Свети Козма Етолски: Прича о монахињи Марији, која никог неће оставити равнодушним

Посвећено Пресветој Владичици нашој Богородици и Спаситељу нашем Исусу Христу

Свети Козма Етолски је причао:

 „Била је једна девојка по имену Марија. Њен отац је био хришћанин и хтео је да је уда, али је она волела чистоту девичанства и хтела је да је сачува до краја.

Послана је у женски манастир и предата игуманији, која је почела да се брине о њој као о својој рођеној ћерки.

Убрзо након што јој је отац умро, на власт је дошао нови владар, који је једног дана стигао у манастир где се Марија подвизавала. И чим ју је угледао, у његовом срцу се расплалила сатанска страст. По повратку у свој дом послао је писмо игуманији манастира, где је писало следеће:

"Наређујем да одмах пошаљеш Марију к мени, јер сам ја гледао њу, а она је гледала мене, и заљубили смо се једно у друго на први поглед."

Игуманија чита писмо и одмах позива Марију к себи:

„Чедо, да ли ти се заиста допао паша и ти си му упутила поглед испуњен љубављу? Погледај шта ми он пише у овом писму!"

Марија јој је одговорила:

 „Не знам ништа слично... Кад сам га погледала, помислила сам: „Господе, да ли је могуће да паша има такву славу која му припада у овом свету, и у другом, вечном животу?“. У истом тренутку он је погледао мене, али са другим, ђаволским циљем. Да сам хтела да заснујем породицу, мој отац би ме удао, а ја бих узела хришћанина за свог мужа“.

Тада је игуманија написала паши одговор:

"Радије ћу ти послати своју главу него да ти дам нашу Марију."

Паша је поново послао писмо игуманији, а његове речи су биле следеће:

"Или ћеш ми послати Марију, или ћу ја сам доћи к теби, одвести је на силу и запалити твој манастир."

Марија је – чувши то – рекла игуманији:

 „Ако у манастир дођу пашини гласници, пошаљи их у моју келију, а ја ћу им сама одговорити“.

Када су изасланици дошли у Маријину келију, упитала је зашто су гости дошли. Рекли су:

 "Паша нас је послао по тебе, јер је видео твоје лепе очи и оне су му утонуле у душу."

Марија их је замолила да сачекају и дозволе јој да се последњи пут помоли у цркви. Узела је нож и стаклену посуду у келију, пришла икони Спаситеља и окренула се према Њему речима:

 „Господе, Ти си ми дао очи тако да оне увек буду окренуте ка добру и да бих ја следовала путем праведним. Да ли ћу сада својом вољом кренути путем зла и преваре? Како због ових телесних очију мој ум не би ослепео и да се не би помрачиле умне очи моје, молим: прими их ради љубави према Теби и спаси ме од блата греха!" 

Одмах је ископала себи једно око и ставила га на тањир. А онда је пришла икони Богородице, ископала је себи друго око и ставила га поред.

Учинивши то, Марија је замолила да се њене очи предају паши.

А када је он угледао овај страшни дар, сатанска страст га је одмах напустила и заменила је дубока скрушеност. Одмах је отишао у манастир и замолио монахиње да се помоле Богу да се Марија исцели.

Оне су без премишљања пошле са пашом ​​у храм, клекнуле на колена и помолиле се Господу и Богородици да Марији подаре вид.

А онда је у храму бљеснула муња, и Богородица се појавила пред Маријом у сјајној ризи. Пречиста јој се обратила речима:

 „Радуј се, Марија! Ти си изабрала да се лишиш својих очију ради љубави Мога Сина и Мене, због тога нека твоје очи буду целе, и нека те не постигне друго такво искушење "

Видевши чудо које се догодило, сви присутни су били веома срећни и прославили су Бога и Матер Божију. Касније је паша поклонио манастиру много злата, затражио опроштај од монахиња, након чега је напустио манастир, почео да води добар живот и наследио спасење.

 Видите, браћо моја, шта је Марија учинила уз помоћ Богородице? Стога и ми треба да поштујемо Пресвету Богородицу добрим делима“.

Нико се не може спасити ван Цркве

 

Спасење, извршено Спаситељем, припада само Цркви. И нико не може ван Цркве и вере бити, ни у општењу са Христом, ни спасити се. Знајући то, ми схватамо, да се спасење целог света савршава не због дела закона, већ у Христу и безбожним јересима не остављамо никакве основе за наду... јер они немају ни најмањег општења са Христом, већ се сујетно прикривају Спаситељевим Именом на штету и обману оних, који више обраћају пажњу на спољашњост и на назив, него на истину.

И тако, нека нико не одваја од Христа оно, што је било од древних времена, и нека нико не мисли, да се неко из оних, који су живели раније, могао спасити без Христа. А они, који у наше време преиначују и изопачују истину, који приписује само сујетно и лажно подобије Цркви, туђе Христу и Истини – њих већ нико и не назива хришћанима и не подржава општење са њима; то је чак и немогуће, јер се из свештеног дома не износи жртва и не предлаже се за општење са онима који се налазе ван њега.

Свети Јован Златоуст

+++

„Ја сам врата; ко уђе кроза Ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.“ (Јован 10:9). То је исто, што Господ говори и на другом месту: „Нико неће доћи Оцу осим кроза Мене“ (Јован 14:6). И још ближе је потврдио Он то исто, када је рекао: „Без Мене не можете чинити ништа“ (Јован 15:5).

То и хришћанин, који је сав у Христу и који ништа од себе нема вредно, све то од Христа има. Оправдање његове је Христово и тело његово је такође – Христово. Спасени се спасава зато што је обучен у Христа. Само у том положају, он има приступ к Оцу.

Ми смо отпали од Бога и због тога под гневом. Само када Правда Божија одступи и милост Његова се приближи к нама и нас, који се приближавамо, прими, када се ми приближавамо у Христу и Христу. Христов печат се оставља на свој природи хришћанина, и онај који је оси, пролази у сред сенке смрти и не боји се зла.

Да би били такви, имамо Тајинства – Крштење и Причешће, који посредују за грешне после Крштења покајањем. Али то је од Лица Господњег; са наше стране, дужни смо да се образујемо у духу, који садејствује примању расположења: вера, која исповеда: „ја сам погинуо и спасавам се само Господом Исусом Христом.“, љубав, која ревнује да све посвети Господу Спаситељу, нада, која ништа не очекује од себе, уверена да неће бити остављена од Господа, већ ће од Њега имати сваку помоћ, и унутрашњу и спољашњу, цео живот, док не буде узет, где је Он Сам.

Свети Теофан Затворник

+++

У недрима старозаветне Цркве је био само праобраз спасења – у недрима Новозаветне обилно и преизобилно се предаје само спасење.

***

Ко прима хришћанство са свом искреношћу срца у недрима Православне Цркве, у којој се једино чува чува истинско Хришћанство, тај се спасава.

***

Ко жели да се спаси, тај мора припадати јединој Светој Православној Цркви, бити Њен верни син, и у свему се покорава Њеним одлукама.

***

Без послушања Цркви нема смирења, без смирења нема спасења.

***

Крајеугаони камен, на којем је подигнуто духовно живо здање, Царство Божије, Новозаветна Црква, народ Божији... нови Израиљ – тај крајеугаони камен јесте Господ наш Исус Христос.

***

Ми имамо свесилног Заштитника – Господ наш Исус Христос! Имамо свемогуће очишћење од грехова – Господа нашег Исуса Христа! Уништивши грехе посредством исповести, кроз таквог Заштитника и крот такво очишћење, ми непогрешиво добијамо радосни залог нашег спасења.

***

Онај, који не прибегава животу по заповестима Божијим, не лечи себе постојано покајањем, не подржава усвојење Христу, Причешћем Телу и Крвљу Његовом, не може а да се не лиши усвојења Христу, не може, а да се не лиши спасења.

Свети Игњатије Брјанчанинов

Тројица религијских слугу Антихристових залажу се за једну светску владу

Тројица слугу Антихристових – поглавар Римокатоличке „цркве“ папа Фрања, англиканске заједнице Џастин Вебли и вођа „православних“ екумениста константинопољски патријарх Вартоломеј објавили су у уторак заједничку поруку без преседана, назвавши климатску кризу „разорном неправдом“.

Ова тројица религијских глобалиста  рекла су да ће доћи до "катастрофалних последица" за будуће генерације ако свет не преузме одговорност за штету нанету животној средини.

 „Тренутна климатска криза довољно говори о томе ко смо и како гледамо и односимо се према Божијем стварању. Суочени смо са оштром правдом: губитак биолошке разноликости, деградација животне средине и климатске промене неизбежне су последице наших акција, јер смо похлепно конзумирали више земаљских ресурса него што планета може да издржи.

Суочавамо се са још једном дубоком неправдом: људи који сносе најкатастрофалније последице ових злоупотреба су најсиромашнији на планети и најмање су одговорни за њихово изазивање.

Служимо Богу правде, који ужива у стварању и ствара сваку особу по лику Божијем, али и чује вапај сиромашних људи. Сходно томе, у нама постоји урођени позив да узнемирено одговоримо када видимо тако разорну неправду.

Као вође наших цркава, позивамо све, без обзира на њихова веровања или поглед на свет, да настоје да слушају вапаје земље и сиромаха, да испитају њихово понашање и обећају значајне жртве за добро земље коју нам  је Бог дао“, наводи се у саопштењу.

У заједничком саопштењу истакнута је Конференција УН о климатским променама (COP26) која ће се одржати у Глазгову, Шкотска, од 1. до 12. новембра.

 „Док се светски лидери припремају за новембарски састанак у Глазгову како би размотрили будућност наше планете, молимо се за њих и разматрамо које одлуке морамо да донесемо.

Концепт управљања индивидуалним и колективним одговорностима за наш дар који је Бог дао витално је полазиште за друштвену, економску и еколошку одрживост.

Сви ми, ко год и где год били, можемо играти улогу у промени нашег колективног одговора на невиђену претњу климатских промена и деградације животне средине. Брига о Божијој творевини духовни је задатак који захтева одговор за преданост.

Ово је критичан тренутак. Од тога зависи будућност наше деце и будућност нашег заједничког дома“, наводи се у саопштењу.

Читајући заједничку изјаву тројице такозваних вођа ,,хришћанских" заједница, тешко је не одати се утиску да је пре реч о идеолошким друговима и саборцима глобалиста Била Гејтса и Клауса Шваба, и да је њихова тобожња борба против другог невидљивог непријатеља званог „климатске промене“, заправо само параван за стварање једне светске владе на чији ће трон на крају засести Антихрист.

+++

Реч о унији – заборавним, слабовидим и наглувим бившим Србима

Слободан Рељић: Или – или и после тога: ко то тамо збуњује народ?

Пошто је „имунитет стада“ одбачен као циљ, сад ће се од људи широм света правити још веће стадо.

Да ли човек, и кад је лекар, мора да пази шта јавно говори? Прошле недеље се у плими корона мислилаца појави и „заменик директора“ – који би ваљда волео да замени вакцино-ветеране Бранислава Тиодоровића и Предрага Кона – те удари на „једну екстремну групу људи који су готово социопате“.

 Ти зли људи су „успели да успоставе један друштвени амбијент, по коме се све доводи у питање“. Социопати, који, наравно, „говоре глупости, морају да знају да је резултат тога готово искључиво заражавање, оболевање и умирање и никакав други друштвени ефекат“.

ИЗРАЕЛСКИ ПРИМЕР

Та узвишена памет се просипа на дан кад се јавља да је „у Израелу јутрос (31. август) објављено да је за последња 24 сата забележено готово 11.000 (10.947) нових случајева заразе вирусом корона“. А Израел је „обећана земља“ вакцина-конквистадора. Пример куда треба ићи!

Зато погледајмо вести из Израела: амерички Си-Ен-Би-Си њуз (CNBC) јавља да „број случајева ковида 19 у Израелу нагло расте од јула… Нови дневни случајеви у земљи достигли су историјски максимум од 12.113 дана 24. августа, надмашивши јануарски врхунац од 11.934“ 

Извештај америчког јавног сервиса НПР потврђује да „Израел, прва земља на свету која је у потпуности вакцинисала већину грађана… сад има једну од највећих дневних стопа инфекције на свету – у просеку скоро 7.500 потврђених случајева дневно… Готово један на сваких 150 људи у Израелу данас има вирус“.

„… око 78 одсто оних од 12 година и старијих потпуно је вакцинисано, углавном ’фајзером’. У исто време, Израел сада има једну од највећих стопа инфекције у свету“, потврђују израелски медији. Директор болнице „Херцог“ у Јерусалиму др Коби Хавив саопштава да „потпуно вакцинисани људи чине 85–90 одсто хоспитализованих у његовој установи“. Подаци из Израела показују и да је „код вакцинисаних 27 пута већа вероватноћа да добију симптоматски ковид од оних који су стекли природна антитела путем инфекције“. Довољно.

ВАКЦИНА ВАКЦИНУ ТРАЖИ

Послужимо се уличним жаргоном: Ко је овде луд!? Социопати или социоидиоти?

Шта је социопатија ако људи који ово гледају својим очима почну да размишљају? Уосталом, кад вам „заменик директора“ уваљује „фајзер“ (иначе је оспорио ефикасност „синофарм“ вакцине!?), тражи да сами потпишете сагласност. Око 80 одсто пунолетних Израелаца је послушало свог „заменика директора“. Примило „фајзер“. И? Сам пао, сам се убио!

А шта је то „заменик директора“ досад чинио? Викали су да су струка. И: прво су знали, неупитно, да се мора примити вакцина. Онда и – ревакцина. Сада, неупитно – трећа вакцина. А једна „директорка“ јавља да следи – четврта вакцина. Више нико не спомиње магичну реч „струка“. Одустали су и да нам саветују да перемо руке.

Иако су медији затворени за нормалан проток информација, немачки „Велт“ није могао а да не уважи прорачун стручног поштеног бројача да „корона највероватније није била узрок смрти у 80 одсто случајева њој званично приписаних“. Осамдесет одсто!?

Наши „заменици директора“ не воле да читају вести, али виде да је „цивилизацијски неприхватљиво“ што ти људи (који читају) додатно збуњују „потпуно збуњени и фрустрирани народ коме је свега доста и који у обиљу информација не зна како да се понаша“.

МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛИ ЗА БОГАЋЕЊЕ

Ко то тамо збуњује народ? При тако „поузданом“ бројању и уз помоћ ПЦР теста у чију непоузданост не сумња ни Светска здравствена организација – Велика Британија је имала 80 хиљада људи чија се смрт званично водила као смрт од ковида 19. Влада те земље је бројала у складу с математичким моделом који је лане лансирао Нил Фергусон и који је најавио – 600.000 мртвих. Ваљда да утеши и примири народ?

Успут речено, Фергусон је професор математичке биологије, а његове напоре је издашно финансирала Фондација Мелинде и Била Гејтса. То уопште није чудно у корона операцији.

Кад сте још 2017. у поље за претрагу на „гуглу“ унели упит „Ко је најмоћнији лекар на свету?“ (who is the most powerful doctor in the world?), резултат је био – Бил Гејтс. Несвршени студент права. Кад се Си-Ен-Би-Си (CNBC) на Светском економском форуму у Давосу јануарa 2019. заинтересовао за Гејтсов вакцинални филантропизам, рече Бил да јесте убацио 10 милијарди долара за двадесетак година у тај посао, али му се вратило 200 милијарди. Колико „заменика директора“ и чланова кризних штабова широм света чежњиво вири у том правцу? И мрвице су ту велике.

ЛИЦИТИРАЊЕ СЕ НАСТАВЉА

 Сад, кад је и најузоритији корона логор, Аустралија, одлучила да се више не користи „умро од короне“ него „умро с короном“ – оглашава се Ротшилдов магазин „Економист“ – својом табелом смртности.

Они који су постали славни по мекдоналдс-индексу сада рачунају: официјелно, како је јављала Гејтсова Светска здравствена организација, умрло је 4,5 милиона људи од ковида. Није тачно. Ма, ни близу. Најмање 15,2 а вероватно читавих 18,1 милиона. Како су дошли до тих бројева? Ту се и злогуки Фергусон појављује као аматер.

Пронашли су: да се не упусују они који нису били позитивни (?!), да болнице нису ажурне, а мора се урачунавати и колико је људи умрло што болнице закићене ознакама „ковид амбуланте“ нису примале друге болеснике. И пошто је „закључана“ светска економија, тек то производи смртоносне последице!

Ево, Мадагаскар, који је живео од туризма, објављује „Економист“, доведен је пред драматични распад а становништво је на граници глади. Дирљива брижност! Али сваки дан је у овом свету – у коме беспризорни богаташи за луде екскурзије од 11 минута у свемир троше десетине милиона долара – од глади је пре ковид експеримента умирало 24.962 људских бића. Дневно! Колико милиона ручкова је бачено да би тај „помрачени ум“, кад се нађе међу звездама, схватио колико је Земља „крхка“.

Не знам да ли је наш „заменик директора“ прочитао да је по црном „Економистовом“ индексу Србија пета. Испред нас су само Перу, Бугарска, Северна Македонија и Русија. Број мртвих од короне у Србији је увећан четири и по пута! И тако може да се цени његов рад.

Ствари се изврћу наглавачке. Време је да се одговорност за све ковид штете пребаци на националне владе. Јапански премијер Наото Кан, коме је пало у задатак да у корони организује најбесмисленије олимпијске игре од времена кад су настале, поднео је оставку. Народно поверење је пало испод пристојне границе.

Многи властољуби у свету га неће следити, али чекају их драме. Јер неће ваљда Светски економски форум у Давосу, Трилатерала, Ротшилди и ини наднационални „чимбеници“ да прихвате одговорност. Они само сугеришу.

ХИПОКРАТ ЈЕ, ИПАК, УМРО У НИРНБЕРГУ

Следи нови манипулативни цунами. Сад ће се приговори неверних Тома употребљавати против њих. Јер да бисте нешто рекли, а да се чује, морате контролисати медије. Знате у чијим је то рукама.

Пошто је „имунитет стада“ одбачен као циљ, сад ће се од људи широм света правити још веће стадо. Зато о уклањању маски – ни говора! Иако је то већ тужно. „Маске носе разбојници, а не хришћани“, шири се друштвеним мрежама порука грчког монаха онима који су маскирани хтели да посете његов манастир у Еродеји.

Има ли Хипократа на видику? „Преписиваћу лечење на добробит својих пацијената у складу са мојим способностима и мојим расуђивањем и никада никоме нећу нанети зло. Никоме нећу, чак и ако ме замоли, преписати смртоносни отров нити ћу му дати савет који може проузроковати његову смрт“, срочио је тај Грк лекарски завет пре два и по миленијума.

Кад се, по званичној статистици, на Западу (САД, Европска унија, Велика Британија) на дан 30. августа 2021. зброје смртни случајеви од вакцине, добијамо – 38.488 случајева и 6.263.922 случајева с тежим последицама. При томе, произвођачи вакцина су 2021. добили само одобрења за условну употребу у хитним случајевима од агенција, чија је добронамерност крајње сумњива.

Све је у директној супротности и с Нирнбершким кодексима. Да подсетимо, у Нирнбергу је после нацистичких експеримената, над којима се згражавала планета, одлучено да се „људски субјекти у медицинским експериментима не смеју присиљавати на учешће“. Зато се, ваљда, неки гејтсомудрац сетио да вакцинисани потписују да – желе оно о чему не знају ништа!? Менгеле није био толико циничан. У Нирнбергу је речено да они који желе да учествују у експериментима морају бити истински информисани да би дали свој пристанак!

Ко је у овом кркљанцу истински информисан? И докле ће се одржавати овакво стање?

Извор: "Печат"

+++

Конор Фрајдерсдорф: Аустралија је продала превише слободе

Људмила Венедиктова: Докторка која је (пре два дана) преминула у ковид болници била ревакцинисана

"Двери": Против антиуставне сегрегације и санитарне диктатуре

Бошко Обрадовић: Ковид пропуснице су аусвајси 21. века

Стефан Каргановић: Америчка деца показују пример српској деци (и њиховим престрашеним родитељима)

Стефан Каргановић: Америчка деца показују пример српској деци (и њиховим престрашеним родитељима)

Кампања да се, и мимо воље родитеља, српска нејач подвргне суровом пандемијском режиму у Србији узима маха, а  почетак нове школске године најављен је као симболична преломна тачка.

Не обазирући се чак ни на препоруке већ дубоко компромитоване „Светске здравствене организације,“ да је непотребно вакцинисати децу узраста испод 15 година, и игноришући научне студије из света и свима доступне званичне статистике које доказују опасност по децу од пелцовања непознатим и неиспитаним супстанцама, шарлатанска српска „струка“ води кампању дезинформације и застрашивања. У ту кампању, на срамоту савесних лекара, укључило се и „Удружење педијатара Србије“ изјавама где се тражи масовна вакцинација деце и, без икакве научне аргументације, исмејавају се они који се томе противе.

Подразумева се да је једна од компоненти те кампање, коју је исламски ауторитет шеик Имран Хосеин недавно оценио као „монструозну,“ и очекивање да ће деца школског узраста на часовима по неколико сати дневно носити за заштиту од вируса бескорисне маске и гушити се од недостатка кисеоника и удисања карбон диоксида.

„Стручњаци“ корумпираног система, за које се оправдано сумња да су на платном списку фармацеутских предузећа и да им је задатак да својим обмањујућим саопштењима и дрским претњама допринесу пословном обрту својих налогодаваца, већ недељама пред отпочињање школске године таргетирају децу као релативно најрањивију и до сада највећу демографску скупину још увек неизложену масовној „вакцинацији“. Поред захтева, непоткрепљеног било каквим научним доказима, да се школска деца вакцинишу, они у истом пакету траже да током боравка у школи деца буду изложена тортури и штетним последицама вишечасовног ношења маски.

У Сједињеним Државама слични захтеви су на неколико места доживели фијаско. Уставни систем те земље омогућава гувернерима и законодавцима појединих савезних држава да забране принудно пелцовање малолетника и безразложно ношење маски у школама, и у многим државама такви закони су већ на снази. Тамо где још нису, родитељи и деца се снажно супротстављају штетним директивама државних органа на разним нивоима, од савезног до локалног, који као и у Србији покушавају да наметну опасне мере ради увећања профита својих фармаколошких спонзора.

Овај видео клип неуспелог покушаја у једној америчкој школи да се деца натерају да носе маске шаље снажну поруку српској деци и српским родитељима да је телесни интегритет нешто што се без колебања мора по сваку цену бранити. Видевши одлучност малишана и родитеља који су их пратили, на почетку видеа посматрамо шерифа који се без борбе повлачи и изјављује присутнима да „никога неће терати да носи маску“. После натезања са директором и његовим помоћницима на улазу у школску зграду, деца су одлучила да једноставно игноришу њихове апеле да ставе маске и ушла су у школу без маски, одгурнувши маскираног и беспомоћног директора у страну:

https://www.bitchute.com/video/mY0NBqU5yfAh/

Ово је пример српској деци како треба да се одвикавају од научене беспомоћности и шта треба да раде свуда где би школске власти покушале да их силују наметањем маски и убризгавањем потенцијално опасних „вакцина.“

Довољно је да откажу послушност и да са подршком својих родитеља, као њихови амерички вршњаци, силеџијама кажу „не“.

Алесандро Мелузи шокирао Италију и међународну јавност!

"Политичари и чиновници, VIP-персоне, вакцинишу се имитаторима вакцина. Они су то предлагали и мени!“

 «Такав је наш век: слепе воде безумници»

Вилијам Шекспир, «Краљ Лир» (1609)

Алесандро Мелузи, професор више универзитета, психијатар, форензичар, филозоф, писац, политичар (посланик и сенатор за два парламентарна сазива)... шокирао је Италију и међународно јавно мњење!

 Говорећи на манифестацији под називом „Активно здравље“ у Сан Марину, Алесандро Мелузи није штедео на речима: „Политичари и ВИП особе убризгавају супстанце које само имитирају вакцине (плацебо). Понудили су и мени!"

Говорећи током догађаја (погледајте видео снимак са одломком из Мелузијевог говора: «Da una certa sfera social in su i vacini sono falsi, l'hanno proposto anche a me» овде:)  о лукавој промоцији „чудотворног серума“, такође је истакао:

„Одређена друштвена сфера и кругови изнад ње снабдевају се имитационим вакцинама. А само несрећни „мали људи“ из обичног народа требало би да буду ти заморчићи на којима се тестира генетски серуми, који не доноси никакву корист. Данас је у Израелу и Великој Британији, као и у Европској унији, забележено хиљаде смртних случајева и скоро два милиона случајева са нуспојавама, од којих је 50% озбиљно, према званичним подацима из Европске уније."

Алесандро Мелузи такође примећује: „Ова пракса је без преседана и веома је озбиљна; таква дела треба кривично кажњавати, јер су те „привилеговане групе“ биле свесне да примају лажну вакцину, са пуним уверењем да ће моћи да избегну било какве штетне последице, па чак и смрт.

Али још је озбиљније то што се ове привилеговане групе, које на себи нису пробале експерименталну вакцину, појављују на телевизији како би увериле грађане да је вакцина "безбедна и ефикасна", потврђујући то чињеницом да су и они вакцинисани (фиктивно), и на тај начин одобравају увођење „зелене пропуснице“, потврде о вакцинацији (Green pass), коју свакако имају. Органи за спровођење закона дужни су да спроведу свеобухватну истрагу у најширем могућем обиму“.

Срећом, у Грчкој политичари и „научници-стручњаци“ који говоре на телевизији имају „покриће“ и готово их је немогуће процесуирати. Исто се односи и на црквене архијереје, ауторитативне новинаре и тако даље: они ни на који начин не могу постати жртве таквих монструозних поступака, будући да је у овом тренутку код нас већ формиран национално-верски и политички фронт за масовну вакцинацију и мере „санитарног апартхејда" и дискриминацију која је надмашила чак и нацисте... наводно за наше добро. Јована Ипсиланди је врло тачно приметила: "Половина становништва земље је прогоњена, и неће бити обраћени: неће се повиновати одлуци фашистичке команде!"

Никос Клицикас

П.С.

Алесандро Мелузи рођен је у Напуљу 1955. године. Дипломирао је медицински факултет, по специјалности - хирург, у различито време био је члан Комунистичке партије Италије, Италијанске социјалистичке партије, а такође је био и члан десничарских партија. Која је главна карактеристика његове биографије коју званични извори не спомињу? Чињеница да је до 2003. био члан „Велике ложе Истока“, али се касније одрекао масонства. 

Са његовим делима може се упознати овде:
https://www.alessandromeluzzi.com/

Списак његових академских курсева на различитим универзитетима:

Docente titolare del corso di Psicologia di Comunità, Laurea Magistrale – Facoltà di Psicologia, Università Salesiana di Roma, sede di Torino – IUSTO.

Docente incaricato di Psichiatria forense – Master in Scienze Criminologico Forensi, Università Sapienza di Roma.

Docente incaricato di Comunicazione in Salute Mentale, Università degli Studi di Cagliari.

Docente del Master specialistico in Victim support counseling e Scienze vittimologiche, Dipartimento Culture, Politica e Società, Università degli Studi di Torino.

Direttore Master di II Livello in Criminologia e Diritto Penale – Analisi Criminale e Politiche per la sicurezza urbana – Unicusano Roma.

Direttore Dipartimento di Criminologia e Psichiatria Forense – Università UNIMEIER – Università di Medicina Integrata Economia e Ricerca.

Docente Master di I Livello in Criminologia, Psicopatologia Criminale e Politiche per la Sicurezza Sociale – Università degli Studi della Campania Luigi Vanvitelli.

Docente Master di II livello in Criminologia – Università LUMSA.

Direttore scientifico presso la Scuola di Umanizzazione della Medicina, Regione Piemonte.

Direttore scientifico e docente presso l’Istituto di Psicoterapia Analitico Esistenziale I.P.A.E.M. (ric. MIUR 2013).

Presidente dell’Università Europea del Mediterraneo, Centro collaboratore OMS per Human Rights in Mental Health.

Già docente incaricato di Psiconeuroendocrinologia, Università degli Studi di Torino (1988–1994).

Già Direttore del Master in “Counseling e Terapie Brevi”, Università di Stato di San Marino (1997–2001).

Già docente di Salute Mentale del Corso di Laurea in Scienze Infermieristiche, Università degli Studi di Torino (2001–2007).

Già docente di Genetica del Comportamento Umano, Scuola di Specializzazione in Psicologia Clinica – Università di Siena (1998–2008).

Già docente di Psichiatria clinica del Corso di Laurea in Terapia Occupazionale, Università Cattolica del Sacro Cuore di Roma – Sede di Moncrivello (VC), (2001–2009).

Già docente incaricato di Psichiatria Forense – Master in Scienze Criminologiche applicate all´Investigazione, Università Europea di Roma (2012–2014).

Già docente del Master di primo e secondo livello in Analisi comportamentale e Scienze applicate alle investigazioni, Link Campus University di Roma (2014–2017).

Membro ad honorem Comitato Scientifico e Presidente Settore Criminologico Comitato di indirizzo Master in Criminologia – Università LUMSA.

Греси увећавају тугу

Чиме могу бити изазване туга и депресија? Теретом грешног живота често неисповеђених и неокајаних греха. Тешко је ходити с таквим теретом. Јер савест, тај глас Божији, говори из сваког човека.

---

Нека млађа жена се обратила једном познатом психотерапеуту са жалбом на бригу и депресију. Њена младост је прошла веома бурно: велики број блудних веза, неуспео брак, развод... При том је она била васпитавана у традиционалној, патријархалној породици, у којој су настојали да јој усаде (истина, без успеха) строге моралне принципе. Ситуација је потпуно јасна: глас савести и срамота због грешног и развратног живота раскринкавају жену, а она не знајући како да поступи, запада у очајање. Осим туге њу муче страхови. Чини јој се да се нешто мора десити и да ће сигурно бити кажњена за грехе младости.

А шта јој саветује доктор? Он теши пацијенткињу речима, да младост и треба таква да буде - бурна и весела, и да она ни због чега и ни пред ким није крива. Он не уклања проблем, већ га само "заташкава", тј. "премазује бојом", уљуљкавајући савест својом заштитом. Јасно је да ће такво "лечење" дати само привремену утеху. Проблем, то јест терет ранијих грехова, остаје. Ни глас савести није могуће сасвим пригушити. И заиста, депресију која је изазвана срамотом због грехова, могуће је превазићи једино покајањем и очишћењем на исповести. Ако се човек искрено каје, исповеђени грех постаје само ружан сан. Веома је корисно ако добијемо и неку епитимију од свештеника и, наравно, ако кренемо путем исправке и борбе са грехом. Стоји да је грех исповеђен, али његове рушилачке последице остају. Савест је, наравно, могуће пригушити као извор који су засули камењем и залили бетоном, али ће он пре или касније свеједно избити на површину.

Да резимирамо ову нашу тему. Борба с тугом се води уз помоћ утврђивања вере у Бога и наде у Њега. Потребно је да научимо да примећујемо Његова небројена доброчинства у свом животу и да будемо захвални на њима. Борба с том страшћу предстваља непрекидни напор. И то наш лични. Због тога што је "спасавање дављеника - дело руку њих самих". Туга и униније су раслабљеност воље, а њу само човек може васпитавати. Бог нас не спашава без нас самих. Он нам шаље помоћ и средства, а ми треба да их искористимо. Узгред, на ту тему постоји и једна поучна прича, такође за дављеника. Кућа неког човека се нашла у зони поплаве. И гле, вода надолази све више и више, а дављеник се премешта у поткровље. Међутим, он верује да ће га Бог спасити.

Унаоколо промичу у чамцима људи и вичу му: "Ускочи код нас, ми ћемо те спасити!", а он им одлучно одговара: "Не, мене ће Бог спасити!". За то време ниво воде постаје све виши... Човек је сад већ прешао на кров. Поред промиче и неки сплав, али он опет пропушта прилику да се спаси, мислећи да ће га Господ избавити. Несрећник, сад већ стојећи у води до гуше, види велику даску како плута, али и њу пропушта мислећи да ће њему Господ помоћи на чудесан начин. И на крају човек гине, а његова душа долази Богу на истину. "Господе, због чега ме Ти ниси избавио из невоље, кад сам ја тако истрајно веровао и тако се усрдно молио Теби!" И Бог му одговори: "Ја сам три пута теби слао средства за спасење, а ти си сва три пута одбио моју помоћ".

Страсти туге и унинија иако јесу блиске и међусобно сродне, ипак нису једно те исто.

Ево како дефинише и разоткрива грех туге свети Игњатије (Брјанчанинов): "То је огорчење, жалост, губитак наде у Бога, сумња у Божија обећања, незахвалност Богу за све што се догађа, малодушност, нетрпељивост, одсуство самопрекоревања, жалост на ближњега, роптање, одрицање од подвига веома тешког хришћанског живота и скривена намера да сиђемо с његовог попришта." Одступање од бремена крста - борбе са страстима и грехом.

А ево неких карактеристичних обележја унинија: "Лењост за свако добро дело, нарочито за молитву. Занемаривање црквеног молитвеног правила. Губљење свести о Богу. Напуштање континуиране молитве и душекорисног читања. Непажња и журба у молитви. Немарност. Изостајање страхопоштовања. Беспосличење. Сувишно умиривање плоти сном, излежавањем и негом сваке врсте. Тражење спасења без жртве. Прелазак с места на место у циљу избегавања потешкоћа и одрицања. Честе шетње и посете пријатеља. Празнословље. Богохулне изјаве. Занемаривање метанија и осталих телесних подвига. Заборављање својих грехова. Заборављање Христових заповести. Немар. Занос. Губљење страха Божијег. Јарост. Безосећајност. Очајање.

Преузето из књиге: ''Православна аскетика за мирјане''