Православно учење о Цркви и Предању

Књига је зборник православних текстова писаних углавном од стране руских новомученика, а која на најједноставнији начин објашњава основне истине Светог Православља о којима су нас наши Свети претци учили, између којих је и наш највећи Српски син - Свети Сава. Он, као и сви Свети Оци Цркве Православне у својим богонадахнутим беседама неприкосновеним ауторитетом тврди да посебно без чисте православне догматске вере - Православља и наравно чистог, врлинског и моралног живота у Христу - Правоживља, нема спасења ни једном живом бићу. Верујемо да ће у ово наше тешко, отпадничко (од Бога) време, ова књига помоћи многима да отворе своје духовне очи, врате се Богу Светих наших свесрспских предака, који су по угледу на све Свете Оце Цркве Православне знали ту основну истину потребну за спасење, а то је чување догмата Светог Православља као чување зенице ока свога... Молитвама Светог оца нашег Саве Немањића, Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј нас грешне.

„Многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и многи кукољ зловерја кроз слуге његове јересеначелнике посеја у васељени ради кварења и смућивања праве вере; које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси.” (Свети Сава Српски)

„Слава Светој Источној Цркви, Јединој, Светој и Истинитој! Сва њена Предања, сви свети обичаји, благоухају духовним помазањем. Нека се постиде сви они који јој се супротстављају сопственим телесним умовањем, сви који се одвајајуод јединства са њом.” (Свети Игњатије Брјанчанинов)

Православље или смрт

ПРАВОСЛАВЉЕ ИЛИ СМРТ ?

ПОЗНАЈТЕ ИСТИНУ.

И ИСТИНА ЋЕ ВАС ОСЛОБОДИТИ.

ПРАВДУ ТВОЈУ НЕ СКРИХ У СРЦУ МОМ

ИСТИНУ ТВОЈУ И СПАСЕЊЕ ТВОЈЕ РЕКОХ

НЕ САКРИХ МИЛОСТ ТВОЈУ И ИСТИНУ ТВОЈУ ОД ЦРКВЕ ВЕЛИКЕ

Пс.39:11

Својим кумовима, којима дугујем.

Свим Србима које може занимати.

И брату Методију.

РЕЧ ПРЕ

У својој "истинољубивој" књижици (Кратак преглед историје Цркве ИПХ Грчке, 1999) о повести православне Цркве Грчке у гоњењима у ХХ веку, отац Акакије, на жалост, Србима није рекао све што је о чињеницама потребно знати да би се та повест могла потпуно појмити. И тако се књижица, "истину љубећи", од истине удаљила. То само по себи није страшно, али страшно постаје ако се само једна истинољубива душа хришћанска о Истину саблазни.

Нешто рећи, а нешто прећутати и тако га у тами незнања и заборава оставити, није алитија, није истина (αληθεια, истина – исконски на језику старих Грка који је и језик Јеванђеља, значи нескривеност, не-заборав /а-литија/). Као, на пример, када би неко говорећи укратко о животу Исуса сина Јосифовог рекао ово: беше то извесни галилејац, син дрводеље, који учаше по Палестини ново учење, другачије од предања које од праоца остаде. Он окупљаше ученике говорећи како је дошао на земљу да донесе не мир него мач, позивајући их у лов на људе, и допуштајући им да скрнаве Сабат Божији. Он хуљаше кнежеве народне и учене богослове, називајући их слепцима, гробовима окреченим, породом змијским и децом ђавола, а сам разговараше са демонима и са сатаном. У дан празника бичем је изгонио народ из Храма, не допуштајући тако да принесу жртву Богу. У Јерусалиму рече ученицима да сруше храм, а он ће га за три дана поново дићи. Легитимним судом Синедриона би нађен кривим, осуђен и по закону предат на распеће, где сконча као проклетник, по речи Писма "проклет сваки који се обеси на дрво". Једна демонизована жена после три дана тврдила је како га је видела васкрслог, а његови ученици проширили су ту вест по целом свету.

Нису ли све ово чињенице из Светог Писма? Да, ово је све истина.

Но, слава Богу, Истина није. Јер изостављено је понешто, чиме скривено остаје да повест о Исусу Распетоме јесте Јеванђеље Божије, једина Добра Вест коју чусмо откад је створен свет – да тај на крсту распети јесте Онај Који Јесте, Бог Авраама, Исаака и Јакова, Логос и Јединородни Син Божји, Васкрсли Месија Христос.

И тако, од Јеванђеља, бива хула. Овакво казивање језиком нашег доба зове се дезинформација. На језику Вечности, Светог Писма, зове се лажно сведочанство. Када се тиче проповеди о Спасењу, зове се лжејеванђеље и хула је на Духа Светога.

Тако и о. Акакије, верујемо у незнању а не у злој намери, не каза све чињенице које је нужно знати да би се данас у нашем жалосном свету нешто разабрало о Истини – Телу Христовом израњављеном, Цркви његовој и нашој. И тиме Истину Коју Бог не даје на меру, но у пуноћи, представи Србима по својој мери.

Овај наш спис није писан у намери да пружи ту Истину која у наш нечисти ум и несигурно сложене речи никако не може стати. Писан је да, ради Онога Који је умро да би нама посведочио истину, онима који хоће да знају боље покаже још неке чињенице. Оне које је о. Акакије оставио у тами (вероватно нехотице, и сам не желећи да о њима зна), тиме сам потврдивши да то ваистину бејаху дела таме. Дела за која нам је заповедио Свети Апостол Павле: "Не учествујте у неплодним делима таме, него их обличујте". Јер плода у тами нема, "плод Духа је у Истини". Испитајмо "духове, јесу ли од Бога".

Заповест је Божја да мотримо добро и пазимо да нас ко не превари. Дани су зли.

УВОД

Како се разабрати у лавиринту историјских смутњи, нереда и подела у гоњењу Истините Цркве у Грчкој у ХХ веку? Како иза мреже канонских, неканонских и мање или више противканонских дејстава разабрати Правду? Како да ми, удаљени простором и временом, схватимо где и ко беше Црква у тами тог крвавог бојишта, где су сви носили униформу исте војске, сви секли једни друге и сви клицали "с нами Бог"?

У вештини ратовања за разликовање постоји само један начин - то је лозинка. Лозинка у овом, као и у сваком духовном рату, рату са лажи, беше истиуна.

Рат је почео када је Адам у Едему примио лаж као истину и, поверовавши у њу ("Бог неће да ви будете као Богови, једите слободно, нећете умрети"), похулио на Творца. Кроз Адама у свет уђе лаж, и завлада тако да је Сам Бог Истине у плоти морао сићи у свет да је погуби. И данас, док трају последње битке пред зацарењем сина лажи, принцип је исти – примањем лажи, вером у њу, и чак само саглашавање са њом, прима се смрт. Примањем истине прима се Добри Бог, једини Који нас из смрти може ослободити. Нема смрти без лажи, и нема Живота без Истине.

Господ хоће "да сви једно буду", с Њим. Место где Он све сабира у једно је истина. И то је једино место где се служи Богу – по Речи "истински поклоници поклањају се Оцу у истини, јер Отац тражи да такви буду они који Му се клањају." (Јов.4:23)

И сатана, као имитатор Бога, хоће да сви једно буду. С њим, мимо Бога, изван истине. Било где изван истине. И који одатле служе богу, ма како "искрено" то чинили, служе ономе који није Бог Истине.

Сама суштина Борбе за Православље данас јесте препознавање Истините Цркве, истинитих Архијереја. И њихово разликовање од оних епископа који имају образ благочешћа (грчки=православља), а силе његове су се одрекли. А сила Благочешћа, шта је ако не Истина? Ко је одступио од истине, одрекао се Православља.

Је ли било у Грчкој истинитих, оних за које Писмо каже "у њиховим устима се не нађе лаж" (Откр.14:5)?[1]

---

[1] Хронологија која следи представља нужно скраћени приказ критичких догађаја и докумената из времена гоњења Цркве у Грчкој (1924. до наших дана), по преимућству оних које је о. Акакије у својој књижици изоставио. Цитати наведени у хронологији представљају кључне поенте и верно су преузети из докумената које заинтересовани читалац може целовито или опширније прочитати у прилозима (на крају списа).

Обзиром на оптужбу за "вешто искоришћавање појединих изолованих извора информација, фалсификовање извитоперавање и сакаћење истине" чему су, наводно, толико вични "браћа матејевци", нужно је додати – сва приказана документа која следе (и цитати из њих) савршено су неоспорна. Преузета су или из 'матејевских', или из 'флоринских' ('хризостомовци', 'авксентијевци', 'кипријановци') или из "неутралних" (РПЗЦ, Владимир Мос...) историографских извора и потпуно су доступна сваком ко је заинтересован.

Будући да смо и ми спочетка били ревносно индоктринирани од наших пастира (о. Акакија и о. Данила) да су 'матејевци' "болесни лажови", били смо резервисани према свакој информацији која је потицала од њих. Тек кад смо својим очима видели да треба да будемо макар једнако толико опрезни са информацијама од наших пастира, почели смо да испитујемо. Када смо се обратили своме тадашњем владици Калинику Ахајском, да нам, у присуству о. Данила и још два свештеника, разјасни спорне моменте и разобличи "матејевске лажи", нимало умирени његовим "уверавањима" замолили смо да нам да "аутентична" документа којима бисмо оповргли "фалсификате матејеваца" (ако је нешто фалсификат, тада мора постојати и оригинал!). Владика је одбио да то учини, иако смо молбу поновили четири (!) пута. На концу је рекао: "Па не знам ни шта бих вам могао дати... немам ништа спремно...". Током разговора дошао је до тачке у којој уопште није хтео да слуша или говори о ономе што се дешавало "пре1971.". Коментар на упорност његове духовне деце, спасење чијих душа је зависило управо од његовог исповедања вере, био је: "Шта ће вам, уосталом, све то? Па то не знају и не брину толико о томе ни ови моји млади прејемници који ће ме сутра наследити на трону. Оставите ви то нама, шта ће вам мешање у епископска посла?". Сличне речи чули смо много пута од својих пастира из СПЦ када смо тражили разјашњење од њих. Митрополит Калиник је иначе председник 'хризостомовске' Комисије за дијалог са 'матејевцима' – не постоји епископ који више од њега (треба да) зна о том проблему.

Дакле – сва збивања и документа која наводимо неоспорни су . Спорна је само њихова интерпретација. Интерпретирај их сам, за душу своју, драги читаоче.

Трудили смо се да што мање казујемо "своје мишљење", да пустимо да уместо нас што више говори слово Божје, речју Светог Писма и гласом Отаца Цркве.