Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.
У свети и
Велики Уторник вршимо успомену приче о десет девојака. Јер такве приче,
узлазећи Господ у Јерусалим, идући на страдање, говораше својим ученицима; а
има и прича које је и Јеврејима упућивао. Причу, дакле, о десет девојака
рече обраћајући на милостињу, уједно и учећи да пре краја сви будемо готови. Јер
о девству много је њима казивао, и о ушкопљеницима. А девство има и велику
славу, јер је уистину велико. Но да не би неко трудећи се на томе делу,
занемарио друга, па чак и милостињу, којом се светиљка девства осветљава, уводи
свето Еванђеље ову причу: и пет дакле назива мудрима, које су уз девство
приложиле и уље многе и богате милостиње; а пет лудима, које су такође имале
девство, а милостињу непримерену. Јер зато су луде, што су оно што је веће
извршиле, а што је мање занемариле, и ни по чему се нису разликовале од
блудница. Јер оне су дакле побеђене биле телима, а ове имањем.
А када је
протекла ноћ садашњег живота, задремале су све девојке, то јест умрле су; јер се
смрт сном назива. И док су оне спавале, настаде вика усред ноћи, и ове које су
приложиле обилно уље, кроз отворена врата, уђоше са Жеником; а луде немајући
довољно уља, тражаху га после сна. Но мудре које су хтеле дати, а нису могле,
пре уласка одговорише говорећи: да не би како недостало и нама и вама, идите
продавцима, тојест, убогима, и купите. Но то није лако, јер после смрти ово је
немогуће.
То исто и у
причи о богаташу и Лазару показује Авраам говорећи: немогуће је прелазити
одавде тамо. Но луде дошавши неосветљене, овако вичу, ударајући у врата:
Господару, Господару, отвори нам. А сам Господ лично даје онај страшни одговор:
одлазите, рекав, не познајем вас. Јер како ћете видети Женика милостива,
немајући саме милостиње? Због ове дакле слике, прича о десет девојака, овде је
положена од богоносних Отаца, учећи нас да будемо увек будни, и готови за
сусрет са истинским Жеником, са добрим делима, а највише милостињом. Будући да
је неизвестан дан и час краја, треба чувати целомудреност као Јосиф, и са
смоквом увек плод духовни приносити. Јер који једно и највеће дело, дакле,
изврши, а за друга не мари, а посебно за милостињу, не улази са Христом у вечни
покој, но враћа се назад посрамљен. Ништа, пак, жалосније, и срамоте пуније, од
девства побеђеног богатством.
Но, о Жениче
Христе! приброј нас с мудрим девојкама, и придружи нас твоме изабраном стаду, и
помилуј нас, амин.
Свети
Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години (Велики Уторак)
Сада народ,
свештеници и јудејски властодршци последњи пут слушају Господњу реч у храму. А
она је била свеобухватна: обухватала је све прошло, све садашње и будуће.
Питањем о Јовану Господ наговештава да је Он истинити Месија; причом о два сина
указује да ћe Јудејци бити одбачени и на њихово место бити призвани
незнабожачки народи; причом о виноградарима говори да одбачене очекује погибао;
причом о свадби сина царевог учи да нeћe сви који му приђу бити достојни, због
чега ћe са правом бити бачени у таму најкрању; одговорима на питања о данку
кесаревом и о првој заповести, као и изобличавајућом речју, одређује
карактеристичне црте спасоносног живота; најзад, предсказањима о бедама које ће
задесити Јерусалим ученицима открива тајну свог Другог доласка. Довољно би билo
само чути све то са пажњом па се уверити да је Он истинити Спаситељ света –
Христос, и покорити се Његовим заповестима и учењу. И до данас читање глава
Јеванђеља о свему што се десило на тај дан јесте најделотворније средство за
оживљавање вере у Господа. Помоћу њих Хришћанин може, долазећи до правог
сазнања, подгревати ревност и показати да верује у Господа не само речима него
и на делу.
