Свети Оци јасно уче(за разлику од "ревнитеља изнутра" и разних других јеретика и расколника који,као што рекох, проповедају тзв. јерес кипријанизма "да јеретици бивају одсечени од Цркве тек после Саборне Осуде"...) о томе да они који су јеретици и расколници безблагодатни и ван Цркве:
Јеретик, вршећи смртни грех, отпада од Цркве као мистичког тела Христа и сједињује се с ђаволом, извором сваке лажи и греха. Црквени чин и његова пратећа благодатна дејства пружа и подржава Свети Дух. А јеретик је по својој суштини богоборац и зато благодатни дарови Светог Духа од њега одлазе. Ћутање приликом јереси и помињање јересијарха на црквеним службама значи мистичко сједињавање с богоборцем, што значи отпадање од Цркве и губитак дарова Светог Духа.Пошто ниједан ,,епископ светског православља" није иступио са разобличавањем јеретика унутар њега(што је свако од њих требао да учини пре скоро једног века!) и није се одвојио се од истих,никако их не сматрајући "црквом,благодатнима",што се данас може чути као "расуђивање" појединих лажних ревнитеља,онда су сви они,укључујући и такве "ревнитеље" који по Јеванђелским речима нису ни студени ни врући (Знам дела твоја да ниси ни студен (ψυχρος) ни врућ (ξεστος). О, да си студен или врућ! (Откр. 3:15) ), према правилима црквених сабора (1), рашчињени.Тако да када је у питању ,,светско православље" ту нема ни говора о Цркви.Јер такви су се одавно по (не)делима познали!
Такође,такви "ревнитељи" негирању само Светоотачко учење о томе да јеретици и расколници немају благодати Духа Светога,а самим тим ни Свете Тајне,сматрајући се ,,мудријима од Светих Отаца".
Овако о истоме кажу древни Оци: „Ниједан јеретик не даје освећење кроз тајне“ (Папа Лав). „Ко има општење са јеретицима, отуђује себе од Саборне Цркве“ (Јован Златоуст).
Овако најдревнији и најауторитативнији писани Устав Цркве, Правила Светих Апостола: “Заповедамо да се епископ, или презвитер, који призна тајне јеретика (крштење или евхаристију) свргне. Јер које је сагласје Христа са Велијаром, или који удео верноме са неверним?“, а исто и онај „који не крсти оскврњеног од нечестивих (крштеног њиховим лажним крштењем), као не разликујући свештенике од лажних свештеника (Канон 46. и 47. Светих Апостола)
А овако о томе говори Господ: „Еда ли се бере са трна грожђе и са чичка смоква?“ (Мт. 7:16) А Оци толкују ту Реч (Јован Златоуст): „Чичак и трње су јеретици, слуге ђавола, и то трње и чичак никада не могу дати плодове Цркве“.
+++
(1)Свети Григорије Палама у "Опровргавању посланице Игнатија Антиохијског" директно негира достојанство епископа, кад овај не следи Истину: "Јер Цркви Христовој припадају само они који прихватају истину Цркве, а они, који су непослушни овој истини, ни на који начин не могу да чине Цркву, немају никакве везе с њом. Такви људи се баве самообманом, чак и ако се називају јерејима или архијерејима. Хришћанство, право и истинско, не карактерише се и не одређује личностима, већ неоспоривом истином и непоколобљивошћу у вери: И они, који су од Цркве Христове, су од истине, а они, који нису од истине, ти нису ни од Цркве Христове, колико год они ширили лажи о себи, називајући сами себе светим пастирима и архипастирима, и колоко год их тако називали и други. Па сећамо се да се хришћанство не одређује спољашњим изгледом, већ истинитошћу и тачношћу вере."
*На фотографији су приказни архијеретик Франциско и псеудопатријарх константинопољски Вартоломеј
Јеретик, вршећи смртни грех, отпада од Цркве као мистичког тела Христа и сједињује се с ђаволом, извором сваке лажи и греха. Црквени чин и његова пратећа благодатна дејства пружа и подржава Свети Дух. А јеретик је по својој суштини богоборац и зато благодатни дарови Светог Духа од њега одлазе. Ћутање приликом јереси и помињање јересијарха на црквеним службама значи мистичко сједињавање с богоборцем, што значи отпадање од Цркве и губитак дарова Светог Духа.Пошто ниједан ,,епископ светског православља" није иступио са разобличавањем јеретика унутар њега(што је свако од њих требао да учини пре скоро једног века!) и није се одвојио се од истих,никако их не сматрајући "црквом,благодатнима",што се данас може чути као "расуђивање" појединих лажних ревнитеља,онда су сви они,укључујући и такве "ревнитеље" који по Јеванђелским речима нису ни студени ни врући (Знам дела твоја да ниси ни студен (ψυχρος) ни врућ (ξεστος). О, да си студен или врућ! (Откр. 3:15) ), према правилима црквених сабора (1), рашчињени.Тако да када је у питању ,,светско православље" ту нема ни говора о Цркви.Јер такви су се одавно по (не)делима познали!
Такође,такви "ревнитељи" негирању само Светоотачко учење о томе да јеретици и расколници немају благодати Духа Светога,а самим тим ни Свете Тајне,сматрајући се ,,мудријима од Светих Отаца".
Овако о истоме кажу древни Оци: „Ниједан јеретик не даје освећење кроз тајне“ (Папа Лав). „Ко има општење са јеретицима, отуђује себе од Саборне Цркве“ (Јован Златоуст).
Овако најдревнији и најауторитативнији писани Устав Цркве, Правила Светих Апостола: “Заповедамо да се епископ, или презвитер, који призна тајне јеретика (крштење или евхаристију) свргне. Јер које је сагласје Христа са Велијаром, или који удео верноме са неверним?“, а исто и онај „који не крсти оскврњеног од нечестивих (крштеног њиховим лажним крштењем), као не разликујући свештенике од лажних свештеника (Канон 46. и 47. Светих Апостола)
А овако о томе говори Господ: „Еда ли се бере са трна грожђе и са чичка смоква?“ (Мт. 7:16) А Оци толкују ту Реч (Јован Златоуст): „Чичак и трње су јеретици, слуге ђавола, и то трње и чичак никада не могу дати плодове Цркве“.
+++
(1)Свети Григорије Палама у "Опровргавању посланице Игнатија Антиохијског" директно негира достојанство епископа, кад овај не следи Истину: "Јер Цркви Христовој припадају само они који прихватају истину Цркве, а они, који су непослушни овој истини, ни на који начин не могу да чине Цркву, немају никакве везе с њом. Такви људи се баве самообманом, чак и ако се називају јерејима или архијерејима. Хришћанство, право и истинско, не карактерише се и не одређује личностима, већ неоспоривом истином и непоколобљивошћу у вери: И они, који су од Цркве Христове, су од истине, а они, који нису од истине, ти нису ни од Цркве Христове, колико год они ширили лажи о себи, називајући сами себе светим пастирима и архипастирима, и колоко год их тако називали и други. Па сећамо се да се хришћанство не одређује спољашњим изгледом, већ истинитошћу и тачношћу вере."
*На фотографији су приказни архијеретик Франциско и псеудопатријарх константинопољски Вартоломеј
