О измирењу и Измиритељу
Приђите поклонимо се цару
нашему Богу!
Приђите поклонимо се Христу
цару нашему Богу!
Приђите поклонимо се и
припаднемо самоме Христу цару и Богу нашему!
Нека се радује душа наша што
ево род људски прославља рођење Христа Спаситеља по хиљаду девет сто двадесет и
осми пут. Ово рођење Цара над царевима и господара над господарима прослављано
је од поколења и поколења људских у све ширим и ширим круговима, док ови
кругови славља нису у наше време достигли све континенте и сва острва земаљска,
на којима људи живе. И ово је једини рођендан у свој историји рода људског,
који је духовно прослављен на много столећа пре него што се јавио. Прославили
су га видовити пророци Божји. А кад се јавио, посведочили су га пастири и
мудраци, потврдили пријатељи и непријатељи Божји - сам цар Ирод међу овим
последњим, а описали га јеванђелисти и апостоли. На данашњи дан, који нас
својим значајем и топлином везује не само за стотине милиона сада живих људских
бића, која верују у Христа, него и за многе хиљаде милиона оних, који пре нас
живеше на земљи, па чак и за пророке од пре тридесет столећа - на данашњи по
свему необични рођендан ја желим да вас подсетим на једно пророчанство пророка
Исаије, које се ретко кад тумачи, а које гласи:
И вук ће боравити с
јагњетом,
и рис ће почивати с јаретом,
а теле и јунац и лав биће
заједно;
и мало дете водиће их. И во
и медвед заједно ће пасти
(Ис.11,6).
Овим издвојеним речима не
прориче се толико рођење Христа Господа колико стање које ће Он својим рођењем
на земљи успоставити. А да је реч о Њему и Његовом доласку у свет, види се из
претходећег казивања пророковог, које гласи:
Али ће изаћи шибљика из
стабла Јесејева,
и изданак из корена његова
изникнуће.
Јесеј је био отац цара
Давида, а из цар Давидовог колена родио се Господ Христос. Зато Га пророк
назива шибљиком и изданком Јесејевим. За тај изданак вели он још, да ће бити
застава народима. Па провиђајући у далекој будућности рођење Спаситеља света
Исаија провиђа и стање, које ће се зацарити у свету због Његовог рођења на
земљи. Какво ће бити то стање? Вук ће боравити с јагњетом, и рис ће почивати с
јаретом, теле и јунац и лав биће заједно, и мало дете водиће их. Какве су ово
тајанствене речи? Да се пророк није пребацио? Да се није преварио? Ево прође
хиљаду девет сто двадесет и осам година од како се проречени Месија и Спаситељ
роди, а ми још не видесмо, да вук с јагњетом борави, нити да рис с јаретом
почива, нити да теле живи у пријатељству с лавом, ни во са медведом, нити да их
мало дете води! Него видимо оно што је и сам пророк у своје време гледао, на
име, да зверови растржу питоме животиње, и да сваки сусрет једних с другим
означава непријатељство, крв и смрт.
Ипак, браћо, није се пророк
преварио. Не би се лако преварио у овој визији пророк, који се није преварио у
свима осталим визијама, као на пример у визији, да ће Господ бити рођен од
девице и да ће Му име бити Емануил (Ис. 7, 14); да ће пре Њега изаћи Претеча,
глас вапијући у пустињи (40, 3); да ће Господ доћи као јунак, но ипак препун
кротости и нежности (42); да ће бити презрен и одбачен, да ће бити мучен и
злостављан (53), и у многим другим визијама о појединостима из живота
Спаситељева. није могуће да се тако достоверан пророк преварио, него се варају
они који мисле, да он овде говори о измирењу животиња а не људи. Гле, мало
доцније пророк говори: јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде
што је пуно. А не могу ваљда животиње бити пуне познања о Богу него људи. О
људима је, дакле, реч а не о животињама, ни дивљим ни питомим. Под дивљим и
питомим животињама пророк подразумева дивље и питоме људе. Ћуд је једних људи
као ћуд дивљих зверова, а ћуд је других као ћуд питомих
кивбтЈни>а.: Дивљи зверови служе кар символ дивљих људи, а питоме животиње
служе као символ питомих људи. Све је у овом видљивом свету симвблично па и то.
Пророк узима овде животиње, дивље и питоме, као символе људи, дивљих и питомих.
Кад ово једном знамо, онда
се само можемо разумно питати: да ли је ваплоћени Господ на земљи икада успео,
да измири људе зверове са људима јагањцима? И да ли је икад "мало
дете" водило заједно вука и јагње, риса и јаре, лава и теле, медведа и
вола? Јесте, браћо, јесте. Пророк Божји није се ни пребацио, ни преварио, иако
је гледао из велике даљине, из даљине од седам стотина година и више. Оно што
је он прорекао ми видимо из Јеванђеља и из прошлости Цркве као испуњено. Многи
људи и жене, озлобљени грехом, озверени од греха, били су упитомљени и
облагорођени благим Христом, и као питоми и благородни увршћени у овце
Христове. Те их је тако "мало дете" из Витлејема водило све скупа.
Озверена од страсти света Магдалина се обратила у чисту и кротку мироносицу;
озверен среброљубљем мали Закхеј обратио се у милосрдног дародавца; озверени самољубљем
неколики кнежеви јеврејски, као Никодим и Јосиф, обратили су се у смерне
следбенике Христове; озверен грубошћу војничком капетан Лонгин обратио се под
Крстом Христовим у несебичног мученика за Христа; озверени мржњом према
хришћанима гонитељ Савле обратио се у одушевљеног апостола Павла. Сви су они
најпре далеко стајали од тора Христовога, но постепено сви су се придружили
стаду Христовом. И вукови су обитавали заједно са јагањцима, и рисови са
јарићима, и лавови љути са мирним телићима, и медведи са воловима. Сви су они
дошли под нежну, но крепку руку малога детета, рођенога у Витлејему, и
"мало дете" их је све скупа водило. Јеванђеље, дакле тврди, да се
пророк није преварио у својој визији.
А то што Јеванђеље тврди и
што се догодило за живота Христова на земљи продужило се догађати још у већем
размеру после Његове чесне смрти и славног васкрсења. Озверени грешници
постајали су праведници, и бесрамне грешнице - светитељке. Џелати хришћана
обраћали су се у хришћане, мучитељи у бранитеље, ругачи у прослављаче, судије у
жртве. Ту наглу промену у људима изводио је дух живога и свесилнога Господа
Христа, онога пророкованог "изданка из корена Јесејева", онога
"малога детета", рођенога на данашњи дан у Витлејему међу овцама.
Зверовидни цар јерменски Тиридат, који је поклао многе хришћане као гладан лав
телад, покајао се и обратио у тихог и ревносног слугу Христовог. Мојсеј Мурин и
Давид Разбојник убијали су и пљачкали светиње као горски хајдуци, живећи као
зверови међу зверовима у шуми, па су се најзад благодатном силом Христовом
укротили, замонашили и посветили. И тако су се зверови нашли у једном тору са
овцама, разбојници са светитељима. Све силом и дејством и милошћу "малога
детета" из Витлејема. Велике грешнице, као: Марија Египћанка, Таиса,
Пелагија, Евдокија, Зоја и друге, покајањем су себе очистиле, дух Божји у себе
примиле уместо духа демонскога, и у светитељке се прибројале. Опет све силом и
дејством и милошћу онога "малога детета", на данашњи дан рођенога у
Витлејему.
То што се догађало са
појединим личностима, догађало се и са читавим народима и племенима.
Идолопоклонички Мисир обратио се у плодну колевку хришћанских светитеља. Крвава
Јерменија, сва опојена невином крвљу хришћанских мученика, најзад је клекла
пред Крстом Христовим и упитомила се као упитомљена звер. Тако и сва дивља
Европа, која је са вучјом ћуди клала хришћане као јагањце, нашла се најзад на
истој паши са јагањцима Христовим. Тако и претци наши, рушилачки Словени, који
су за хришћанске народе били страх и трепет због свог зверског нагона за
рушењем, крстили су се напокон Крстом Христовим и научили се зидати и помагати
другима у зидању, како у зидању своје душе тако и у зидању спољашњег живота. И
тако редом савлађивани су варварски народи, један по један, од "малог
дијетета", и један по један улазили су међу народе мирне и питоме. И опет
је вук боравио заједно с јагњетом и рис с јаретом, и лав с телетом и медвед с
волом. И "мало дете" водило их је све заједно. "И земља се
напунила познања Господњега као море воде што је пуно". И Господ Христос
постао је "застава народама", није се, дакле, видовити пророк
преварио, него је истину прорекао. И та се истина довољно јавила и јавља сваком
ко има очи да види.
Стога је потребно и право,
да се на данашњи велики дан, када прослављамо рођење Христа Спаситеља, сетимо
великих и чудесних дела Његових кроз све векове и векове и кроз сва крлена и
колена. Тако ћемо само разумети надчовечанску величину Онога кога славимо и у
кога се надамо. Тако ћемо само и ми, као и претци наши, с победничком радошћу остати
под Њим као под "заставом", која не зна за поразе.
Потребно је и право је још,
да кад Христа славимо, Христом се и надахнемо. То је наша животворна корист од
тога слављења. Да иначе наше славље не би било лаж, и наше празновање
беспослица! А надахнуће Његовим духом данас је главна и једина потреба васцелог
рода људског, свакога народа и свакога појединца. На све стране данас се чују
жалбе на завађеност људи и народа. Измирење се проповеда и од званих и
незваних. Али ко ће измирити? Који је тај чудотворац, који ће моћи извести
измирење међу вуком и јагњетом, и рисом и јаретом, и лавом и волом? Јер нема
сумње, да где год је велика завада и омраза и претња ратом ту је и велики број
људи зверова, људи вукова, људи рисова, људи лавова. Ко ће се приближити зверовима
и укротити их? Ко ће их повести на пашу заједно с јагањцима? Ваистину нико
Други до Онај који је и до сада био највећи и најуспешнији Укротитељ,
Измиритељ, Калемар и Препородитељ. Нико други осим "малога детета" из
Витлејема. Он једини може, ако људи хоће. Ако људи и народи хоће, Он може и
хоће. Јер Он једини има сво троје, чиме се изводи укроћење и измирење: велику
мудрост, велику моћ и велику љубав. Много је оних који кроје веште планове за
измирење људи, али су без мудрости божанске, без моћи и љубави, због чега сви
њихови планови пропадају. А Он има сво троје ово у највећој мери, и Он може,
ако људи хоће.
Зато вам препоручујем,
браћо, да празнујући данас рођендан Христа Миротворца и Спаситеља помолите се
искрено из свег срца за мир свих људи и народа на земљи. Помолите се Господу
благом и милостивом, с дубоким покајањем и смирењем, да укроти све оне људе
који као зверови мрзе и насрћу на суседе своје. Да се отклоне крвопролића и
ратови, за које су данас многи водитељи народа и држава спремнији него за
вечеру. Да се праведници сачувају а грешници покају. Да се верни утврде у вери,
а неверни обрате у веру. Да се земља опет и опет "испуни познањем
Господњим као море воде што је пуно". Да безгрешно Мало Дете из хладне
пештере Витлејемске надахне сав род људски Својом животворном мудрошћу, силом и
љубављу. Да Оно, по свемоћи Својој божанској, поведе род човечији ка Царству
Свом бесмртном.
На дан Рождества Христова, у
Охриду 1928. године.
Ваш смерни
молитвеник Николај, епископ Охридски
„Mисионар“, јануар 1929.
Извор: "Борба за веру"
