Борба против страсти

Господ наш је рекао неверним Јеврејима: „Ви сте од оца вашега ђавола, и похоте оца вашега хоћете чинити: он је човекоубица од искона, и у истини не стоји, јер нема истине у њему: кад говори лаж, од својих говори (и своје говори): јер је лажа и отац лажи“ (Јн.8:44).

Овде је Господ тачно рекао – коме је отац ђаво: (ви) „похоте оца вашега хоћете чинити“, тако да ко год хоће да испуњава похоте ђавоље, томе је отац ђаво и тај је лицемер. Због тога је код хришћана на првом месту – борба против страсти, против похота ђавољих, зато што је ђаво отац свакоме, који хоће да испуњава похоте ђавоље.

Из Старечника о Авви Пимену:

Путовао једном приликом неки монах из крајева авве Пимена у стране земље, па стигне код некаквог пустињака који беше тамо; јер пустињак беше омиљен и многи долажаху к њему. И исприча му монах све о авви Пимену. А овај, чувши за његове врлине, пожели да га види. Па пошто се монах врати у Египат, након неког времена устане пустињак и из стране земље дође у Египат код оног монаха који га раније беше посетио; јер му овај беше рекао где живи. А овај како га виде, задиви се и веома се обрадова. Рече му пустињак: „Учини ми услугу, поведи ме авви Пимену“. Овај га поведе са собом и дође код старца, па му исприча све о пустињаку, говорећи: „То је велики човек, и веома је омиљен и поштован у својој земљи. А ја сам му говорио о теби па је дошао са жељом да те види“.

Старац га радосно прими па, пошто се поздравише, седоше. И поче странац да говори речима из Писма о духовним и небеским стварима. Тада авва Пимен одврати своје лице и не даваше одговор. А овај, видевши да старац не разговара са њим, изађе веома ожалошћен и рече монаху који га беше довео: „Узалуд сам учинио сав тај пут. Јер дођох ка старцу, а он неће чак ни да разговара са мном“.

И уђе монах авви Пимену па га упита: „Авво, због тебе је дошао овај велики човек, који је толико славан у својој земљи; зашто ниси разговарао са њим?“ Старац му рече: „Он припада горе (горњима) и расправља о небеским стварима, а ја припадам доле (доњима) и расправљам о земаљским стварима. Да ми је говорио о страстима душе, ја бих му одговорио; али пошто ми је говорио о стварима духовним, ја то не знам“.

Изашавши, монах рече ономе странцу пустињаку: „Старац не говори лако о стварима из Писма, али ако му неко говори о страстима душе, он му одговара“. А он дирнут уђе код старца па му вели: „Шта да чиним, авво, јер мноме владају страсти душе?“ Старац га радосно погледа и каза: „Сада си добро дошао; отвори своја уста и ја ћу их напунити благом.“

А он, стекавши велику духовну корист, рече: „Заиста, то је истински пут.“

И врати се у своју земљу благодарећи Богу што се удостојио да види таквог светитеља.

Закључак

Ова поука из Старечника је потпуно јасна и не треба посебна објашњења. Ако се хришћанин не бори против страсти, то значи да он хоће да испуњава похоте ђавоље и да је њему отац ђаво. И ако код хришћанина није на првом месту борба против страсти, него висока теологија или причешћивање на литургији у храмовима тзв. светског псеудоправославља (невезано да ли је реч о онима који служе литургију "по старом" или о новотарцима - будући да су и једни и други у расколу и јереси!), онда са таквим авва Пимен није хтео да разговара, јер њему је отац ђаво. Због тога данас није добро хришћанину да иде код лажних духовника, који не уче о борби против страсти, него треба да тражи духовника, који учи слично авви Пимену, ако успе да нађе и једнога у ово време Апокалипсе.

Раније су Срби имали телесно мучан живот и морали су да се боре против страсти и њима је Бог помагао, а садашњи Срби имају телесно лагодан живот и ту се умножавају страсти и зато Бог њима не помаже, јер њима је отац ђаво. Раније су епископи и свештеници чували и исповедали праву веру, а углавном скривали своје страсти и народ је њих поштовао, а садашњи епископи и свештеници погазише своју веру и не крију своје страсти и они јавно показују да је њима отац ђаво. Тачно је прорекао свети Козма Етолски: свештеници ће бити гори од свих.

Једино нам остаје да се одвајамо од таквих, да немамо никакво молитвено општење са њима и да гледамо да се присајединимо Цркви, а то је ЦИПХ Грчке (и Кипра), о којој је на овом блогу већ било речи. У јерархију тзв. светског псеудоправославља не можемо да се поуздамо, будући да се већ скоро читав век налазе у расколу и јереси и да њихово понашење, њихова (не)дела савршено одговарају пророчанству Светог Козме Етолског.