Свето Предање живи у Цркви,без Светог Предања не постоји Црква.Људи који одричу Свето Предање,одричу Цркву и апостолску проповед.До писања и ширења Светог Писма по свету,то јесте,Јеванђеља,Дела апостолских и Посланица - Црква се заснивала на Светом Предању,тако да Свето Писмо у односу на Свето Предање представља део у односу на целину.Оци Цркве су се односили према Светом Предању као према поузданом оријентиру у тумачењу Светог Писма,потпуно неопходном за разумевање истина које се налазе у Писму...Зато Седми Васељенски Сабор у осмом правилу говори: ,,Ако неко нарушава нешто из црквеног Предања,писменог или усменог,анатема!"
Очигледно је да неверје представља зли пород злог срца,јер просодушни човек чистог срца увек налази Бога,увек Га види и увек без колебања верује у Његово постојање...Такав човек,покренут својим чистим срцем,открива Бога у благодатном свету Цркве од које се зли човек удаљује.Човек са чистим срцем верује у Цркву,усхићује се њеним духовним уређењем,открива Бога у Тајнама,у висинама богословља,у светлости Божанског Откровења,у заповестима Закона,подвизима Светитеља,у сваком добром делу,сваком савршеном дару и уопште,у свој творевини.Зато је праведно рекао Господ: ,,Блажени чисти срцем,јер ће Бога видети" (Мт. 5:8 ).
