Приповест о доласку паписта на Свету Гору Атонску за време Грчког цара Михаила Палеолога

Преподобни и богоносни Оци наши, слично трима отроцима окружених пламеном, стајали су на кули и узносили молитве ка Христу говорећи: „Вла­дико, Господе Исусе Христе Боже наш, Јеиднородни Сине и Речи Божија,који си себе дао као јагње непорочно да се закољеш за род људски! Ти, Го­споде, који си пролио Пречасну Крв Твоју ради Цркве Твоје, и који си рекао да јој ни врата адова неће одолети, сачувај Цркву Твоју од вукова који је упропашћују. Умножи, Господе, наслеђе Твоје по целој Васељени од краја до краја Земље; збаци ову јерес силом Пресветог Твога Духа; удео Пречисте Твоје Матере сачувај непоколебивим и ненарушивим во вјек вјека; оне који пребивају у њему освети и прослави Собом, а помилуј и оне који њима чине милостињу; Крв Светих Твојих уздигни у Славу Твоју и на помен наш; и ову молитву прими из уста наших, као кâд миомирисни, и погледај на нас, као што си погледао на жртву Авраамову и на свеспаљеницу Јефтејеву, и прими нас као благ и човекољубив.” После ове молитве одозго се чуо глас: „Радујте се и веселите, јер је велика ваша награда на Небесима.” Када су мучитељи чули овај изненадни глас, ужаснули су се, али је мрак,који је лежао на очима њиховог ума, спречио да разумеју шта се десило, бу­дући да Дух Свети, кога су они хулили, није дошао да разагна тај мрак. Преузето из књиге Православно учење о Цркви и Предању(423. - 430. стр.)