...Важно је да је народ категорички одбијао да општи у вери и Евхаристији са јеретицима – живим и мртвим – кроз помињање њихових имена на Литургији. Јер шта је помињање епископа, ако не знак да Евхаристију савршава управо он, било лично, било преко свештеника. Зато онај ко се причешћује на литургији на којој се помиње епископ-јеретик, причешћује се код самог епископа-јеретика, чак и ако је свештеник који савршава свештенослужење „формално православан”. Такво „причешће” не остаје без последица. Према учењу Светих Отаца, „кривици и казни присаједињују се сви они који безбожно и неразумно буду у општењу са расколницима (...) Са кривцима се и у казни сједињују сви они који се упрљају њиховим грехом”.Овај закључак, који није за утеху многим „православним хришћанима” званичних православних „Цркава”, директно следи из светоотачког учења о природи Цркве.
Преузето из књиге Православно учење о Цркви и Предању
