Истините речи нашег Спаситеља Исуса Христа гласе: „Који није са мном, против
мене је“ (Мт 12,30)
Католици,
лутерани и протестанти су отпали од Цркве христове – они нису уз нас, нису у једноумљу
са нама, у завади су са нама, терају нас у смрт, малтретирају нас и сваком
погледу због вере наше, исмејавају и њу и нас и чине нам свакојаке пакости,
нарочито у њиховим центрима; јавно наступају против Христа и Цркве Његове, не
поштују Животворни Крст, иконе, свете мошти, не уважавају постове и свете догме
спасоносне вере. Они нису уз нас, него су против нас и против Христа. Обрати их
Господе ка истинској Цркви Твојој и спаси их.
Жалац
католичке гордости и лажљивости је у догматима, у управљању и моралу –
поглаварству папе, непостојећем и неправилном схватању речи Спаситеља: „Ти
си Петар и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је
надвладати“ (Мт 16,18). Сви Свети Оци првих и последњих векова
признају, па чак и Православне папе, да се под каменом темељцем подразумева сам
Господ Исус Христос: „а стијена бјеше Христос“ (1 Кор 10,4).
Као најбољи и најочигледнији доказ, позовимо се на речи са сличним садржајем,
из Јеванђеља по Јовану: „развалите цркву ову“ (Јн 2,19), где
се под Црквом подразумева нерукотворени храм Тела Господњег (Јн 2,21), а не
јерусалимски храм, како би се могло разумети по редоследу речи. Под
црквом је Господ подразумевао само пречисто Тело Своје, па се и под каменом
темељцем мора подразумевати сам Христос, а не Апостол Петар, или његов
наследник. То је очигледно. А папе су у својим главама
уобразиле да су глава Цркве и њен камен темељац, па чак и да су намесници
Христови, што је апсурдно и неосновано. Отуда потичу све
самохвале римских папа и дуготрајне претензије на поглаварство и самовољно
управљање целом васељенском Црквом. Створили су у својој папској цркви
разне трикове и лажне догмате, који воде ка погрешној вери и животу. То
је у потпуности јеретичка црква.Где је та јабука, тј. језгро раздора и мржње
католичке цркве према Православној?Оно је у преувеличном мишљењу папе о себи, у
наводном преимућству над епископима и источним Православним јерарсима, у
великој гордости, у погрешном тумачењу речи Господњих, изречених Апостолу
Петру: „Ти си Петар и на овоме камену..“ (Мт 16,18). Камен је
Христос а не Петар који Га се три пута одрекао, па макар и исправивши то
одбацивање апостолства својим покајничким сузама.Мисао која се залегла у
главама папа и католика, да је Господ на Петру саздао Цркву а не на самом Себи,
и тумачење да је папа наследник Петра, глава Цркве и намесник Христов,
поставила је све наопачке у католичкој цркви. Они су, по њиховом
мишљењу, намесници Христови са неограниченом влашћу и превлашћу над целом
Црквом Христовом, судије свим епископима, зачетници и тумачи догми, са правом
да мењају у Цркви и саме Свете Тајне по властитом нахођењу, да
канонизују светитеље којих немају, да [на Причешћу] ускраћују народу Крв
Христову, да прскањем крштавају младенце не погружавајући их у воду, итд. Општење
католичке цркве са Небеском Црквом је за жаљење, хладно, кратко, беживотно,
другачије од оног у Православној Цркви, у коме је оно живо, мудро, одише
пуноћом, искрено, смерно. Свуда и свуда је папа и папа, њему се одају
све почасти а не Светима, који су умањени, сакривени, склоњени у мрак осим
можда за повремено показивање вернима или туристима. Отпусти на
богослужењу у католичкој цркви су немарни, хладни – „ita missa est“,
што значи „идите, миса је завршена“. А код нас у Православној
Цркви, како су само смерни, скромни, пуни наде у Христа возгласи: „Христос,
истинити Бог наш, молитвама Пречисте Своје Матере… и свих Светих да нас
помилује и спасе, као благ и човекољубив“. Папа [тврди да]
располаже судбом небеске и земаљске Цркве, располаже заслугама светих по
властитој вољи: уводи и изводи из чистилишта, дели индулгенције својим верним. Било
би смешно, да није крајње несретно и погубно. И како то не примећују саме папе,
кардинали, јерарси, свештеници и језуити? Јер је по свом карактеру, католичка
вера плитка. Све је продано, све је под своју власт узео папа, сво
спасење католика. Због тога у католика данас нема Православних светих,
а има само фабрикација, сачињених по папској вољи. А Православна Црква, као врт
едемски, постављена је на светима. Шта мислите, у Апокалипси Св. Јована
Богослова, за коју Цркву се каже: „избљуваћу те из уста својијех“ (Отк
3,16)? Ја мислим за католичку и протестантску. Погледајте шта су папе урадиле
од вере Христове Православне. Какве глупости. Ко је папа? Идол, не
Христос, као што су му јавно говорили служитељи: „ти си намесник
Христа“.
