Mонах који је непрестано посртао и грешио, али је увек устајао

Постојао је један монах који је непрестано посртао и грешио, али је увек устајао и извршавао своје молитвено правило. Видевши храброст и наду овог брата, демон који га је непрестано бацао у грех изгубио је стрпљење. Појавио се пред њим у видљивом обличју и раздражљиво рекао:

„Зар се не бојиш Бога, нечисти несретниче? Управо си сагрешио, и са каквим лицем сад стојиш пред Богом? Зар се не плашиш да he те Бог спалити?“

Како је овај брат имао одважну душу, одговорио је демону:
„Ова келија је ковачница. Сведок ми је Бог који је дошао да спасе свет, да нећу престати да се борим са тобом, да падам и да устајем, да ударам и да примам ударце до мог последњег даха. Тад ћемо видети ко ће победити: ти или Христос!“

Кад је демон зачуо овај неочекивани одговор, казао је:
„Нећу више да се борим с тобом! Ако то будем учинио, задобићеш венце!“
Од тог времена, овај брат се ослободио телесног рата и седео је у келији оплакујући своје грехе.