О једноличној хиротонији (из текста "Православље или Смрт")

1937, када се одвојио од Хризостома Флоринског, Матеј Брестенски није био сам. Учинио је то са још једним архијерејем, Германом К. Беше то по промислу, јер Хризостом Ф. тада би оптужен и обличен за неправославно учење о Цркви - да се испуни закон и реч Господња "сведочанство два човека је истинито" (Јов. 8.17). (1)
Потом је Матеј Брестенски у истини остао сам. И у часу томе, у целој Грчкој није било другога архијереја који је пристајао на истинито исповедање, на православно дејство и на јединство са Матејем, јединство у истини.

Те 1948. године у Грчкој бесни грађански рат. Формира се држава Израел.(2) У Амстердаму се

оснива Светски Савез Цркава. Авионом Стејт Департмента САД у Константинопољ на трон

долази Атинагора, нови Васељенски "патријарх". Матеј Брестенски је сам у Православном

Исповедању, сам у спознаји да је он глава Цркве Грчке и, 87 лета стар, пред блиском кончином. Једини, као што само један Апостол бејаше на Голготи.Ваистину, та 1948. година беше час таме какве није било од када је сунце помркло гледајући распетог Творца. Сва та страшна и скривена сатанска дејства, многима и данас невидљива, не би била могућа да се у људима

није помрачило Сунце Правде, да се Његова Црква није умалила на земљи као колибица у винограду. Јер онамо где је Дух Истине, дух таме прићи и делати не може. У целој Васељени, видљиво је треперило само једно светлашце, оно које и сада још, као благодатни дар Божји, осветљава пут маломе стаду Христовом - приснопамјатни исповедник владика Брестенски Матеј.(3)

Прво правило Светих Апостола заповеда да "епископа рукополажу два или три епископа". И

многим другим канонима се потом ово правило утврђује, а 4. правило Првог Васељенског

Сабора додаје: "Најбоље је да епископа постављају сви епископи те области". 

Смисао ових правила је да избор новог архијереја буде не лични, него заједнички, саборни

акт. Саборност епископа, у одлучивању и делању, обележје је Цркве и видљиви симбол Њене

невидљиве Саборности и Јединства. Али Црква је Јединствена и Саборна и Савршена чак и

ако постоји само један епископ, и верни са њим. Она је Сабрана у Истини, тамо где је Њена

Глава.

Страшна чињеница јесте - у часу оном, у земљи Грчкој, једини истиноправославни Архијереј био је Матеј Брестенски. Он је био пуноћа, јер једино он је имао истинито Исповедање, а где је истина онамо је Дух Истине и свака Благодат.

Старозаветни Закон заповедио је да су за богослужење потребна најмање десеторица

одраслих мушкараца сабраних заједно. Христос Законодавац допунио је овај Закон и објавио

да "где су двојица или тројица сабрани у Име Моје (а Име Његово је Истина!), онамо Сам и Ја међу њима". Ово беше по милосрдном провиђењу Господњем, провиђењу времена наших, 

ваистину последњих. Знамо за нелажна пророчанства Отаца, да ће у последња времена

истинску Цркву чинити само неколицина верних, предвођени само једним епископом. То се

испунило и у мученичкој Светој Русији, где су у бесовским гоњењима многи Епископи

Исповедници губили видљиву везу међусобно, као и са првојерарсима, и својој пастви

остајали ваистину једини. И тако сами, полажући свој живот да продуже Живот Цркве, 

рукополагали прејемнике.

И стога, једнолична хиротонија учињена Матејем Брестенским, у онај час, беше истинита икономија(4) , једина икономија коју познаје Црква – за Цркву и душе спасоносно одступање од акривије(5). 

Једнолична хиротонија ваистину јесте дејство противно правилима.

Али и ово каже Пидалион: "У време јереси(6), по нужди, не бива све непроменљиво по
правилима установљеним у време мира" (Први одговор Св. Никифора Исповедника). У
тумачењу Првог апостолског правила, стоји и ово: "Апостолске Установе (8.27) заповедају да

сваки рукоположен од једног епископа буде свргнут, као и онај који га је рукоположио, изузев у случају гоњења или неке друге препреке због које се не може више епископа сабрати, када
се морао рукоположити само једним; као што је Сидерије био рукоположен у епископа Палаибиске, по Синесију, не од тројице, него од једног епископа, Филона, због помањкања епископа у то време". 

Потом Сидеријева хиротонија никако није оспорена као неважећа или антиканонска, него ју

је чак Свети Атанасије Велики окарактерисао као савршено закониту када га је унапредио у

митрополита Птолемаидског, "како би он, Сидерије, био погодан за веће ствари". Постоји и овај канон Св. Јустинијана Великог: "Ако се не нађу три епископа, достојно је да од двојице и од једног буде хиротонија." (Правило 29, Крмчија Патријарха Јосифа).

Једнолична хиротонија Матеја Брестенског била је нужни прекршај само административног
канонског поретка. Не и догматске суштине канона који налажу да најмање двојица или тројица рукополажу (бирају) епископа, нити тајинствене суштине или форме самог
богослужбеног чина. 

Ово се очитује не само из преседана Сидеријевог наведеног у Пидалиону, него и из

литургијске форме чинодејства. По Симеону Солунском, у толкованију чина архијерејске

хиротоније, стоји: "Хиротонију у суштини савршава први архијереј". У Великом Требнику стоји: 

"Епископ који хиротонише, чинећи трипут крсни знак на глави (хиротонисаног) и држећи руку

положену на њу моли се овако: (...) И то испунивши, благосиља га Архијереј говорећи: 'Благодат Светога Духа мојом скромношћу пројављује се на најбогољубивијем јереју и кандидату (име)  Епископу града (име).' Затим хиротонисаног целива архијереј који је хиротонисао(...)и прво се хиротонисани причешћује; а он и оном који је хиротонисао и осталима предаје дарове." Саслужитељи архијереји додирују Јеванђеље које се налази на глави и врату хиротонисаног, али само хиротонишући архијереј на његову главу полаже руку. У јектенији, осим произношења имена архијереја који саслужују, постоји прозба за "Архиепископа (хиротонишућег) и дело руку његових". И на концу, ако је за највећу Свету Тајну, Евхаристију из које извиру све друге, довољно двоје, зашто би за хиротонију било неопходно више душа? 

Оспоравајући догматску исправност суштине једноличне хиротоније, наводним нарушавањем принципа "већи благосиља мањега", о.Акакије тврди како је јерархичност нарушена јер "за епископа - један епископ не бива већи". Заборавио је да епископ не хиротонише епископа, него архимандрита, јеромонаха, који је од епископа мањи.
И, као поенту, Србима проповеда: "Цркви, која је преживела врло тешке тренутке, није позната хиротонија од стране једног епископа, (...) она никада није признавала једноличну хиротонију".

Истина је ово: благодатних једноличних хиротонија бивало је, не једном, у историји

Цркве.

Узми, читаоче, Житија Светих и види, на пример, како је једнолично хиротонисан Свети

Григорије Чудотворац у епископа Неокесаријског, од епископа Федима Амасијског (17. 

новембра). 

Или како је једнолично хиротонисан Свештеномученик Дисан од епископа Илиодора (9. 

април). 

Знај да је и Свети Јован Златоуст једнолично хиротонисао епископа (Аверкија).

И на концу, сазнај оно што о.Акакије, пастир српски, сакри од Срба - отац свих нас, Први Архиепископ Српски Светитељ Сава, једнолично је хиротонисао епископе и Црква Српска на једноличној хиротонији је заснована! (7)

Канони, као закон којим је одређен живот и делање Цркве, мада непомерљиви, нису Правда

сама. Они су "образац" тј. еталон, мерни уређај са којим се пореди ствар коју хоћемо да
измеримо. А Правда - то је Истина, Воља Божја спасавајућа, Која нетварно дејствује у тварном. Наше је да гледамо иза образине твари и мрежа којима су војске сатанине премрежиле свет и да тражимо ту скривену Правду. 

Канони су незаобилазни оријентир, али када се гледа у слова а заборавља на Начело и Правду иза њих, за Правду се ослепи. И тада се постаје фарисеј - један од оних што, задовољни сопственом правдом, не могу да појме како су апостоли смели да беру жито у дан суботњи и да га једу,  како је гоњени Давид и они с њим смео да једе Хлебове предложења које је само свештеницима било допуштено јести. Један од оних који не може да појми Христа, Истину. Таквоме Камен Крајеугаони бива камен спотицања, камен на којем пада да се више никада не дигне.

Знамо - и уз све ово речено, душа тражитеља Истините Цркве може остати смућена и саблажњена једноличном хиротонијом Матеја Брестенског. Јер, ваистину, "који не улази кроз врата (тј. канонским путем) у тор овчји него прелази другде, тај је лопов и разбојник".

Да би се потврдила једнолична хиротонија, као савршено примљена од земаљске Војинствујуће Цркве, потребна је формална одлука Православног Сабора Епископа. Ми

данас знамо да су, са сваким даном који пролази, све ништавнији изгледи да једнога дана

видљиви Сабор Православних у Васељени уједини и потврди Истините. 

Зато за крај, остаје само вера, "потврда ствари невидљивих"

. 

И речи Господње. 

"Ако те око твоје саблажњава, ископај га. Боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока вргнуту бити у пакао огњени." (8) (Мр. 9.47)

Ко има ухо нека чује шта Дух говори Ангелу Цркве у Филаделфији(9) : "Овако говори Свети, Истинити, Који има кључ Давидов, Који отвара и нико неће затворити и Који затвара и нико неће отворити: Знам дела твоја. Ево, Ја отварам врата пред тобом, која нико не може затворити; јер, мало снаге имаш (10),а одржао си Моју Реч и ниси се одрекао Имена Мога. Долазим ускоро. Држи оно што имаш, да нико не узме венац твој." (Откр.3.7-8,11)

Амин.


(1) Да је Матеј Б. био једини, његовом сведочанству о неправославном учењу и дејству Хризостома Ф, чак и уз увид у документа, неко би могао да не верује - "Оптужбе на презвитера не примај осим при два или три сведока." (1.Тим 5.19)

(2) Синхронизованом акцијом повлаче се енглеске трупе постављене од ОУН, одмах бива проглашена држава Израел и започиње крвави рат са преко милион арапских прогнаника. Остварује се ционистички пројекат, последњи предуслов којим су широко отворена врата за долазак антихриста.

(3) У Русији православни епископи Исповедници бејаху дубоко у катакомбама, под спудом, ваистину невидљиви и за своју околину, а камоли за хришћане ван граница. Епископи РПЦЗ су у то време "незванично" имали општења са новокалендарским црквама.

(4) Принцип снисхођења.
(5) Принцип строге канонске тачности.

(6) А није ли наше време, време јереси мимо свих других времена?
(7) 1220. у Жичи, по повратку из Никеје где је сам добио хиротонију и благослов. Тада је у српским земљама чак било других православних епископа (из Охридске Архиепископије), али једноличне хиротоније Светог Саве, као и Матеја Брестенског, бејаху по Промислу - за Живот Српске и Грчке Цркве.

(8) По учењу Отаца, "епископ је око Цркве". Два ока су пуноћа (вида), тј. слика пуноће саборности епископа.

(9) По толкованију отаца Цркве, Филаделфијска Црква је Црква нашег времена ("филаделфија"="братољубље", тј. Време екуменизма, претпоследња епоха пред коначном апостасијом цркве "лаодикијске"="правде народне", тј. демократске, у само време антихристово). Она је једина од седам, уз Цркву Смирне (Црква мученичка, 110 - 313. г.), којој Господ ни најмањи укор не ставља!

(10) Тј. малобројан си.

Преузето из текста брата Евсевија "Православље или Смрт"(14-16 стр.),где се најјасније разобличавају лажни полустарокалендараци флоринци.