Валентин Катасонов: Универзална валута која ће заменити амерички долар

99 одсто светске популације нема појма шта се управо догодило

Цео свет је у грозници стварања дигиталне валуте централне банке (ЦБДЦ). Најмање стотине централних банака се баве овом темом. Најнапредније у овом питању су централне банке Кине, Индије, Шведске, Казахстана, Руске Федерације и неких других земаља. У десетак земаља власти су већ најавиле увођење дигиталне валуте. Али то су претежно мале јурисдикције, које се, по мишљењу стручњака, користе као полигони. Међу њима, само једна велика држава је Нигерија.

Банка за међународна поравнања (БИС) у Базелу је дубоко ушла у питање ЦБДЦ-а. Пружа саветодавну помоћ централним банкама појединих земаља у припреми пројеката дигиталних валута, а такође иницира пројекте повезивања система дигиталних валута појединих земаља са циљем да се ЦБДЦ користи као средство поравнања између земаља. Неки стручњаци сугеришу да БМП има далекосежне циљеве да створи јединствени ЦБДЦ за све земље – глобалну дигиталну валуту која би требало да замени амерички долар.

Што се тиче Међународног монетарног фонда (ММФ), донедавно је тема ЦБДЦ била на периферији његових интересовања. Међутим, у одлазећој недељи дошло је до преокрета интересовања ММФ-а ка дигиталној валути. У априлу се у Вашингтону одржава годишња пролећна седница управних тела ММФ-а и Светске банке (СБ), на којој је одржан низ говора на тему ЦБДЦ.

Заменик генералног директора ММФ-а Бо Ли је у свом говору навео „невиђено“ интересовање за дигиталне валуте из многих земаља чланица Фонда. Он је рекао да је до данас најмање 40 земаља чланица контактирало Фонд са питањима на тему ЦБДЦ и захтевима за савет. Званичник сматра да процес имплементације ЦБДЦ-а у различитим земљама треба, ако је могуће, да буде координисан и уједињен. Фонд покреће припрему водича за ЦБДЦ питања, који ће помоћи да се избегну могуће грешке. Ли је представио структуру приручника, који би се састојао од 19 поглавља подељених у широке делове. Припрема приручника је предвиђена за 4-5 година. Рад је финансирао Јапан. ПРИСТУП ММФ-а ДИГИТАЛНИМ ЦЕНТРАЛНИМ БАНКАМА материјал постављен на сајт ММФ-а. РАЗВОЈ КАПАЦИТЕТА ВАЛУТЕ (Приступи ММФ-а дигиталној валути Централне банке. Развој капацитета за креирање валуте), који представља проспект водича.

Још један догађај на маргинама пролећног састанка ММФ/СБ постао је још резонантнији: Фонд планира да покрене дигиталну валуту „Универзална монетарна јединица“ (УМУ) или Unicoin. Истина, ММФ је исправио вест, рекавши да предлог за УМУ није дошао из Фонда. Ово је била понуда Фонду од стране Digital Currency Monetary Authority (DCMA). Представници DCMA су уверили да УМУ неће заменити обичне валуте земаља чланица Фонда, већ ће их само допунити, обезбеђујући поузданија и бржа плаћања. Према Дарелу Хабарду, извршном директору ДЦМА и главном архитекти УМУ, „УМУ не покушава да уништи међународни монетарни систем. У ствари, јача га помажући ММФ-у да испуни свој мандат да осигура економску и финансијску стабилност својих чланица.

Најчудније је да до сада скоро нико није чуо за ДЦМА организацију. Она даје врло кратке информације о себи: „ДЦМА је светски лидер у заговарању иновација дигиталних валута за монетарне власти. Наша мисија је да обезбедимо глобализацију трговине кроз монетарну интеграцију међународних плаћања и обрачуна, уз јачање монетарног суверенитета националних економија.

Као што видите, ДЦМА је већ развио УМУ дигиталну валуту, сајт има неколико сажетих фраза о овој валути: системска депресијација локалне валуте”. Такође: „Универзална валута се може купити у локалној валути сваке националне економије, чиме се јача монетарни суверенитет централне банке. Централне банке могу склопити билатерални споразум користећи УМУ…”

Што се тиче организације ДЦМА, нигде нема разумљивих информација о њој.

Већ су се појавили први коментари о универзалној валути. 13. априла, ММФ представља нову „глобалну валуту” познату као „универзална монетарна јединица” која би требало да „револуционише светску економију” светску економију). Њен аутор, Мајкл Снајдер, почиње овај чланак: „Управо је лансирана нова глобална валута, али 99 одсто светског становништва нема појма шта се управо догодило." И даље: „Ово би требало да буде позив на буђење за све нас, јер би широко увођење нове „глобалне валуте“ било огроман корак напред за глобалистичку агенду. ММФ није створио ову нову валуту, али је уведена на великом састанку ММФ-а раније ове недеље…”

Снајдер признаје да до сада није знао да постоји организација која се зове ДЦМА. Али он је добро истражио и закључио: „ДЦМА је глобални лидер у заштити дигиталних валута и иновацијама у монетарној политици за владе и централне банке. ДЦМА укључује суверене државе, централне банке, комерцијалне и малопродајне банке и друге финансијске институције.”

Испоставило се да ЦБДЦ свет такође има своје теорије завере. Аутор чланка емотивно закључује о пројекту УМУ: „Тајна завера међународних банака и националних влада уротила се да нам гурне ову нову валуту у грло“.

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Извор: „Фонд стратешке културе“

+++

Антон Бекетов: Дигитална рубља - пут у елетронски логор
У сенци рата - убрзана дигитализације Русије
Паклена трка... Земље се утркују да следе наређења Антихриста
Нема им спаса: Неће више новац моћи да се ствара ни из чега
„Вода није људско право“: СЕФ наређује влади да почне да рационише воду у домовима
Р. Кенеди: Тако успостављају тиранију Новог светског поретка
Александар Дугин: Ми живимо у матриксу
Хаос на интернету због интервјуа Илона Мaска Би-Би-Сију: Лажете! Лагали сте око маски и вакцинисања
"Дојче веле": Тужбе због могућих оштећења вакцинама против Ковида
Да ли УН објављују рат религијама које не прихватају ЛГБТ доктрину?
„Климатске интервенције“: Америка се спрема да примени климатско оружје
Вештачкој интелигенцији ће се клањати као Богу, али не очекујте милост
Андреј Сошенко: Зашто ВИ брине Маска, али не и Русију
Слободан Рељић: Шта то ради Николаjе Чука, или: вештачка интелигенција - еутанизија Запада
Швабов ученик, Јувал Ноа Харари, о будућности човечанства

Вилијам Енгдал: Почиње глобални финансијски цунами

Од оснивања америчких Федералних резерви (Фед) пре више од једног века, сваки велики колапс финансијског тржишта био је намерно изазван политичким мотивима централне банке. Ситуација ни данас није другачија, пошто је јасно да Фед користи своје каматно оружје како би разбио оно што представља највећи спекулативно-финансијски мехур у историји човечанства, и то мехур који су саме Федералне резерве створиле.

Светски разорни догађаји увек почињу негде на периферији, као у случајевима аустријског Кредитаншталта из 1931. године или пропасти Лиман брадерса септембра 2008. године. Одлука Феда од 15. јуна да уведе највећи појединачни скок каматних стопа за последњих 30 година (у тренутку када се финансијска тржишта већ урушавају) гарантује глобалну депресију, па и горе од тога.

Обим „јефтиног кредитног“ мехура који су Фед, Европска централна бнка (ЕЦБ) и Банка Јапана створили куповином обвезница, те држањем нултих или чак негативних каматних стопа без преседана већ 14 година, је незамислив. Финансијски медији ово заташкавају свакодневним извештавањем о бесмислицама, док се светска економија припрема за тзв. „стагфлацију“ или рецесију. Оно што следи у месецима пред нама, осим уколико не дође до неке драматичне промене политике, биће најгора економска депресија у историји човечанства. Хвала вам глобализацијо и Давосе.

Како је све почело

Политички притисци иза глобализације и прављења Светске трговинске организације (СТО) из трговинских правила Бретон Вудса и Маракешког споразума од 1994. године, омогућили су да се напредна индустријска производња са Запада, а нарочито САД, пресели преко мора, односно „аутсорсује“ (енгл. „outsource“ – означава премештање производње или пословних активности из матичне земље у неку другу земљу, углавном са нижим пореским, производним и персоналним издацима, прим.прев.) како би се производња створила у државама екстремно ниских прихода. Ниједна држава није пружала више погодности крајем 1990-их него Кина. Кина се придружила СТО 2001. године, и од тада је уплив капитала са Запада у кинеску производњу запањујући. Исто важи и за гомилање доларског дуга Кине. Сада та светска финансијска структура, базирана на рекордним дуговима, почиње да се распада.

Када је Вашингтон намерно допустио финансијски колапс Лиман брадерса септембра 2008. године, кинеско руководство одговорило је панично и омогућило кредите без преседана локалним владама који су умумпани у изградњу инфраструктуре. Нешто од тога било је делимично корисно, попут мреже брзих пруга. Нешто од тога било је тотално траћење пара, попут изградње празних „градова духова“. За остатак света, историјски рекордна потражња Кине за ресурсима попут челика, угља, нафте, бакра и сличних била је добродошла. Тиме су ублажени страхови од глобалне рецесије. Но, потези америчких Федералних резерви и ЕЦБ након 2008. године, као и њихових кореспондирајућих влада, нису ничим допринели решавању проблема системских финансијских злоупотреба од стране водећих светских приватних банака са Волстрита, из Европе и Хонг Конга.

Никсонова одлука из августа 1971. године да светску резервну валуту – долар – одвоји од злата, отворила је капије глобалних новчаних токова. Све пермисивнији закони који су фаворизовали неконтролисане финансијске спекулације у САД и иностранству усвајани су на сваком ћошку, почев од Клинтоновог укидања Глас-Стигола (мисли се на истоимени закон из 1931. којим је комерцијално банкарство било одвојено од инвестиционог банкарства, прим. прев.) на захтев Волстрита новембра 1999. године. То је омогућило стварање мегабанака које су толико огромне да их је влада означила „превеликим да би пропале“. Била је то превара у коју је друштво поверовало, спасавајући их стотинама милијарди долара новца пореских обвезника.

Од кризе из 2008. године, Фед и друге велике светске централне банке створиле су кредит без преседана, тзв. „хеликоптерски новац“, како би спасавале велике финансијске институције. Здравље реалне економије није било циљ. У случају Феда, Банке Јапана, ЕЦБ и Банке Енглеске, за протеклих 14 година у банкарски систем је упумпано укупно 25 билиона долара преко куповине обвезница кроз „квантитативна олакшања“, као и сумњивих актива попут хипотекарних хартија од вредности.

Квантитативно лудило

Овде су ствари почеле да постају заиста лоше. Највеће банке Волстрита, као што су Џеј Пи Морган-Чејз, Велс Фарго, Ситигруп или лондонске HSBC и Барклеј, позајмиле су милијарде својим водећим корпоративним клијентима. Позајмљивачи су заузврат искористили новостечену ликвидност, и то не како би инвестирали у нове технологије за производњу или рударство, него како би надували вредност акција својих компанија. То је тзв. „откуп акција“ (енг. „stock buy-backs“), иначе познат и као „максимизовање вредности власника деоница“.

Блек рок, Фиделити, банке и други инвеститори обожавали су овај бесплатни провод. Од почетка Федових олакшања 2008, до јула 2020, неких пет билиона долара инвестирано је у такве откупе акција, што је направило највећу концентрацију тржишта акција у историји. У том процесу дошло је до финансијализације свега. Корпорације су исплатиле 3,8 билиона долара на име дивиденди у периоду од 2010. до 2019. године. Компаније попут Тесле, које никада нису направиле профит, постале су вредније од Форда и Џенерал моторса заједно. Криптовалуте попут биткоина достигле су укупну тржишну вредност од преко билион долара до краја 2021. године. Како је Федов новац слободно текао, банке и инвестициони фондови улетали су у инвестиције високог ризика и високог профита, попут обвезница најнижег кредитног рејтинга (смеће категорије) или места која су тек доспевала на карту дужничких тржишта, попут Турске, Индонезије и – о да – Кине.

Ера квантитативних олакшања и нултих каматних стопа Феда, која је наступила након 2008. године, довела је до апсурдне експанзије америчког државног дуга. Од јануара 2020. године, Фед, Банка Енглеске, Европска централна банка и Банка Јапана упумпале су девет билиона долара у кредите са готово нултим каматним стопама у светски банкарски систем. Од промене Федове политике септембра 2019. године, Вашингтону је омогућено да увећа јавни дуг за невероватних 10 билиона долара за мање од три године. Онда је Фед поново тајно спасао Волстрит куповином 120 милијарди долара обвезница америчког трезора и хипотекарних хартија од вредности месечно, стварајући тако џиновски мехур обвезница.

Безумна Бајденова администрација почела је да дели билионе долара тзв. стимулативног новца како би се борила против непотребних карантинских затварања економије. Амерички федерални дуг скочио је са управљивих 35 одсто БДП-а 1980. године на преко 129 одсто БДП-а данас. То су учинили могућим Федова квантитативна олакшања, куповине билиона долара америчког државног и хипотекарног дуга и готово непостојеће каматне стопе. Међутим сада је Фед почео све то да демонтира, те да квантитативним затезањем и растом каматних стопа повлачи ликвидност из економије. Не ради се о томе да је смотани Фед погрешно проценио инфлацију; ово је урађено намерно.

Окидач колапса

Нажалост, Фед и остали централни банкари лажу. Подизање каматних стопа нема за циљ да излечи инфлацију, него да наметне глобални ресет контроле светске имовине и богатства, било да се ради о некретнинама, фармама, сировинама, индустрији или чак води. Фед добро зна да инфлација тек почиње да черечи светску економију. Оно што је уникатно је да сада широм индустријског света диктат зелене енергије по први пут узрокује инфлаторну кризу, што Вашингтон, Брисел и Берлин намерно игноришу.

Светске несташице ђубрива, растуће цене природног гаса и губици у снабдевању житом услед глобалних суша, астрономских цена ђубрива и горива, те рата у Украјини, гарантују да ћемо, макар током ове жетве у септембру и октобру имати и додатну експлозију цена хране и горива. А ове несташице су резултат смишљених политика.

Штавише, далеко гора инфлација је извесна, услед патолошког инсистирања водећих светских индустријских економија предвођених Бајденовом администрацијом, на анти-угљоводоничној агенди. Ту агенду илуструје запањујућа будалаштина америчког министра енергетике која гласи: „купујте електричне аутомобиле“ као решење за експлозију цена бензина.

Слично томе, Европска унија је одлучила да постепено избаци из употребе руску нафту и гас, иако нема реалистичну замену за њих, а њена водећа економија – Немачка – гаси свој последњи нуклеарни реактор и затвара све више електрана на угаљ. Немачка и друге економије ЕУ ће за последицу имати рестрикције струје ове зиме, а цене природног гаса наставиће да скачу. У другој недељи јуна, у Немачкој су цене гаса скочиле за још 60 одсто. И немачка влада коју контролишу зелени и зелена агенда „Спремни за 55“ (енг. „Fit for 55“, је назив политике ЕУ која има за циљ да до 2030. године смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште за 55 одсто, прим. прев.) коју намеће Комисија ЕУ, настављају да форсирају непоуздану и скупу соларну енергију и енергију ветра науштрб далеко јефтинијих и поузданијих угљо-водоника, што гарантује инфлацију без преседана изазвану ценама енергената.

ФЕД је повукао кочницу

Са Федовим растом каматних стопа за 0.75 одсто – што је највеће једнократко повећање у претходних скоро 30 година – и обећањима о додатним увећањима у будућности, америчка централна банка је загарантовала колапс не само америчког дужничког мехура, него и доброг дела светског дуга од 303 билиона долара акумулираног након 2008. године. Подизање каматних стопа након 15 година значи пад вредности обвезница. Обвезнице, а не акције, су срце светског финансијског система.

Америчке хипотекарне стопе дуплирале су се за само пет месеци на преко шест одсто, а продаја некретнина већ је била у паду и пре овог последњег поскупљења. Америчке корпорације рекордно су се задужиле захваљујући годинама ултра ниских каматних стопа. Неких 70 одсто тог дуга једва да је класификовано мало изнад „смеће“ статуса. Тај корпоративни нефинансијски дуг укупно је износио девет билиона долара 2006. године. Данас премашује 18 билиона долара. Е сад, велики део маргиналних компанија неће бити у стању да покрије старе дугове новим, па ће у наредним месецима уследити талас банкрота. Козметички гигант Ревлон управо је објавио банкрот.

Високо спекулативно нерегулисано крипто тржиште предвођено биткоином распада се јер инвеститори схватају да на њему нема мера финансијског спасавања. Прошлог новембра, вредност крипто света процењивана је на око три билиона долара. Данас износи мање од половине тога, а уследиће даљи пад. Још и пре последњег Федовог подизања каматних стопа, вредност акција америчких мега банака опала је за неких 300 милијарди долара. А како је сада загарантовано да ће тржиште акција бити у режиму паничне продаје због све већег светског економског колапса, те банке су осуђене на нову озбиљну банкарску кризу у долазећим месецима.

Како је амерички економиста Даг Ноланд недавно приметио: „Данас постоји масивна ‘периферија’ пуна трећеразрених крш обвезница, позајмица, купи сада-плати касније аранжмана, аутомобилских кредита, позајмица преко кредитних картица, некретнина, хартија од вредности за соларну енергију, франшизних позајмица, приватних кредита, крипто кредита, DeFi-ja (мисли се на децентрализоване финансије, односно режим употребе финансијских инструмената без ослањања на посреднике као што су брокерске куће, берзе, банке, и томе сл, и то применом дигиталних уговора на блокчејну, прим. прев), итд. Џиновска инфраструктура еволуирала је из овог дугог циклуса како би подстакла потрошњу десетина милиона људи, истовремено финансирајући хиљаде неекономичних предузећа. ‘Периферија’ је постала део система као никада пре. И сада почиње да се урушава“.

Федерална влада ће сада увидети да је каматни трошак држања рекордног федералног дуга од 30 билиона долара далеко скупљи. За разлику од Велике депресије из 1930-их, када федерални дуг готово да није ни постојао, данас се влада, нарочито од Бајденових буџетских мера, налази на граници својих могућности. Сједињене Државе постају економија трећег света. Ако Фед више не буде куповао билионе долара америчког државног дуга, ко ће то чинити? Кина? Јапан? Тешко.

Демонтирање мехура

Како Фед сада уводи квантитативно затезање, повлачећи десетине милијарди долара у облику обвезница и других ефектива на месечном нивоу, и подижући кључне каматне стопе, финансијска тржишта почињу да губе вредност. Ово ће вероватно бити нестабилан процес, јер ће кључни играчи попут Блек Рока и Фиделитија настојати да контролишу овај распад за своје циљеве. Али смер је јасан.

До краја прошле године, инвеститори су позајмили готово билион долара маргиналног дуга (енг. „marginal debt“, означава новац који инвеститори позајмљују од брокера ради куповине хартија од вредности, прим. прев.) како би купили акције. То се дешавало на растућем тржишту. Сада су супротне околности, а маргинални позајмљивачи приморани су да дају већи колатерал или продају своје акције како би избегли инсолвентност. То храни пламен будућег колапса. Са истовременим распадом тржишта акција и обвезница, у долазећим месецима нестаће приватна уштеђевина и пензије десетина милиона Американаца који су у програмима попут 401-к. Аутомобилске позајмице преко кредитних картица и остали потрошачки дугови у САД достигли су током прошле деценије рекордних 4,3 билиона долара на крају 2021. године. Каматне стопе на те дугове, а нарочито оне направљене путем кредитних картица, скочиће сада још више са већ високих 16 одсто. Број инсолвентних у тим кредитним позајмицама добиће астрономске размере.

Изван САД, с обзиром да Швајцарска национална банка, Банка Енглеске, па чак и ЕЦБ морају да прате Федово подизање каматних стопа, видећемо глобално гомилање инсолвентности и банкроте, и то усред дивљајуће инфлације коју каматне стопе централних банака неће моћи да ставе под контролу. Око 27 одсто светског нефинансијског корпоративног дуга држе кинеске компаније, а вредност тога процењује се на око 23 билиона долара. Још 32 билиона долара корпоративног дуга држе америчке и европске компаније. Сада је Кина усред своје најгоре економске кризе за последњих 30 година и показује мало симптома опоравка. Будући да ће се САД – као највећа муштерија Кине – наћи у економској депресији, кинеска криза може само да се погорша. То неће бити добро за светску економију.

Италија, са националним дугом од 3,2 билиона долара  има однос дуга према БДП-у од 150 одсто. Само су негативне каматне стопе ЕЦБ спречавале да то експлодира у нову банкарску кризу. Сада је та експлозија сигурна, упркос умирујућим речима Лагардове и ЕЦБ. Јапан, са стопом дуга од 260 одсто, у најгорем је положају од свих индустријских земаља и налази се у клопци нултих каматних стопа јер јавни дуг износи преко 7,5 билиона долара. Јен озбиљно пада и дестабилизује читаву Азију.

Срж светског финансијског система, упркос популарним уверењима, нису тржишта акција. То су тржишта обвезница – владине, корпоративне и агенцијске обвезнице. Ово тржиште обвезница губи вредност јер су инфлација и каматне стопе набујали од 2021. године, како у САД, тако и у ЕУ. Глобално, ово угрожава неких 250 билиона долара вредну ефективу, што је сума која се топи са сваким Федовим повећањем каматних стопа. Последњи пут смо имали тако огроман преокрет вредности обвезница пре 40 година, у ери Пола Вокера, када су каматне стопе од 20 одсто коришћене да се „потисне инфлација“.

Како цене обвезница буду падале, вредност капитала банака такође ће падати. Најизложеније таквом губитку вредности у ЕУ су водеће француске банке, заједно са Дојче банком, као и јапанске банке. Сматра се да су америчке банке попут Џеј Пи Морган-Чејза за нијансу мање угрожене у условима великог краха обвезница. Добар део њиховог ризика прикривен је ванбилансним дериватима и сличним методама. Међутим, за разлику од 2008. године, данас централне банке не могу да понове још једну деценију нултих каматних стопа и квантитативних олакшања. Овог пута, како су истакли инсајдери попут бившег директора Банке Енглеске Марка Карнија, који је то учинио још пре три године, криза ће бити искоришћена да се свет натера да прихвати нову дигиталну валуту централних банака. Биће то свет у којем се сав новац централно издаје и контролише. То је оно што типови из Давоса имају на уму када говоре о „великом ресету“. Неће бити добро. Планирани светски финансијски цунами управо је почео.

Извор: "Нови  стандард"

+++

Владимир Похватилов: Да ли је економска криза на Западу почела „баш у право време“?

Федералне резерве САД (ФЕД) су 16. јуна објавиле да је земља у другом кварталу имала „нулти раст“.

Пошто је у првом кварталу дошло до пада америчког БДП-а, ово значи да је у највећој светској економији званично забележена права рецесија. А за време рецесија, приходи домаћинстава падају, цене расту, компаније масовно банкротирају, расту незапосленост и социјалне тензије…

И америчке берзе су се заљуљале.

Смањивање тржишне капитализације америчких корпорација траје од децембра прошле године и за то време је „потонула“ за 13 билиона долара.

Најгоре је прошао индекс NASDAQ (три хиљаде високотехнолошких компанија) који је изгубио трећину вредности: Netflix – -70%, Paypal – -60%, Facebook* – -48%, NVIDIA – -44%, Тesla – -43%, Bitcoin – -38%, Аmazon – -36%, Apple – -25%, Google – -24%, Microsoft – -23%.

Тржиште криптовалута је пало са три билиона – на мање од билиона.

Овако брз пад берзанских индекса најављује продубљивање рецесије у привреди, што добро разумеју милиони Американаца који су од детињства навикли да дан започињу читањем берзанских извештаја.

Грађани САД не верују да ће им финансијска ситуација бити боља, напротив, верују у најгоре. „Потрошачка очекивања“ су у САД опала за 14% у односу на мај, достигавши најнижи забележени ниво од средине рецесије 1980.

Америчка новинска агенција Bloomberg је објавила: „Услед недавног колапса цена акција, америчка домаћинства су изгубила најмање 20 билиона долара јер финансијска имовина чини највећи део биланса америчких домаћинстава (барем за првих 10%; доњих 50% готово да нема имовине, али има много обавеза, односно дугова)“.

Богатство америчких милијардера смањило се за 800 милијарди долара.

Највеће корпоративно осигурање Allianz Global Corporate & Specialty (AGCS) издало је упозорење: „Грађански протести, немири и штрајкови биће већа претња многим компанијама него тероризам“.

Штрајк који је најављен могао би да паралише целу америчку железничку мрежу а 28 процената све робе у САД се превози железницом.

И британски железничари ступају у генералном штрајку. Са 40 хиљада људи, а биће затворено око половине железничких пруга. Уједињено Краљевство није видело такве штрајкове последњих четрдесет година. У ситуацији када британска економија пада трећи месец узастопно.

Криза на Западу није почела због руске специјалне операције у Украјини, већ много пре ње. Па чак ни због одговора Русије на санкције Запада.

Али, мора се признати – почела је у право време.

(сажета верзија текста)

Извор: "Факти"