Јеромонах Дамаскин Светогорац: Како препознати антихриста

У поукама светих Отаца стоји: "свака страст помрачује духовни вид". Ако човек није упао у тешке страсти, него има неке лакше страсти, онда он ипак назире догађаје из Апокалипсе који се данас збивају, мада их не види баш најбоље. Али ако је човек обузет неком тешком страшћу, онда он не распознаје догађаје из Апокалипсе који се данас збивају, јер њему је помрачен духовни вид. Тако говори апостол Павле:

"А душевни човек не прима што је од Духа Божијега, јер је то лудост њему; и не може да позна (разуме), јер треба духовно да расуђује. Духовни пак расуђује све, а њега сама нико не може да расуђује. Јер ко позна ум Господњи, да би га објаснио (изјаснио)? А ми ум Христов имамо" (1 Кор. 2, 14-16).

Дакле по апостолу Павлу, ни душевни ни телесни човек немају духовни вид и не могу да гледају духовно очима Цркве. Они немају ум Христов, као што говори Апостол, "ми ум Христов имамо", и зато не могу да распознају ни данашњи дух антихристов, ни претече антихристове, па ни самог антихриста, о коме говоре пророчанства Светог Писма и светих Отаца. Сваки, који узима на себе Божју бригу и Божји суд, тај у неку руку постаје као антихрист, што значи "уместо Христа", или боље рећи, тај постаје претеча антихриста. Сваки човек треба да зна докле сме да брине и да суди, докле је његов крст, и преко тога да не иде, него да препусти Богу. Господ је заповедио у Јеванђељу:

"Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се обући: није ли душа већа од јела, и тело од одела?... Него иштите најпре царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати. Не брините се дакле за сутра, јер сутра бринуће се за се': доста је сваком дану зла својега" (Мт. 6, 25-34).

Затим је заповедио:

"Не судите, да вам се не суди; Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам мерити" (Мт. 7, 1-2).

А затим је позвао све:

"Ходите к мени сви, који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити; Узмите јарам мој на себе и научите се од мене, јер сам ја кротак и смеран срцем; и наћи ћете покој душама својим; Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако" (Мт. 11, 27-30).

Лако бреме и благ јарам

Бог даје човеку крст према моћи самог човека и тај крст је благ јарам и лако бреме. На основу ова три Јеванђеља може се закључити: да су лако бреме – лаке бриге које по Божјој вољи човек треба да носи као свој крст, а благ јарам је благи суд који по Божјој вољи човек треба да носи као свој крст. Међутим, кад човек узме да брине Божју бригу и да суди Божји суд, онда он узима на себе тешко бреме и строг суд, и тако постаје као антихрист, што значи "уместо Христа", и заправо постаје претеча антихриста. Познато је да сваки човек има различит крст и сваки има свој крст, међутим, свима је Господ рекао: "научите се од Мене и узмите благ јарам и лако бреме". То значи: и оно што је по природи тешко бреме и мучан јарам, ако Бог помогне, тада и то постаје за човека лако бреме и благ јарам. И то значи, да без благодати Божје све је тешко и мучно, и без благодати Божје човек не може да живи побожно. А опет, да би добио благодат Божју, човек мора да испуњава заповести Божје, јер Бог даје благодат Своју и помаже само хришћанину који хоће да испуњава заповести Божје. А Божје заповести захтевају да човек очисти своје срце од страсти, да би добио духовни вид и да би могао да види, или боље рећи, да распознаје Истину и лаж, Врлину и порок, Добро и зло. Тако се опет враћамо на почетак беседе и налазимо да је потребно, да очистимо своје срце од страсти ради духовног вида, да нас не би превариле претече антихриста, па ни сам антихрист кад се буде појавио.

Чување срца

У Јеванђељу стоји упозорење:

"Али пазите себе, да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога живота, и да вам онај дан не дође изненада; Јер ће доћи као замка на све, који живе по свој земљи" (Лк. 21, 34-35).

И ово стоји:

"А тешко трудницама и дојилицама у те дане" (Мт. 24, 19).

Може се разумети, да труднице и дојилице носе и потхрањују у себи страсти.

И ово стоји:

"И зато што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти" (Мт. 24, 12-13).

Из свега овога може се закључити, да не ваља оптерећивати срце преједањем и пијанством и тешким бригама и строгим судом, него треба волети Бога и ближњега по заповестима Божјим. Али, пошто је садашњи свет постао једно велико блудилиште, то не значи да обавезно треба ићи у то блудилиште и спасавати свакакве блуднике, који су одступили од Бога. Јер пре ће они тебе да упропасте, него што ћеш ти њих да спасиш, тако говоре свети Оци. Зато је боље и сигурније имати "љубав на даљину" него "на близину". Авва Арсеније је волео братију, иако је бежао од њих, као што стоји у Старечнику:

"Упитао је авва Марко авву Арсенија: "Зашто бежиш од нас?" Одговори му старац: "Бог зна да вас волим; али не могу бити и са Богом и са људима. Небеске хиљаде и миријаде имају једну вољу, а људи имају многе воље. Не могу, дакле, оставити Бога и поћи са људима.""

Авва Јустин каже: "оно што је вековима држано, то је освештано". Стога, да не би скренули у прелест и да би ишли провереним и освештаним путем, ваља да се држимо Предања светих Отаца, а ми Срби имамо, као што је познато, Предање од Владике Николаја и Богомољаца.

Ради спасења у овом последњем времену, овде ћемо изложити нешто мало, углавном од руских Светитеља, што је, верујем, довољно да упозори свакога на данашње апокалиптичке догађаје и на потребу ослобађања срца од страсти.

Прво васкрсење мртвих – Свети Игњатије Брјанчањинов

"Васкрсле из душевне смрти видео је свети Јован Богослов и рекао о њима: "Видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њезиној, и не примише жига на челима својима и на руци својој; и оживеше и цароваше са Христом хиљаду година... ово је прво васкрсење" (Апок. 20; 4, 5.)

- Када чујеш, - каже свети Макарије Велики, - да је Христос, сишавши у ад, ослободио тамошње душе, не мисли како би то било далеко од овога што се овде збива. Знај: гроб је – срце: тамо су закопани и скривени у непробојној тами твој ум и твоје помисли. Господ долази душама које Га из ада, то јест из дубине срца дозивају и тамо наређује смрти да отпусти закључане душе које моле за ослобођење Њега који може да их ослободи. Затим, одваливши тешки камен који лежи на души, отваран гроб, васкрсава уистину умртвљену душу и изводи је, закључану у тамници, на светлост (Слово, 7, гл. 1.). Прво васкрсење испуњава се посредством двеју тајни: крштења и покајања. Путем светог крштења васкрсава душа из гроба неверја и безбожја, или из првородног греха и сопствених грехова учињених у безбожју; а путем покајања већ верујућа душа васкрсава из смрти нанесене јој смртним гресима, или немарним, сластољубивим животом после крштења. Савршитељ васкрсења је – Дух Свети.

Васкрсле из душевне смрти видео је свети Јован Богослов и рекао о њима: Видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њезиној, и не примише жига на челима својима и на руци својој; и оживеше и цароваше са Христом хиљаду година... ово је прво васкрсење (Апок. 20; 4, 5.), које се састоји у оживљењу душе из смрти вером у Господа Исуса Христа, у умивању грехова светим крштењем, у животу према завештању Христовом и у очишћењу покајањем грехова учињених после крштења. Престоли светих – њихова власт над страстима, над самим демонима, над болестима човечијим, над стихијама, над зверима, обиље су њихових духовних дарова. Њима је дат суд, то јест расуђивање духовно, којим они разобличавају грех, као да није прикривен спољашњом лепотом, и одбацују га; њима је дат суд којим они просуђују анђеле таме који узимају лик Ангела и не допуштају им да их преваре. Они се нису поклонили звери, ни икони њеној: ни антихристу, ни његовим изобразитељима – прогонитељима хришћанства што су тражили од хришћана одречење од Христа и одбацивање Његових свесветих заповести. Они нису примили ни на челу ни на рукама знак непријатеља Божијег, но сами усвојивши ум Христов, постојано су га испољавали и мишљу и делом, не штедећи ни крви своје ради потврђивања верности Христу, и зато су се зацарили са Христом. За њих нема смрти! За њих разлучење душе од тела – да поновимо горе-наведену мисао Василија Великог – није смрт, него прелазак из тужног земног странствовања у вечну радост и спокојство. Смрт друга, то јест, коначна осуда на вечне адске муке и предавање њима, нема власти над васкрслима првим васкрсењем; васкрсли њиме биће свештеници Богу и Христу, и цароваће са њим хиљаду година (Апок. 20, 6.). Ово царовање свештеника Божијих у Духу Светом не може бити прекинуто разлучењем душе од тела: оно се развија и утврђује. И кад се сврши хиљада година (Апок. 20, 7.), испуне се времена и сазри сав словесни плод земље, – наступиће друго васкрсење, васкрсење тела. После њега удвостручиће се блаженство праведника који су благовремено васкрсли првим васкрсењем; удвостручиће се и после њега и смрт одбачених грешника који су лишени првог васкрсења."

О садашњем времену – арх. Аверкије (РПЗЦ)

"Духовна обневиделост већине наших савременика (страшно је рећи: међу њима има не-мало свештенослужитеља), саблазни које се сваким даном све више множе и загорчавају "живот по Богу", све су то, каже свети Игњатије (Брјанчањинов), видљива знамења "отпадништва" (апостасија), о коме пророкује свети апостол Павле у Другој Посланици Солуњанима (2. Сол. 2,3), а које је у наше време већ почело и брзо напредује.

Ево, на пример, колико снажно и уверљиво св. Игњатије пише: Како време одмиче, тако је све теже. Хришћанство се, попут духа, на начин неприметан за гомиле обузете сујетом и служењем свету, али врло лако уочљив за оне који пазе на себе, удаљује од људи, препуштајући их (свет) њиховом паду.

Овде је нарочито важно да се примети, да они људи који припадају "гомилама обузетим сујетом и служењем свету", они, што су до те мере обузети сујетом, што су се потпуно предали овом свету који, по речима Апостола, сав у злу лежи (1. Јн. 5,19), они што су изгубили духовни вид и због тога све што се сада догађа у свету сматрају потпуно природним, нормалним, са чиме се ваља помирити, они, дакле, отпадништво не виде, не примећују. Страшно их љути када неко покуша да им отвори очи, јер то им ремети спокојан живот и уживање у њему...

Дешава се очевидно "просејавање": по томе да ли разумеју догађаје који се сада одвијају у свету или не, људи се могу поделити на две врсте:

Једни увиђају шта се у свету сада дешава, дрхте и ужасавају се, предузимајући све мере предострожности како не би дозволили да и њих понесе ова последњих година све силнија бујица отпадништва.

Други... слепују. Но то је слепило двојако: једно је без кривице, јер је несвесно, долази од неразумевања и потцењивања онога што се збива, а друго је свесно: такви нешто осећају и разумеју, али свесно затварају очи пред свим, поробљени сваковрсним страстима које, као свака страст, помрачују духовни вид.

А том духовном слепилу сада много тога доприноси!

И сатана и слуге његове, по речи Светога Писма, људима се веома ретко јављају онакви какви заиста јесу: сатана се претвара у ангела светлости и слуге његове у слуге правде (2. Кор. 11,14-15). Многи налазе да је то што се сада збива у свету привлачно и да је чак плод истинскога хришћанства. Заборављају људи да је сатана лажљивац и клеветник и човекоубица од искони (Јн. 8,44), а такве су и све слуге његове, које узимају само изглед служитеља правде...

Најстрашније је управо то што већина људи од почетка неће препознати антихриста те ће му се поклонити. Због чега ће бити тако? То објашњава Свети Павле: ... зато што не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу обмане да верују лажи (2. Сол. 2,10-11). Пашће у ту заблуду и поклониће се антихристу они који изгубе у своме срцу чуло истине, чије се срце разврати и успротиви свему што не повлађује његовим страсним жељама и греховном укусу. И поклониће му се сви који живе на земљи чија имена нису написана у Јагњетовој књизи живота (Откр. 13,8). Поклониће се звери, говорећи: Ко је као звер? Ко може са њом ратовати? (Откр. 13,4)..."

Уосталом, свети Атанасије Велики говори да ће један од предзнака приближавања доласка антихриста бити прелазак црквеног управљања из руку архипастира у руке световних високо-достојанственика...

О Апокалипси – Преподобни Нил Мироточиви

"- Од око 1900. године, па до средине XX столећа, људи тога доба постаће такви да ће се тешко моћи препознати. Када се приближи време антихристова доласка, разум људи помрачиће се од плотских страсти и само ће се бешчашће и безакоње разрасти. Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена. Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубави ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Међу људима ће нестати скромности и целомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоштво, тајна дела, крађе и убиства.

- И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распусности, људи ће се лишити благодати Светога Духа коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.

- Цркве Божје остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко тада оним хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања. Тада ће се они удаљавати од света, тражећи у свештеним прибежиштима олакшање од душевних страдања, али свугде ће наилазити на препреке и тегобе. И све ће то бити последица тога што ће антихрист усхтети да господари свима и да постане владар целе васељене и што ће творити чудеса и невероватна знамења. Он ће уз то дати порочну мудрост несрећном човеку, тако да ће овај начинити таква открића да може један човек са другим да разговара са једнога краја земље на други. Тада ће људи летети по ваздуху као птице и просецаће морске дубине као рибе. И када све то достигну, бедни људи ће у удобности проводити живот, не знајући, несрећници, да је то - обмана антихристова. А он ће, зликовац, захваљујући човековој сујети тако усавршавати науку, да ће то људе скренути са пута и привести неверовању у постојање Тро-ипостаснога Бога.

- Тада ће Свеблаги Бог, видећи погибао људскога рода, скратити дане ради оних малобројних који се спасавају, јер ће антихрист хтети да саблазни, ако је могуће, и изабране... Тада ће се изненада појавити мач казне и убиће опсенара и слуге његове." - (арх. Аверкије:)

Може ли још коме да не буде јасно да је у овом поразном пророчанству пред нама јасна и жива слика свега што се данас догађа у свету?...

Свети преподобни Нил Мироточиви: Посмртна пророчанства

       Кратко житије Светог преподобног Нила Мироточивог

 Био је родом из Мореје. Као јеромонах дошао са својим стрицем у Свету Гору. Подвизавао се као отшелник (усамљеник) у пустом месту званом Свети Камени. Када се упокојио, из њега је потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливало у море. То чудотворно миро привлачило је болесне људе са свих страна. Ученик светог Нила осети досаду од множине посетилаца, те се у молитви пожали на свога духовног оца, светог Нила. И мироточење се на једном пресече. Свети Нил подвизавао се у пуном смислу као древни светитељи. Упокојио се у 17. столећу (Епископ Николај, Охридски пролог, 12. новембар).

После преласка у вечни живот, свети Нил јављао се више пута атонском подвижнику Теофану од 1813. па до 1817. године. Приликом тих јављања, нарочито последњег, које је трајало пуних 18 часова, светитељ му је открио многе духовне истине и збивања, која ће се догодити у будућности, и наредио му да све то запише ради поуке људима и монасима. Речи светог Нила толико су се дубоко и јасно урезале у памћењу Теофановом, као на магнетофонску траку. Пошто је био слабо писмен, он их је диктирао своме другу Герасиму, а овај их је записивао. Спис је настао на грчком 1819. године, а на руски је преведен 1910. године.

Опширније житије Светог преподобног Нила Мироточивог

 Карактеристика људи пред крај света

 .. . Зато вам говорим ... Кад прође 7.400 година од створења света, онда ће између чевртог и петог столећа, а то ће рећи у току садашњег XX века, настати велики грабеж, отимање, блуд, прељуба, родоскрнављење, разврат. Како ће људи ниско пасти у скрнављењу блудом! Настаће велике револуције и борбе партија, које ће се непрестано препирати између себе без краја. Потом ће се скупити осми сабор, да би расправио спор и учинио добро — добрим, а зло — злим ... Земљорадник одваја пшеницу од плеве. Пшеница — за људе, а плева за стоку. Говорим, биће одлучени и одвојени добри од злих, то јест правоверни од јеретика, и за неко време људи ће уживати мир. Али потом људи ће променити своје добро расположење и обратити у зло, тако да се неће разликовати ни брат ни сестра, ни отац ни мајка, ни мајка ни син, ни муж ни жена. Биће општи пад и општа погибија, као у Содому и Гомору, то јест неће се наћи ни пет праведника... Брат ће имати сестру за жену, мајка ће имати сина за мужа, син ће убити оца и блудно живети са мајком. И мноштво других зала ући ће у обичај. Уколико се зло буде више лепило за људе, утолико ће на њих наилазити све веће несреће.

Садашњи златник спашће на једну пару. Што више несрећа буде наилазило на људе, ови ће све више зла чинити; то јест, уместо да се кају, све ће се више озлојеђивати на Бога. Зла која ће људи чинити превазићи ће зла људи пре потопа. Сви ће разговарати само о злу, намере ће бити само зле, воља зла, другарство само зло, дела свих само зла. Настаће свеопште отимање и пљачкање, свеопште насиље и угњетавање, свеопште издвајање и усамљивање, свеопште зло разједињавања. При том и онај који чини зло мислиће да се спасава.

Тада ће људи имати ризнице блага, то јест капитала, а жалиће се да немају ништа. Даваће новац под интерес, а просиће милостињу, да би се прехранили; плакаће да немају шта јести, само да би дошли до капитала и стекли што више. А уколико се више буде увећавало користољубље, утолико ће се више умножавати несреће у свету. Тада ће варалице ићи наги, да би дошли до новца и давали га под интерес.

 Кад свет духовно осиромаши и настане општа анархија у свету, родиће се Антихрист и зацарити над светом

 Антихрист ће се родити од нечисте девојке блуднице. Она ће бити оваплоћење сваке нечистоће, блуда и разврата, свакога зла на свету. Када свет осиромаши од благодати Светога Духа, тада ће се у овој најпокваренијој девојци зачети од тајног противприроднога блуда плод, који ће бити станиште свакога зла, насупрот Христу, који је био савршенство свих врлина, а пречиста Мајка Његова—била најсавршенија међу девојкама. Овај зли плод родиће се кад свет осиромаши у врлинама.

Сиромаштво света пројавиће се у много облика. На првом месту, свет ће осиромашити у љубави, слави, челности. На другом месту, осиромашиће свако насеље и град у органима власти. Лица која су се налазила на челу села, града и округа напустиће своје функције, тако да ће и градови и села и окрузи остати без поглавара. Исто тако ће и Црква осиромашити у погледу духовне власти.

После овог осиромашења, „охладнеће љубав многих" (Матеј 24, 12), а „кад се уклони онај који сад задржава" (II Солуњанима 2, 7) — родиће се нечисти из утробе нечисте. Тај рођени нечисти чиниће знаке и чудеса помоћу демонском.

Свет ће уображавати да је овај Антихрист кротак и смирен срцем, а у самој ствари он ће срцем бити сличан лисици, а душом — вуку. Његова храна биће побуна и погибија људи.

Међу људима настаће: осуђивање, завист, злопамћење, мржња, непријатељство, отимање, насиље, отпад од вере, прељуба, разметање блудом. Сва ова зла биће храна Антихристу. Док се Христова храна састојала у испуњавању воље Оца Његовог небеског (Јован 4,31—34), дотле ће храна Антихристова бити у испуњавању воље оца његовог — ђавола. Тиме ће се Антихрист хранити.

И Антихрист ће прогласити себе за поглавара над градовима, селима и окрузима. Тада ће се он докопати власти над светом, па ће поред политичке власти завладати и осећањима људи, који су већ постали станишта и слуге ђавола. Они ће, на своју погибију, слепо веровати речима Антихриста и примити га за светског цара — самодршца. А у ствари он ће бити оруђе ђавола у његовом последњем покушају да истреби хришћанство са лица земље. Налазећи се у погибељи, људи ће за њега мислити да је он — Христос Спаситељ, који је дошао ради њиховог спасења. Тада ће Еванђеље црквено бити занемарено.

После тога на свет ће доћи велике невоље и страшна знамења. Наступиће страшна глад и завладаће ненаситост: људи ће јести седам пута више, и неће се заситити. Настаће општа невоља. Тада ће богаташи отворити своје житнице, то јест капитализам ће се уништити, имовина ће се поравнати на начелима социјализма. Тада злато неће имати већу вредност од ђубрета на путу . . .

         Дух Христов и дух Антихристов

 Тада ће се зачети и родити зло света у нечистој утроби покварене девојке, која ће дати тело Антихристу. Тада ће због безаконих дела света одступити благодат Светога Духа, која је дотле одржавала свет, и тада ће се навршити мера безакоња света . .. Тада ће се оваплотити дух Антихристов, који сад делује у свету, то јест родиће се човек, који ће још у утроби матере своје постати најпокорнији сасуд ђавола; родиће се од блуднице, тобож девојке. У његовој особи оваплотиће се свеколико зло што постоји на земљи . ..

Најглавнија брига човекова састоји се у старању о своме спасењу. А спасење је у љубави, кротости, чедности, сиромаштву, праведности, милосрђу, милостињи, која је оно „уље" људског спасења у еванђељској причи о мудрим и лудим девојкама (Матеј 25,1—13). Милостиња може бити двојака: материјална и духовна. Ко нема могућности да чини материјалну милостињу (да гладнога нахрани, голог одене и тако даље), нека чини духовну: теши ожалошћене и страдалнике. И за једну утешну реч удостојиће се утехе од праведног Судије на његовом суду: „Приђите благословени Оца Мога; примите царство које вам је припремљено од постанка света" (Матеј 25, 34). А који не буду тешили унесрећене, и сами ће од праведног Судије чути неутешне речи: „Идите од мене проклети у огањ вечни, припремљен за ђавола и анђеле његове" (стих 41). Јер милостива љубав ослобађа човека од гнева Божјега.

Љубав чини да човек буде кротак и смирен срцем. А омраза чини човека лудим. Љубав увек трпи и никад не чини што не ваља; а злопамћење је увек нетрпељиво и никад не да мира срцу човекову.

 Печат Антихристов којим од сад запечаћује зле и којим ће печатити пошто се зацари

 Злопамћење је печат Антихристов и срце злопамтивога запечаћено је овим печатом Антихристовим. И кад Антихрист (то јест дух Антихристов који делује у свету) стави на човека овај печат, онда од овога печата злопамћења обамире срце човека, то јест постаје као мртво, неспособно да тугује због греха, губи духовно осећање и страх Божји. Тако обамире човек, кад срце његово бива запечаћено мржњом. Ово проклето злопамћење чини човека толико безосећајним, да људи сами себе убијају на разне начине. Оно једнога учини отпадником од вере; другога — самољубивим; некога примора да иде на нож; некога учини издајником; некога — хулитељем; некога — туробним; никако не да мира срцу човекову. Несрећни људи не примећују да све то проистиче од злопамћења .. . од гордог осуђивања недостатака наших ближњих, непоштовања родитеља, старешина и власти државних и црквених . ..

И тако, кад Антихрист буде стављао свој печат на људе, срце њихово постаће као мртво.

Тада, кад настану несреће о којима је напред било говора, Антихрист ће почети да ставља свој печат на људе, тобож ради тога да их спасе од невоље, јер само онима који имају печат, према Откровењу Јовановом (13, 17), продаваће се хлеб. Многи ће умирати на путевима и улицама". Људи ће постати слични грабљивим птицама које слећу на леш, па ће јести тела умрлих. Али то неће чинити хришћани, иако им се, као незапечаћеним, неће продавати хлеб, него ће то чинити они са печатом, којима је хлеб доступан. Јер код запечаћених срце постаје безосећајно, и пошто нису у стању да трпе глад, они ће наваљивати на лешеве и ждерати их, па ће, најзад, и они умирати. На печату ће бити написано: „Ја сам твој". — „Да, ти си мој". — „Добровољно долазим, а не присилно". — „И ја те добровољно примам, а не присилно". — Ове четири речи биће урезане у средини тога проклетог печата.

 Невоље које ће постићи свет после зацарења Антихристовог: усахнуће море, угинуће животиње и ускориће време

 О, несрећан је онај који је запечаћен тим проклетим печатом! Тај проклети печат навешће велике невоље на свет. Свет ће онда бити тако угњетаван, да ће се људи селити с места на место. Домороци ће, кад виде дошљаке, говорити: О, несрећни људи, како сте се одлучили да напустите своје благодатно место и дођете у ово проклето место к нама, у којима није остало никаквог људског осећања?! Тако ће говорити на сваком месту, куда се људи буду пресељавали из својих места . . . Тада ће Бог, видевши пометњу људи, од које они тешко страдају селећи се из својих места, заповедити мору да пројави своју ранију топлоту, коју је пре имало, да се људи не би више пресељавали из својих места на друга. И кад Антихрист заседне на свој престо, тада ће море узаврети тако, као што ври вода у котлу. А кад вода дуго ври, она сва испари. Тако ће се догодити и са морем. Приликом кључања оно ће испарити и ишчезнути, као дим са земље. На земљи ће се осушити биљке и дрвета шумска, од морске топлоте све ће се осушити, извори водени пресахнути: животиње, птице и гмизавци — све ће уганути. Време ће убрзати свој ход: дан ће пролетети као сат, недеља — као дан, месец — као недеља, и година — као месец. Јер је зло људско учинило то, да су се и стихије промениле и почеле да журе, да би се што пре завршио Богом проречени број свршетка седме хиљаде и почетка осме хиљаде година по створењу света.

 Проповед Еноха и Илије да не примају печат Антихристов

 Енох и Илија убеђиваће људе да не примају печат Антихристов, јер ко остане чврст и не прими печат, тај ће се спасти, и Бог ће га примити у рај. Зато да се сваки хришћанин осењава знаком крста, јер овај знак ослобађа човека од паклених мука, док печат Антихристов одводи човека у муке пакла. Ако сте гладни и потребна вам је храна, стрпите се мало, и Бог, видећи ваше трпљење, послаће вам помоћ озго. А ако не отрпите и примите печат овог нечистог цара, кајаћете се после... Онај ко прими печат Антихристов постаје демон; иако тврди да тобож не осећа ни глад ни жеђ, он седам пута јаче од вас осећа и глад и жеђ. Потрпите мало. Зар не видите да је онај ко прими печат Антихристов мртав: умро је духом и чека га вечна мука? Зар и ви желите да са печатом погинете у вечној муки заједно са запечаћенима — где је плач и шкргут зуба?...

И многим другим речима саветоваће и упозораваће људе пророци Енох и Илија.

         Убиство ових праведника

 Чуће Антихрист шта проповедају ова два човека и како га називају лажовом, врачаром, обмањивачем и лукавим ђаволом. Чувши то, разгневиће се и заповедиће да их ухвате и доведу пред њега. Кад се они појаве пред њим, обратиће им се ласкаво: „Какве сте ви то залутале овце, те нисте запечаћене царским печатом?"

Енох и Илија одговориће му: „Лаживи варалицо и демоне! Твојом кривицом толике су душе погинуле у паклу! Проклет ти и печат твој! Тај твој проклети печат и лажна слава сурвали су свет у понор и довели до погибије! Дошао је крај и теби и свету!"

Чувши овакве речи, Антихрист ће се разбеснети и дрекнути на њих: „Како смете тако да говорите преда мном, царем?"

Илија ће му одговорити: „Царство твоје презиремо и славу твоју проклињемо, заједно са твојим печатом!"

Овакав одговор пророка још више ће да разбесни Антихриста и он ће, као бесан пас, јурнути на њих и убити их својим рукама.

 По убиству Еноха и Илије Антихрист ће да скине са себе маску моралности и вршиће злочине. Смрт Антихриста.

По убиству Еноха и Илије, Антихрист ће да пусти на вољу најгорој деци својој, то јест даће слободу злим духовима које је дотле задржавао. А та његова деца или духови зла јесу: прељуба, блуд, мужелоштво, убиство, отимање, крађа, неправда, лаж, мучење, продаја и куповина људи, куповање деце и девојчица ради блуда са њима, слично псима на улицама. Антихрист ће заповедити злим духовима, њему послушним, да наведу људе да чине зло десет пута више него раније. Његова зла деца извршиће заповеђено им и устремиће се на уништење људске природе разноврсним безакоњима. Као резултат њиховог злог напора биће уништена чулна и духовна природа у људима . . . Људи ће постати толико лукави у души, да ће им се и тело смањити на пет педи (око сто сентиметара). А својим злим делима људи ће превазићи демоне и биће — један дух са демонима.

Кад Антихрист увиди да је људска природа постала лукавија и злурадија од његове деце, веома ће се обрадовати, што се зло у људском роду тако умножило и што су људи постали лукавији од демона ...

А тада, кад се Антихрист буде радовао гледајући умножење зла у људима, изненада ће се озго појавити „мач оштар с обе стране", којим ће он бити побеђен, и ишчупаће се његов нечисти дух из прљавог тела његовог, Смрт Антихриста биће крај убијања међу људима. Каин је започео убиство, а на Антихристу оно ће се завршити.

 Ко су „јарци" а ко „овце"?

 Кад се смрћу Антихриста заврше убиства на земљи, тада ће настати поремећај небеских и земаљских закона који су управљали Свемиром, то јест нарушиће се светска тежа — гравитација...

Шта ће после бити — једини Бог зна.

Ми знамо само једно, да ће се људи подвргнути одговорности за сва дела учињена у овом животу: блуд, прељубу, мужелоштво, рукоблудије, разврат, хуле (псовке), празнословље, осуђивање ближњих, зломишљење, завист, мржњу, злопамћење, непријатељство, злурадост, гордост, славољубље, среброљубље, грамзивост, раскош, прождрљивост у јелу и пићу, непокорност Цркви и многа друга безакоња, учињена у овом животу — све ће се испитати, да би се добра дела одвојила од злих, као што се одвајају овце од јараца.

Овце су: љубав, мир, слога, једнодушност, чедност, кротост, сиромаштво, праведност, испуњавање закона Божјег, послушност, смирење, уздржање, пост, добра реч, старање о спасењу, благодарност Богу, послушност Цркви, исправан духовни живот, очувана чистота крштења — неукаљана грехом, уредно похађање богослужења у цркви и држање правила у монашком животу.

То су добра дела спасења.

О Антихристу - Из живота Светог Свештеномученика Артемија. Чети Менеј 13. апр.

        Једанпут, вели се у живопису св. свештеномученика Артемона, Епископ Сисиније говорио је Лаодикијским хришћанима: ''Децо моја, чујем како Антихрист улази у град и хоће  да убија Хришћане. Нека вас не одвоји о љубави Према Христу ни огањ, ни мач, ни зверови, ни ма каква друга љута смрт''. О каквом је антихристу говорио епископ Сисиније? Да ли о стварном о коме говори Реч Божја и уче свети Оци или о неком другом? Не. Он говори не о стварном већ просто некога гонитеља хришћанства Патрикија, који је долазио у Лаодикују да гони хришћане. Али овде се јавља питање: ко ће бити стварни антихрист и како ће доћи? Шта се на то може одговорити. Ето, неки од јеретика уче, да под антихристом треба разумети не човека већ антихриста духовног, то јест отступање од вере, а тај се духовни антихрист већ зацарио у свету. Али како о томе уче Реч Божја и свети оци?

           1)  Св. апостол Павле у 2. посланици Солуњанима у 2. глави 3-4 стиху вели: ''Да вас нико не превари никаквијем начином; јер неће доћи док најпре не дође отпад и не покаже се човјек безакоња, син погибли. Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог''. Овде свети апостол Павле под чокотом безакоња разуме антихриста. То потврђује и св. Златоуст и св. Јован Златоуст када објашњавајући речи Павлове, вели: ''Шта је отпад? Тога самога антихриста назива отпад јер ће многе погубити и духовно уништити''. Затим он вели да св. апостол назива антихриста човеком греха, и опет наводи узрок ради чега: ''Јер ће учинити безбројна зла дела и многе ће нагнати да их чине''. Назива га и сином погибли јер ће и он погинути. Најпосле св. Јован Златоусти пита: ''Ко је овај? Да ли сатана? И одговара: Никако, већ то је неки човек који ће све његово (сатанино) дејство и силу примити''.

Свети свештеномученик Иполит у беседи на недељу месопусну, св. Андреја, архиепископ Кесарије Кападокијске у тумачењу на Откровење у 7. беседи, св. Јефрем Сирин у беседи о антихристу и св. Јован Дамаскин у 4. књизи 27. глави говоре о антихристу ово: 1) да ће се родити од Јевреја и произаћи од колена Данова и 2) Да ће се родити од жене блуднице.

3) Разни савремени писци и православни богослови веле то исто, да ће антихрист бити јеврејскох порекла, из колена Данова, да ће царовати три и по године и да ће се пре њега појавити Илија и Енох да га изобличе.

4) Најзад, св. Иполит о дејству антихриста вели: ''Претстављајуће пред гледаоцима планове, ићи ће по води ногама, сводиће огањ са небеса, правиће помрачења дању а ноћ ће обасјавати као дан; сунце ће преобраћати куда хоће а тако и месец, и показаће силом својих чаролија и мађије  пред гледаоцима да су му све стихије природне послушне. И опет показаће ђавола као ангела светла, и показаће се пред свима како се уздиже на небо с трубама и гласовима и викањем снажним, и песмама којима ће бити похваљиван, заблистаће као светлост и ако је началник таме, итд.''

Ко ће бити антихрист? Као што видимо човек. Према томе не можемо се сагласити са тим да је антихрист духовни – мислени отпад.

Сада да видимо да ли је антихрист дошао на земљу или не.

Господ је рекао да ће Антихрист пре свега доћи. Ево Његових речи: ''Ја дођох у име Оца мојега и не примате Ме. А кад други дође у своје име тога ће те примити''.(Јован 5,43). Под речима: други ће доћи у име своје, Спаситељ мисли на Антихриста, јер је о лицу које се има јавити међу Јудејима јавно говорио као о лицу Себи противном. Господ је дошао у име Оца свога; но Господа Јудеји нису примили а антихриста ће примити. Затим долазак антихриста Јеврејима подврђује и св. апостол Павле и св. Јован Златоуст. Тако апостол говори: послаће им Бог силу преваре, да верују у лаж. А Златоуст, потврђујући речи св. апостола Павла, вели: Говорећи о антихристу Павле је пророчански рекао: да ће Јеврејима Бог послати силу преваре да би били сви осуђени који у истину не хтедоше веровати, већ су више волели неправду.

Према томе из приведених примера види се, да ће се антихрст пре свега појавити међу Јеврејима. А да ли га сада видимо међу њима? Не. Видимо његова необична дела, која је претсказао Иполит, ма где? Не. Обратимо се сада пророштву Даниловом. Пророку Данилу у визији четири животиње: лава, медведа, риса и животиње гвоздених зуба била је откривена судбина четири царства. вавилонског, персијског, грчког и римског. А за разумевање беседе о антихристу треба да се задржимо на последњој четвртој звери, која претставља римску империју. У ове звери Данило је видео најпре 10 рогова, видео распадање римске царевине на десет царстава. Тако је и ангел Данилу објаснио: ''десет рогова јесу десет царстава, која ће настати из тога царства, а послије њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих и покориће три цара (7,24)... Затим исти пророк вели; ''Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онијем а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човјечије бјеху на том рогу и уста која говораху велике ствари''.Под овим малим рогом свети Иполит, Теодорит и Јероним разумеју јудејског цара, који ће три цара, зацарена по распаду римске монархије, убити а седам ће покорити под своју власт па ће потом почети да царује и влада сам. Као што се види и по пророштву Даниловом и по тумачењу Отаца Цркве ово је јасни знак откривења царства антихристова: када се код Јевреја појави њихов цар који ће претходно убити три цара а седам покорити под своју власт. А да ли се такав цар јавио јавно међу Јеврејима. Не. Значи још није настало време доласка антихриста на земљу. Али, можемо запазити да су многе претече његове изашле да му припремају пут.

 Сећамо се: 1) да ће антихрист бити човек; 2) да долазак његов на земљу још није настао и  3) да ће се појавити међу Јеврејима – биће Јеврејин, а на закључку рећићемо речима св. апостола: ''Да не будемо више мала деца коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем пријеваре (Еф. 4,14). Амин.