Авва Данило је говорио: „Авва Арсеније причао нам је као о неком другом човеку а вероватно је то био он сам, следеће. Једном старцу, кад је седео у својој келији, био је глас: иди, показаћу ти дела људска. Он је устао и пошао. Глас је довео њега у једно место и показао му Етиопљанина (црнца), који је секао дрва и, пошто је насекао велико бреме, хтео је да га носи, али није могао; и уместо да одвади од бремена, он је опет секао дрва и додавао на бреме, и тако је чинио веома дуго.
Кад је
старац отишао мало даље, глас му је опет показао човека, који је стајао код
студенца и захватао из њега воду и изливао у пробушени сасуд, и сва вода је
опет одлазила у студенац.
Потом је
рекао њему: пођи, показаћу ти још и друго. И види старац храм и два човека,
који су седели на коњима и држали брвно један напротив другога. Они су хтели да
уђу кроз двери, али нису могли, јер је брвно својим крајевима било по странама
двери (шире од двери), а ниједан од њих није хтео да се смири и стане иза
другога, да би унели брвно унутра, и зато су обојица остали изван двери.
Ово су,
говори глас, они људи који као да носе јарам правде, али са гордошћу, и неће да
се смире да би се исправили и ишли путем смирења Христовог, због чега и остају
ван Царства Божијег. А црнац, који сече дрва, означава човека оптерећеног
многим гресима, који, уместо да се покаје за њих, он прилаже к својим гресима
нова безакоња. А онај, који захвата воду, изображава таквог човека који, иако
чини добра дела, али меша са њима и лоша дела, и тако губи и своја добра дела.
Према томе, сваки човек треба да пази на своја дела, да се не би узалуд
трудио“.
