Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Исусово тело и крв?“
Монах му
одговори: „Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином то вино претвара у
месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који
је као твој
Спаситељ
сигурно моћнији од твога тела?“
„Па, добро“,
рече човек, „а како може у тако маленој нафори да буде присутан читав Исус
Христ?“
Монах му
поново одговори питањем: „Крајолик који је пред тобом, видиш ли?“
„Видим“,
потврди човек.
„Ето“,
настави монах, „и река, и долина, и брдо и стабла пред тобом, све је то тако
велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око.“
„Још једно
бих волео да знам: Како може један исти Христ у исто време бити присутан у
стотинама и хиљадама нафора овде и широм света?“
Монах узе
огледало и даде човеку да се огледа: „Колико особа видиш?“ упита.
„Само једну,
себе!“ одговори човек.
Тада монах
испусти огледало на под и оно се разби у десетине и стотине комадића. Затим рече
човеку: „Погледај доле, колико сада ликова видиш?“
„Заиста,
заиста видим на десетине и стотине ликова”, одговори човек.
Након тога
је заћутао и ништа више није питао.
