Чудотворна икона Мајке Божије „Курскаја“
Када је Миљковско братство премештено у манастир Тумане 1936. године, са собом су донели и чудотворну икону Богородице, сместивши је у капели Покрова Пресвете Богородице у новом тзв. „Руском конаку“.
У манастир Туман је након бомбардовања Србије 1999. године дошао млад официр и изнео им следећи потресни догађај: У ноћи у којој је бомбардован торањ на Авали он се са групом војника, по задатку налазио близу тог места. Изненадно, и готово ниоткуда, пред њим се појавио седи старац, чудно одевен и упозорио га на опасност која је претила. Збуњени официр је заблагодарио старцу, питајући га ко је и одакле је. Старац му је рекао да је он Зосим из Тумана и да за њега пита када дође у Голубац, јер га тамо сви знају. Благодатном помоћу старчевом млади човек је остао жив и након завршетка бомбардовања пошао трагом свога доброчинитеља. Распитавши се за манастир Туман, упутио се тамо. Када је стигао у град питао је за Зосима Туманског, мислећи да се ради о живом монаху. Сви су рекли да знају ко је Зосим и да је он у манастиру Туману. Када је дошао у манастир затражио је Зосима и сестре су га одвеле код кивота са моштима преподобног и показале му његову икону. Млади официр, видно уплашен и потресен, дуго је плакао над кивотом, благодарећи светитељу на избављењу.
Чудотворна
икона Мајке Божије „Курскаја“ потиче из једног манастира из околине града
Курска у Русији. Предање које је од руских монаха до данас остало присутно међу
житељима манастира и народом, говори да је приликом немира током октобарске
револуције један манастир у околини Курска до темеља спаљен. Монаси који су
пошли ка Србији, у његовим рушевинама су пронашли нетакнуту икону Мајке
Божије.Понели су је са собом и као велику светињу донели су је у Миљков
Манастир где је боравила све до 1936. године.
Када је Миљковско братство премештено у манастир Тумане 1936. године, са собом су донели и чудотворну икону Богородице, сместивши је у капели Покрова Пресвете Богородице у новом тзв. „Руском конаку“.
Од тада до
данас ова света икона прослављена је многим чудесима и небројеним исцељењима
која су се пред њом збила. Од посебног је значаја споменути случај, када је 60
их година XX века она украдена, у намери да као реликвија и старина буде
продата на западу. Вагон у који је била смештена се из непознатих разлога
запалио и у њему је све изгорело, па чак и један од двојице људи, који су икону
украли. Запрепашћен догађајем, други саучесник вратио је неоштећену икону у
манастир. Касније је и сам завшио живот под мистериозним околностима. Други
забелеђен случај, догодио се пред почетак и у току рата у Босни и Хрватској.
тада је више пута од стране свештеника, монахиња и вернога народа било
примећено, да је Мајка Божија померала руку на икони и спуштала је испод
сребрног окова, а потом након извесног времена враћала на своје место.
У манастир Туман је након бомбардовања Србије 1999. године дошао млад официр и изнео им следећи потресни догађај: У ноћи у којој је бомбардован торањ на Авали он се са групом војника, по задатку налазио близу тог места. Изненадно, и готово ниоткуда, пред њим се појавио седи старац, чудно одевен и упозорио га на опасност која је претила. Збуњени официр је заблагодарио старцу, питајући га ко је и одакле је. Старац му је рекао да је он Зосим из Тумана и да за њега пита када дође у Голубац, јер га тамо сви знају. Благодатном помоћу старчевом млади човек је остао жив и након завршетка бомбардовања пошао трагом свога доброчинитеља. Распитавши се за манастир Туман, упутио се тамо. Када је стигао у град питао је за Зосима Туманског, мислећи да се ради о живом монаху. Сви су рекли да знају ко је Зосим и да је он у манастиру Туману. Када је дошао у манастир затражио је Зосима и сестре су га одвеле код кивота са моштима преподобног и показале му његову икону. Млади официр, видно уплашен и потресен, дуго је плакао над кивотом, благодарећи светитељу на избављењу.
Света икона
чувана је у капели манастира Тумана све до 2010. године, када је пренета у
манастирску цркву и смештена у трон. Пред њом гори неугасиво кандило и народ
јој са великим усрђем притиче, молећи благослов Богомајке.
Икона је
урађена у руско-византијском стилу, припада типу владимирске иконе и
предпоставља се да потиче са краја XVIII или почетком XIX века. Лик Богородице
и Богомладенца изузетну су лепо осликана, као и оков необичне лепоте. На њој су
до данас видна оштећења, настала током векова и услед многих прогона и ратних
догађања.
Молитвама Пресвете, Пречисте, Преблагословене, славне владичице наше Богородице и приснодјеве Марије, Господе Исусе Христе, помилуј нас!
Молитвама Пресвете, Пречисте, Преблагословене, славне владичице наше Богородице и приснодјеве Марије, Господе Исусе Христе, помилуј нас!
Молитва
Пресветој Богородици у част Њене иконе Курскаја
Царице наша
Преблага, надо наша, Богородице, Чуварко сиротих и странствсника Заступнице,
жалосних Радости, понижених Покровитељко. Ти видиш невољу нашу, видиш и бол
наш; помози нам, јер смо немоћни, буди нам уточиште, јер дома немамо, од сваке
нас увреде и понижења, као свагда, ослободи, избави отаџбину нашу, страдалну
земљу Руску (Србску), од љутих безбожника, спаси и сачувај слуге Твоје (имена)
и све нас који Ти овде припадамо и молимо се, и заштити нас од свакога зла
часним Твојим Покровом, јер друге помоћи до Тебе немамо, ни друге Заступнице и
благе Утешитељке до Тебе. Богомати, - сачувај нас и закрили у све векове. Амин.