступали фарисеји, због чега су праведно
отуђени од Христове Цркве, и Господ строго забрањује да их подражавамо.
11. Ако неко
узвишено каже да се овде мисли на главу душе, односно на ум као на њен
владајући део и да лице овде означава маштовити део душе (уобразиљу) у којем се
налази постојано средиште оних утисака (досл. дејстава) која потичу од чула,
онда је добро ако, док постимо, помазујемо главу уљем, тј. ако свој ум учинимо
милосрдним, и ако умијемо своје лице, тј. своју уобразиљу, од срамних и
нечистих помисли, од гнева и сваког лукавства. Такав пост, који се савршава на
такав начин, не протерује и не посрамљује само све рђаве страсти а заједно са
њима и подстрекаче и творце ових страсти, односно демоне, него и поснике
придружује добрим ангелима и преображава их у ангеле, чини да ангели буду
њихови чувари и побуђује их (ангеле) да им помажу и да буду њихови сатрудници.
12. У
старини се, код оне тројице младића у Вавилону, украшених истим таквим
уздржањем и постом, показало да је заједно с њима у пламену и четврти, који их
је сачувао неповређенима и чудесно их орошавао. На сличан начин је пред Данила,
који је упражњавао вишедневни пост, стао ангео, умудрујући га и предсказујући
му будуће догађаје. Другом приликом, када је он (Данило) молитвом и постом
затворио уста лавовима, ангео је са великог растојања пренео кроз ваздух
пророка, који му је донео храну. Тако ће и у нама, који заједно упражњавамо
телесни и духовни пост и молимо се, уз садејство добрих ангела бити погашен
огањ телесних жеља, гнев ће бити укроћен као они лавови, и бићемо причасни
пророчкој храни са надом у будућа добра, вером и умним созерцањем, биће нам
дато да газимо змију и шкорпију и сву силу ђаволску.
13. Пост
који није такав и који се не савршава на такав начин сродан је злим ангелима:
њима је својствено гладовање (досл. неузимање хране) повезано са гневом и
мржњом, са гордошћу и противљењем Богу. Због тога ћемо им се супротставити,
будући да смо ми послушници и служитељи Добра, јер не ратујемо против крви и
тела, каже апостол, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога
света, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6; 12). Ми не можемо да им се
успротивимо искључиво постом, него ћемо, за своју заштиту, користити и оклоп
праведности, шлем спасоносне милостиње, штит вере као и мач Духа, најмоћнији у
одбрани, а то је нама упућена, спасоносна реч Божија. На тај начин, треба да
водимо добру битку, да сачувамо чврсту веру и да погасимо стреле лукавога и да,
показавши се у свему као победници, задобијемо небеске и неувеле венце, радујући
се заједно са ангелима у Самом Христу нашем Господу.
14. Њему
приличи свака слава, власт, част и поклоњење са беспочетним Његовим Оцем и
свесветим, благим и живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Текст
се објављује са дозволом издавача.
Преузето из
књиге: Господе, просвети таму моју, Образ Светачки, Београд, 2005.
Извор: православнапородица.орг.срб
