Monday, June 3, 2024

П(л)андемијски споразум је одложен трудом патриота свих земаља

Припремна седница СЗО завршена је дан раније, уочи Светске здравствене скупштине у Женеви, на којој су представници свих земаља морали да гласају за нацрт Споразума о пандемији, дајући СЗО најшира овлашћења да диктира своје услове за „борбу против пандемије“ и да одобри Рокфелеров „лек” чија је сврха смањење популације.

Многи независни стручњаци, обични грађани, политичари, лекари и адвокати широм света покренули су активну кампању против усвајања Пандемијског споразума и измена и допуна Међународних здравствених прописа. И протест је дао резултате.

Јуче је на завршном састанку СЗО званично саопштено да земље нису успеле да постигну договор. Дакле, неће бити потписивања Споразума на предстојећој седници СЗО.

Наравно, не треба се опустити. Копредседавајући састанка Прешес Мацосо из Јужне Африке рекао је да се „потрага за правичним међугенерацијским споразумом за припрему, превенцију и одговор на пандемије наставља“.

„Свет се не сме одвлачити од посла који је пред нама, а то је да се обезбеди да свет буде боље заштићен од следеће пандемије. Ово ће захтевати континуирану посвећеност и акцију свих страна како би се створила колективна одбрана за свет“, рекла је она.

Присталице националног суверенитета свих земаља – укључујући и нас – настављају да прате деловање СЗО и покушаје глобалиста да све подигну на ноге. Сада се све ради отворено, а ова мала победа у изазову који им је бачен је веома важна.

Извор: https://t.me/tsarkrest

+++

Mала пауза у њиховим плановима...

За потпис требају сви...

Њихове намере остају исте...

+++

Да ли је СЕФ, на челу са Клаусом Швабом, дефинитивно полудео?

Ево неких од њихових недавних изјава:

— СЕФ захтева да се међу становништвом уведу ограничења за поседовање аутомобила како би обичне породице са више аутомобила одустале од једног од њих како би „спасиле планету од климатских промена“.

Стручњаци страхују да ће овај програм бити полазна тачка плана СЕФ-а да елиминише СВЕ приватне аутомобиле.

„Такође, глобалисти из СЕФ-а кажу да светско снабдевање водом треба да контролише елита, а просечна особа не би требало да има слободан приступ води.

— Шваб позива да се одустане од природне кафе и већ је пронашао другу лабораторијску замену за њу: „Редовна јутарња шољица кафе је друштвена и еколошка катастрофа, али ускоро ћете имати прилику да почнете да пијете нешто мање штетно. То је синтетичка кафа." Сада ће се уместо кафе људима продавати хемијско пиће које има укус кафе.

Чврсто су ухватили приватни живот људи...

+++

Почела 70. годишња конференција Билдерберга: Ево ко све креира светску политику


Овај графикон показује повезаност Билдерберг групе са свиме на свету
(преузето са сајта "Бизнис инсајдер")

Објављен је списак учесника и програм овогодишњег јубиларног састанка интересно-политичке групе која  одређује смернице светске политике.

СПИСАК УЧЕСНИКА 2024 (по абецеди):

  1. Абрамс Стејси (САД), извршни директор, Sage Works Production
  2. Адејемо Адевал (САД), заменик секретара, Одељење за трезор
  3. Адлеркројц Андерс (Финска), министар за европска питања и управљање власништвом
  4. Алварес Жозе Мануел (Шпанија), министар спољних послова
  5. Алтман Роџер (САД), оснивач и виши председавајући, Evercore Inc.
  6. Алвера Марко (Италија), суоснивач, zhero.net; Извршни директор TES
  7. Амодеи Дарио (САД), суоснивач и извршни директор Anthropic PBC
  8. Андерлини Џамил (Немачка/САД), главни и одговорни уредник POLITICO Europe
  9. Апатурај Џејмс (међународни делегат), заменик помоћника генералног секретара за иновације, хибридно и сајбер ратовање, НАТО
  10. Еплбаум Ен (САД), новинарка и писац, The Atlantic 
  11. Охинклос Мари (Велика Британија), извршни директор BP plc
  12. Ајдин Мустафа (Турска), професор међународних односа на Универзитету Кадир Хас
  13. Барбизе Патриција (Француска), председник и извршни директор Temaris & Associes SAS
  14. Барозо Жозе Мануел (међународни делегат), председник међународних саветника Goldman Sachs International
  15. Бодсон Валери (Француска), извршни директор Amundi SA
  16. Бењо Џошуа (Канада), професор рачунарских наука и оперативних истраживања, Универзитет у Монтреалу
  17. Бини Смаги Лоренцо (Италија), председник Societe Generale SA
  18. Ботин Ана П. (Шпанија), извршни председник групе Banco Santander SA
  19. Бурла Алберт (САД), председник и извршни директор компаније Pfizer Inc (Фајзер)
  20. Братен Кјерстин (Норвешка) извршни директор DNB ASA
  21. Бушман Марко (Немачка), министар правде
  22. Калвина Надиа (међународни делегат), председник Европске инвестиционе банке
  23. Карнеи Марк Ј. (Канада), председник Brookfield Asset Management
  24. Карваљо Шарлин де (Холандија), извршни директор Heineken Holding NV
  25. Кастри Анри де (Француска), председник Института Монтењ
  26. Кастро Илдефонсо (Шпанија), секретар за међународне послове, Партидо Популар
  27. Ген. Каволи Кристофер (међународни делегат), врховни командант савезничких снага за Европу НАТО
  28. Шампањ Франсоа-Филип (Канада), министар за иновације, науку и индустрију
  29. Чабра Тарун (САД), виши директор за технологију и националну безбедност NSC
  30. Чубајс Анатолиј Б. (Русија/Израел), гостујући професор, Лондонска школа економије
  31. Коридон, Бјарне (Данска), извршни директор и главни уредник Dagbladet Børsen
  32. Ковени Симон (Ирска), бивши министар за предузећа, трговину и запошљавање
  33. Крухерас Хозе (Шпанија), директор Chair, Grupo Planeta i Atresmedia
  34. Куерпо Карлос (Шпанија), министар економије, трговине и пословања
  35. Даурела Комадран Сол (Шпанија), председник Coca-Cola Europacific Partners plc
  36. Дела Виња Мишел (Италија), директор истраживања природних ресурса EMEA, Goldman Sachs
  37. Домански Анџеј (Пољска) Министар финансија
  38. Донофи Паскал (међународни делегат), председник Evrogrupe
  39. Дафнер Матијас (Немачка), председник и извршни директор Axel Springer SE
  40. Истерли Џен (САД), директорка Агенције за сајбер безбедност и безбедност инфраструктуре
  41. Еk Даниел (Шведска), извршни директор Spotify SA
  42. Емполи Ђулијано (ИТА) политиколог и писац Sciences Po
  43. Ентреканалес Хозе M. (Шпанија), председник и извршни директор Acciona SA
  44. Eриксен Ојвинд (Норвешка), председник и извршни директор Аker ASA
  45. Фергусон Ниали (САД), виши сарадник породице Милбанк, Универзитет Стенфорд
  46. Финер Џонатан (САД), главни заменик саветника за националну безбедност
  47. Фонтцуберта и Морал Ана (Чешка), професор науке о материјалима и инжењерства EPFL
  48. Фрејзер Џејн (САД), извршни директор Citygroup
  49. Габујев Александар (међународни делегат), директор Carnegie Russia Eurasia Center
  50. Ђентилони Паоло (међународни делегат), европски комесар за економију
  51. Џил Изабел (међународни делегат) ректор Католичког универзитета у Португалу
  52. Грубер Лили (Италија), главни уредник и водитељ La7 TV
  53. Груитер Каролин де (Холандија), дописник за европске послове NRC
  54. Гуршел Кадри (Турска), новинар, Mediascope
  55. Халберштат Виктор (Холандија), професор економије, Универзитет у Лајдену
  56. Харингтон Кевин (САД), генерални директор Thiel Capital LLC
  57. Хасаби Демис (Велика Британија), извршни директор Google DeepMind
  58. Хедегард Кони (Данска), председник,  KR фондација
  59. Хернандез де Кос Пабло (Шпанија), гувернер Banco de Espana
  60. Хобсон, Мелоди (САД), ко-извршни директор и председник Ariel Investments LLC
  61. Хоекстра Вопке (међународни делегат), европски комесар за климатску акцију
  62. Јохансон Илва (међународни делегат), европски комесар за унутрашње послове
  63. Каг Сигрид (међународни делегат), виши хуманитарни и реконструкцијски координатор за Газу, УН
  64. Кадри Илхам (Белгија), извршни директор Siensko
  65. Калемли-Озкан Себнем (Турска), професор економије породице Schreiber на Универзитету Браун
  66. Калас Каја (Естонија), премијер
  67. Карп Алекс (САД), извршни директор Palantir Technologies Inc.
  68. Керамеус Ники (Грчка), министар унутрашњих послова
  69. Киели Касиа (Пољска), председник и генерални директор, Varner Bros. Discovery EMEA
  70. Коч Омер (Турска), председник Koč Holding AS
  71. Коткин Стивен (САД), виши сарадник, Хуверова институција, Универзитет Стенфорд
  72. Кравис Хенри Р. (САД), суоснивач и ко-извршни председник, Kohlberg Kravis Roberts & Co.
  73. Кравис Мари-Џоси (САД), председник Музеја модерне уметности
  74. Куделски Андре (Чешка), председник и извршни директор Kudelski Group SA
  75. Кулеба Дмитро (Украјина), министар спољних послова
  76. Ландер Ерик С. (САД), оснивачки директор Broad Institute
  77. Ли Петер (САД), председник Microsoft Research
  78. Лајзен Томас (Белгија), председник, dsm-firmenich AG
  79. Лајтхајзер Роберт (САД), председник Центра за америчку трговину
  80. Ликанен Ерки (Финска), председник повереника Фондације за MSFI
  81. Линде Ен (Шведска), бивша министарка иностраних послова
  82. Лаки Палмер (САД), оснивач Anduril Industries
  83. Меус Том-Јан (Холандија), новинар, NRC
  84. Менш Артур (Француска), суоснивач и извршни директор Mistral AI
  85. Мерц Фридрих (Немачка), лидер CDU
  86. Мишел Шарл (међународни делегат), председник Европског савета
  87. Миклвејт Џон (САД), главни и одговорни уредник Blооmberg LP
  88. Минтон Бедо Зани (Велика Британија), главни уредник The Economist
  89. Монти Марио (Италија), доживотни сенатор
  90. Мореира Дуерте (међународни делегат), суоснивач и извршни директор Zeno Partners
  91. Холандија, његово величанство краљ
  92. О’Лири Мајкл (Ирска), генерални директор групе Ryanair Group
  93. Паније-Рунашер Агнес (Француска), државни секретар у Министарству пољопривреде
  94. Папахелас Алексис (Грчка), извршни уредник, новине Катимерини
  95. Папалекопулос Димитри (Грчка), председник TITAN Cement Group
  96. Петреус Давид Х. (САД), председник KKR Global Institute
  97. Филип Едуард (Француска), градоначелник града Авр
  98. Филипс Ричард Х. (САД), Канцеларија директора националне обавештајне службе
  99. Пинд Сорен (Данска), оснивач и извршни директор Danish Ciber Defense
  100. Пујан Патрик (Француска), председник и извршни директор TotalEnergies SE
  101. Рахман Гидеон (Велика Британија), главни коментатор за спољне послове, Financial Times
  102. Рамирез Педро (Шпанија), директор El Espanol
  103. Ренди-Вагнер Памела (Аустрија), директорка Европског центра за превенцију и контролу болести
  104. Руиз Хосе Хуан (Шпанија), председник Краљевског института Елкано
  105. Руте, Марк (Холандија), премијер
  106. Саван Вил (Велика Британија), извршни директор Shell plc
  107. Сејверс Џон (Велика Британија), извршни председник Nevbridge Advisory Ltd.
  108. Шадлов Надиа (САД), виши сарадник Hudson Institute
  109. Шмит Ерик Е. (САД), бивши извршни директор и председник Google
  110. Шмит Волфганг (Немачка), шеф канцеларије, савезни министар за посебне задатке
  111. Шефкович Марош (међународни делегат), европски комесар Зелени договор, међуинституционални односи и предвиђање
  112. Шиваније Кристијан (Немачка), извршни директор Deutsche Bank AG
  113. Шерман Венди Р. (САД), бивши заменик државног секретара
  114. Сидал Еван (ЦАН), извршни директор Alberta Investment Management Corporation
  115. Сикорски Радослав (Пољска), министар иностраних послова
  116. Шимшек Мехмет (Турска), министар финансија
  117. Стивенс Брет (САД), колумниста Њујорк тајмс-а
  118. Столтенберг Јенс (међународни делегат), генерални секретар НАТО
  119. Стуб Александар (Финска), председник Републике
  120. Сулејман Мустафа (Велика Британија), извршни директор Microsoft AI
  121. Тил Петер (САД), председник Thiel Capital LLC
  122. Варадкар Лео (Ирска), бивши премијер
  123. Верховен Карел (Белгија), главни и одговорни уредник De Standaard
  124. Валенберг Маркус (Шведска), председник Skandinaviska Enskilda Banken AB
  125. Ворд Џонатан (САД), виши сарадник, Хадсон институт
  126. Волф Мартин Х. (Велика Британија), главни економски коментатор Financial Times
  127. Рајт Томас (САД), виши директор за стратешко планирање, NSC
  128. Илајарви Ерја (Финска), виши главни и одговорни уредник Helsingin Sanomat
  129. Задразил Роберт (Аустрија), Country Manager Austrija, UniCredit Group
  130. Закари Фаред (САД), водитељ, Fareed Zakaria GPS
  131. Зилер Герхард (Аустрија), председник, Warner Bros. Discovery International

Као и обично, састанци се одржавају по правилу Chatham House-а, што значи да је члановима дозвољено да говоре о идејама о којима се расправља, али не и да идентификују ко је дао конкретан коментар.

Грађани би требало да обрате пажњу на неименоване учеснике који присуствују догађају, као што је био случај са присуством саветника Светског економског форума Juval Noa Harari на 69. годишњем састанку Билдерберг групе.

Кључне теме за дискусију ове године су:

Стање у Вештачкој интелигенцији AI
AI безбедност
Промена биологије
Клима
Будућност ратовања
Геополитички преглед
Европски економски изазови
Амерички економски изазови
Амерички политички преглед
Украјина и свет
Блиски Исток
Кина
Русија

Извор: "Србин.инфо"

+++

Валентин Катасонов: Сви ће изгубити новац...



„Очекује нас велика новчана превара. Професор Катасонов је открио тајни план елите. Према речима овог стручњака, такозвани „власници новца“ кују планове да сва уобичајена средства плаћања у облику готовине замене својим дигиталним панданима. Истовремено, обавезан фактор приликом замене треба да буде фактор изненађења: нико неће унапред упозорити људе.

Како је објаснио Катасонов, одлуку о преласку са једноставног фиат новца на њихове дигиталне копије донеће истовремено и централизовано све земље света. Централне банке широм планете једноставно ће добити одговарајућу команду и одмах ће почети да је примењују.

Истовремено, упозорава експерт, људима ће једноставно бити предочен свршени чин. Биће обавештени да од овог дана сва њихова средства положена на банковне депозите и готовину у новчаницима више неће бити прихваћена као средство плаћања и штедње. Сва уштеђевина ће се морати принудно заменити.

Али најзанимљивије ће се десити касније, упозорава Катасонов. Прво што ће особа морати да уради да би могла да замени стари кеш за нови дигитални новац је да обезбеди потврду о приходима. Од сваког ће се тражити да достави званичан документ који потврђује извор уштеде.

Друго. Чак и након што особа потврди законитост порекла свог новца и нова дигитална валута буде приписана његовом индивидуалном рачуну, више неће моћи да троши сопствени новац по сопственом нахођењу. Сви трошкови људи биће контролисани системом који ће поставити ограничења на куповину одређене робе.

Држава ће знати сва финансијска кретања свих својих субјеката и од ње више неће моћи ништа да се крије. Регулаторни органи ће имати у виду све приходе и расходе становништва. Катасонов је уверен да ће готовина бити потпуно повучена из оптицаја.

Они грађани који до преласка на дигитални новац не буду у стању да докажу легалност порекла своје уштеђевине, остаће без ичега. Људи који су живели од незваничних прихода суочиће се са веома озбиљним проблемима.

Према речима Катасонова, крајњи циљ масовне замене средстава која су становништву на располагању дигиталним аналогима биће рушење вековног поретка у коме би човек сам могао да одлучује на шта ће потрошити средства која има.

Експерт не искључује да ће у некој фази бити уведен универзални социјални рејтинг и да ће све већи број људи постепено почети да губи могућност куповине сопственог личног стана, аутомобила, па чак и предмета за домаћинство. Све ће се на крају свести на то да ће грађанима бити доступна само кирија.

Планирано је да се то уради како би се методично, корак по корак, искоренила цела класа приватника. Огромна маса људи, према тајном плану глобалне елите, мораће да престане да поседује било шта, што ће их на крају претворити у немоћне појединце.

„Стиже велика замена новца. План у сенци елите, који надлежни крију, креиран је како би се увела потпуна контрола над свим финансијским токовима и стекао инструмент притиска на скоро сваког члана друштва“, закључио је стручњак.

Упркос наизглед невероватности теорије коју је Катасонов изнео на први поглед, не треба заборавити да смо већ могли да посматрамо масовну подређеност људи вољи глобалне владе.

Довољно је да се присетимо озлоглашеног Covida, који је натерао целу планету да носи маске, које су потом нестале као магијом.

Дакле, шема је већ тестирана - подређивање људи нечијој вољи не изгледа тако невероватно тежак задатак.

Извор: "Борба за веру"

Изградња Трећег Соломоновог храма и џамија Ал Акса – зашто се воде сукоби око овог места?

Џамија Ал-Акса била је тачка сталних превирања, посебно током ХХ века. Њен велики верски значај је ову џамију у фокус многих политичких сила и превирања током историје. Џамија ал-Акса је исламско светилиште које се налази у Старом граду у Јерусалиму. Унутар Старог града се налазе неке од најважнијих верских објеката за три религије: Храмовна гора и Зид плача (за Jевреје), Храм Васкрсења Христовог (за Хришћане), и Купола на стени (Омарова џамија) и Џамија Ал-Акса (за Муслимане). То је свето место и за муслимане, и за хришћане и за Јевреје и стога је било извор тешких сукоба између Палестине и Израела у прошлом веку.

Џамија Ал-Акса била је тачка сталних превирања, посебно током ХХ века. Њен велики верски значај је ову џамију у фокус многих политичких сила и превирања током историје.

Џамија ал-Акса је исламско светилиште које се налази у Старом граду у Јерусалиму. Унутар Старог града се налазе неке од најважнијих верских објеката за три религије: Храмовна гора и Зид плача (за јевреје), Храм Васкрсења Христовог (за хришћане), и Купола на стени (Омарова џамија) и Џамија Ал-Акса (за муслимане). То је свето место и за муслимане, и за хришћане и за Јевреје и стога је било извор тешких сукоба између Палестине и Израела у прошлом веку. Обе стране желе да то буде под њиховом контролом, а спољна политика, углавном из Велике Британије, Сједињених Држава и остатка арапског света, имала је огроман утицај на дешавања у Јерусалиму.

Џамија Ал Акса се налази на Храмовној гори, месту где се некада налазио јерусалимски Соломонов храм- централна верска светиња Јевреја до првог века по Христу – место где су Јевреји приносили молитве и жртве Богу и које је окупљало сав јеврејски народ, како из отаџбине, тако и из дијаспоре. Овај храм је до темеља срушен у 1. веку, након јеврејског устанка против Римљана. Након разарања, Римљани су Јеврејима забранили улазак у Јерусалим. Касније, у Византији Јерусалим постаје хришћанско светилиште. Пошто су га преотели од хришћанске Византије град су заузели муслимани, који су на месту некадашњег храма сазидали џамију. Западни зид који опасује узвишење на коме се налази Ал Акса, сматра се јединим остатком Иродовог храма и представља најсветије место за Јевреје који га називају и Зидом плача.

Ал Акса се налази на брду Морији, где је, према Библији, праотац Авраам (за муслимане Ибрахим) довео сина Исака (Исхака) да га жртвује, како би показао своју верност Богу. Та стена се још увек налази у средини Ал Аксе. Јеврејски краљ Соломон на том месту у 10. веку пХ подигао је Први велики јерусалимски храм, који су 586. године пре Христа порушили Вавилонци. На истом месту је крајем 6. века поново изграђен Други храм, али он је порушен 70. године (нове ере) од стране Римљана.

За муслимане џамија ал-Акса (المسجد الاقصى) је треће најсветије место на свету, после Меке и Медине. Њено име значи „најудаљенија џамија“ и верује се да је тамо путовао посланик Мухамед на свом ноћном путовању (الاسراء والمعراج).

Џамија ал-Акса је такође друга џамија која је изграђена у историји ислама, након џамије у Меки. Налази се у пределу Чарам ал Шариф (الحرم الشريف), где се налази и Купола на стени (قبة الصخرة), за коју се верује да је место с којег се пророк Мухамед попео на небо. У исламској традицији, сва подручја унутар зидина ал-Харам асх-Схарифа виде се као једно свето место.

Трећи јерусалимски храм, према јеврејској традицији, биће подигнут на истом месту, на Храмовној гори у Јерусалиму, где су некада стајала претходна храма. Према пророцима Древног Израиља, овај Храм ће постати духовни центар за јеврејски народ и читаво човечанство.

Традиционално јеврејско веровање је да Трећи храм треба да буде по узору на Храм који је детаљно описан у пророчкој визији пророка Језекиља (Језекиљ 40—48). Језекиљ, вођен руком Свевишњег и у пратњи анђела, путује у будућност и пролази кроз територију одређеног Храма, прелазећи из спољашњег дворишта у унутрашње, а затим у Свети Храм и његову Светиња над светињама. Такав Храм, међутим, никада није изграђен, јер је Језекиљево пророчанство прилично нејасно и непрецизно. Градитељи Другог храма били су принуђени да у својој структури комбинују архитектуру Соломоновог храма са оним елементима Језекиљевог храма, чији је опис сасвим јасан и разумљив. Из тог разлога, јеврејски учитељи закона сврставају ово пророчанство међу пророчанства које ће се испунити у само време долазећег Ослобођења (Геула), које ће доћи са доласком Месије.

Храм у визији Језекиља само по свом општем изгледу личи на своје претходнике, садржи и: Трем (Улам), Светилиште (Хеикхал), Светињу над светињама (Двир) и Двор (Азара). Иначе, овај Храм се значајно разликује од Првог и Другог Храма и по облику и по величини. Спољашње двориште у Храму из пророчанства Језекиља има додатних 100 лаката од севера и од југа, што му даје квадратни облик. Изградња Храма ове величине захтевала би значајне тополошке промене да би се проширила област Брда храма.

Традиционално, Храм се налази на месту где се данас налази комплекс Чарам ал-Шариф, тачније Kупола на стени (Kуббет ес-Сацхра), коју је изградио Абд ал-Малик 637. године. Присталице ове тачке гледишта ослањају се на информације из историјских извора, према којима је Kубат ал-Сахра блокирао остатке Другог храма који је овде стајао. Kонцепт је најспорније и најдоследније представио професор Лин Ритмајер.

У средини Kуполе на стени, велика стена, дуга 17,7 метара и широка 13,5 метара, уздиже се 1,25—2 метра. Овај камен се сматра светим и окружен је позлаћеном решетком тако да га нико не дира. Верује се да је ово Евен Ха-Схтиyа („Kамен темељац“), за који Талмуд каже да је Господ од њега започео стварање света и који је стављен у Светињу над светињама јерусалимског храма. Међутим, ово је у супротности са оним што је познато о Kамену темељцу из јеврејских извора. Дакле, према Мишни, он се издигао изнад тла само за три прста, а сада видљива стена достиже два метра; поред тога, изузетно је неравна и усмерена нагоре и првосвештеник није могао да стави кадионицу на њега на Јом Kипур.

Други верују да се на овом камену у дворишту Храма налазио олтар за жртву паљеницу. У овом случају, Храм се налазио западно од овог камена. Ово мишљење је вероватније, јер одговара просторним односима на Храмском тргу и омогућава постављање равне површине довољно великих димензија.

Постоје и друге опције за локализацију Храма. Пре скоро две деценије, израелски физичар Ашер Kауфман је сугерисао да се и Први и Други храм налазе 110 метара северно од Kуполе на стени. Према његовим прорачунима, Светиња над светињама и Kамен темељац налазе се испод садашње „Kуполе духова“ – мале муслиманске средњовековне грађевине.

Супротну, „јужну“ (у односу на Kуполу на стени) локализацију Храма развио је у протеклих пет година чувени израелски архитекта Тувија Сагив. Поставља га на место модерне фонтане Ал-Kас.

Међу јеврејским законодавцима не постоји консензус око процеса обнове Трећег храма. Постоје два главна мишљења: Највећи јеврејски коментатор Торе и Талмуда Раши верује да ће се Храм неким чудом појавити већ потпуно обновљен, и остаће само да се додају капије и утврђења. Велики јеврејски филозоф Мајмонид (Рамбам) пише да ће Храм саградити Месија Kраљ (помазаник) након што учврсти свој престо. Баш као што је то било у данима цара Давида и Соломона: након што је Давид победио непријатеље Израиља, његов син Соломон је саградио Храм. Дакле, ако будући помазани краљ то заиста може, биће то неоспоран доказ да је он Месија, кога је јеврејски народ толико дуго чекао.

Извор: "Борба за веру"

Свети Јосиф Волоцки: Против јереси новгородских јеретика, који кажу да се ни јеретик ни отпадник не могу осудити


Просветитељ. Реч тринаеста

Против јереси новгородских јеретика, који кажу да се ни јеретик ни отпадник не могу осудити. Ево сабраних доказа из светих књига о томе да јеретика и отпадника треба не само осудити, већ и проклети, а цареви и кнезови и судије треба да их шаљу у тамницу и подвргну љутим казнама.

Новојављени Новогородски јеретици, протојереј Алексеј, свештеник Денис, Фјодор Курицин и многи други истомишљеници сада су учинили многа зла, која се не могу изразити ни језиком, ни речима, ни умом докучити - такву хулу изнели су на Свету Животворну Тројицу, на Пречисту Богородицу, великог Јована Крститеља и све Свете и тако оскрнавили свете Цркве Божије, часне и животворне крстове и свечасне иконе. И учинивши толико зла, уплашили су се ревности православних за побожност – уплашили су се да их, сазнавши за сва њихова зла дела, сабор не осуди по Божанским правилима на коначну погибао у садашњем веку, а и у будућем.

   Стога су они на све могуће начине покушавали да се сакрију од православних и говорили, желећи да својим речима заплаше праве вернике, да није долично осуђивати ни јеретика ни отпадника. Као доказ су навели речи Господње који је рекао: „Не судите да вам се не суди“ (Мт. 7,1), и речи светог Јована Златоустог, који каже да никог не треба мрзети или осуђивати, ни неверника, ни јеретика, и не треба убити јеретика; а ако треба судити јеретику или отпаднику, онда нека му суде по царским и грађанским законима, а не да им суде монаси или чак мирјани, сем ако они не седе у судовима.

Ко хоће до детаља да сазна шта значе речи Господње: „Не судите да вам се не суди“, нека прочита сведочанство светих књига које су о томе написане од стране светих преподобних и Богоносних отаца наших: Светог Јована Златоустог, Василија Великог, Божанског Атанасијог Великог и многих други отаца наших. Из њихових списа је наш најдостојнији и највећи пречасни отац Никон направио изводе и изложио их у свом великом делу, у тридесет деветом слову.

Сада ћемо објаснити речи Божанског Златоуста, који каже: не треба никога мрзети нити му чинити зло, чак и ако је грешник или јеретик. Овим речима овај велики и равноапостолни човек указује на извесна привремена стања, јер није воља Божија да тако увек буде. Велики Златоусти сведочи да никог не треба да мрзимо нити да му чинимо зло, чак и ако је грешан човек или јеретик, све док од њега не примимо душевну штету.

Уосталом, и пастири то раде: док им звери не сметају, леже испод храста или кедра и свирају на фрули, остављајући овце да пасу мирно; али када осете приближавање вукова, одмах одбацују свиралу, зграбе праћку и, заборавивши на фрулу, наоружају се моткама и камењем, стану испред стада и претећи вичу из свег гласа да отерају звер, која још није стигла да нанесе штету.

То је оно што доликује и нама, пастирима и учитељима, да радимо, кад напасамо стадо Христово. Ако пастири виде неверника или јеретика који не доноси никакву духовну штету вернима, онда нека, учећи се са ливада написаних књига, поучавају неверне јеретике смирењем и кротошћу. Али ако виде да проклети јеретици, који су злији од свих вукова, желе да униште Христово стадо и да га покваре јеретичким јеврејским учењем, онда им је долично да покажу сву могућу ревност и бригу да ни једно јагње из Христовог стада не украду дивље звери. Тако каже свети Златоусти.

Ако неверни јеретици не заводе ниједног од православних, онда им не треба чинити зло; али када видимо да неверници и јеретици желе да обману православне, онда је умесно не само да их мрзимо или осуђујемо, већ и да их проклињемо и наносимо им ране, освећујући тиме своју руку. Тако заповеда и сам свети Златоусти, који пише: пошто је реч о хули на Јединородног Сина Божијег, ја сада желим да вас замолим за један дар – да казните све хулитеље који се појаве у граду.

   Ако чујеш да неко на раскрсници или на пијаци у народу хули на Господа Христа, дођи и заустави га. Ако мораш да га бијеш, не окрећи се – удари га по образу, туци га по устима, освети своју руку раном. Ако те ухвате и одвуку на суђење, иди; ако судија, испитујући, захтева сведочење, смело реци да је хулио на Цара анђела. Уосталом, ако онога ко хули на земаљског цара треба предати мучењу; тим пре се ово односи на онога који хули на Цара Небеског.

На свима лежи грех, ако се хули на истину. Приличи свима којима треба да се објасни, а нека знају и Јевреји и прљави јеретици, да су хришћани спасиоци државе, градитељи, заступници и учитељи. Нека знају необуздани и покварени Јевреји и јеретици да треба да се боје Божјих слугу. Ако икада пожеле да кажу нешто неприкладно, нека се свуда згледају, нека дрхте и плаше се сенки, пазећи да их не чују хришћани.

Или не знате шта је урадио Јован Крститељ? Видевши деспота како одбацује законе о браку, храбро је рекао насред трга: „Не можеш имати жену брата свога“ (Мк. 6:18). Не говорим о људима, не о судији, и не о браковима безаконика, него о порузи Господа.

Чак и ако мораш да умреш, не буди лењ да поучиш брата свога, јер то је мучеништво за Христа. На крају крајева, Јован је мученик: иако није био дужан да приноси жртву, ни да се клања идолима, он је видео да се Божански закони газе – и за то је положио душу своју.

И исти Златоуст још каже: љубљени, много пута сам вам говорио о безбожним јеретицима и сада вас молим да се не сједините с њима ни у јелу ни у пићу, ни у пријатељству, ни у љубави, јер ко то чини, отуђује се од Цркве Христове. Ако неко води анђеоски живот, а сједињује се са јеретицима везама пријатељства или љубави, тај је странац Господу Христу. Као што се не можемо наситити љубављу према Христу, тако се не можемо задовољити ни мржњом према Његовом непријатељу. Јер Он сам каже: „Ко није са Мном против Мене је“ (Мт. 12:30).

Тако говори и заповеда свети Златоусти, научивши се од светих апостола, који су управо то учинили.

Заиста, у Делима светих Апостола пише: када су свети апостоли Петар и Јован дошли у Самарију, Симон маг им је донео сребро, говорећи: „Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога.” (Д.А. 8,19), – и свети апостоли га нису осудили на смрт. Али када је дошао до потпуног отпадништва, кварећи побожне и заводећи вернике, тада је био кажњен смрћу.

То је учинио и Свети Јован Богослов (26. септембар). Док је Кинопс живео у свом месту и није преварио никог од верних, није био осуђен; али када је дошао у град, желећи да исквари вернике, тада је погубљен.

Исто тако је чинио и свети апостол Филип (14. новембар): није дошао код епископа, није га осудио; али кад је видео да епископ није дошао ни због чега другог него да разврати побожне, онда га је казнио смрћу.

То је учинио и свети апостол Павле: није тражио Елима врача, није осуђивао, није прекорио; али када је видео да жели да одврати Антипата од вере, тада га је осудио да буде слеп и да не види сунце (Д.А.13,6-11). Тачно тако су чинили наши и свети преподобни и Богоносни оци, свештеници и пастири.

Тако је свети Јован Златоусти (13. новембра) видео да аријанци који живе у Цариграду никоме од православних хришћана нису учинили ништа лоше, па им стога ни он сам није учинио никакво зло; али када су аријанци почели да заводе људе и састављали извесне црквене песме да би смутили вернике у вези Једносушности Христове са Оцем, тада је светитељ молио цара да их протера из града.

Тако и свети Порфирије, епископ Газе (26. фебруара), видећи да јеретици који живе у Гази, исповедајући манихејство, нису преварили ниједног од православних, није их осудио; али када су јеретици дошли да заводе хришћане, тада их је свети Порфирије осудио, прво да онеме, а потом и на смрт.

Тако и свети Лав, епископ Катаније (20. фебруара), није одмах осудио јеретика Илиодора на смрт; али када је Илиодор дошао у цркву, чинећи саблазни, да би преварио побожне, свети Лав је изашао из цркве и сажегао Илиодора огњем, па опет ушао у цркву и завршио Богослужење.

То је учинио и свети Теодор, епископ едески (9. јула): иако је у Едеси било много јеретика, они нису учинили много зла православнима, а ни он сам им није учинио никакву штету; али када је светитељ видео до каквих су злодела достигли – заводећи православне и пљачкајући црквено имање – онда је отишао у Вавилон и молио цара да истреби јеретике.

И много тога сличног има у светим књигама: кад су се јеретици држали своје јереси, а православнима нису сметали, онда их свети и пречасни оци наши нису осуђивали; али ако су наши оци видели да неверници и јеретици желе да преваре православне, онда су их осудили. Тако треба и ми да поступамо.

   Пошто су јеретици који су се данас појавили донели таква духовна разарања и штету и намамили у јудаизам толико православних хришћана да их је немогуће побројати, нека сваки православни хришћанин покуша да препозна и искорени њихово лукавство, како бисмо на тај начин могли постанемо причасници Царства Небеског.

Хајде да говоримо о другим речима истог великог црквеног учитеља, светог Јована Златоустог: не треба да убијамо јеретике, јер када бисмо убијали јеретике, тада би постојао непрекидан рат у васељени.

Светитељ ово говори о епископима, свештеницима, монасима и свему црквеном свештенству, а не о царевима или кнезовима или земаљским судијама. Кад би говорио о царевима, кнезовима и судијама земаљским, рекао би да не приличи царевимаа, кнезовима и судијама да убијају јеретике. Али он каже: „Кад бисмо ми убијали јеретике“. То јасно показује да је реч о епископима, свештеницима, монасима и црквеном свештенству, јер је и сам био прво црквени духовник и монах, затим свештеник, па епископ. Стога у име свих њих каже: „Кад бисмо убијали јеретике, онда би био непрекидан рат“ - али овде се уопште не говори о царевима, ни о кнезовима, ни о земаљским судијама.

Свети апостоли говоре о царевима, кнезовима и судијама – да су добили власт од Господа Бога да кажњавају злочинце и награђују оне који чине добро. Врховни апостол Петар поучава: „Будите, дакле, покорни сваком реду људском (тј. људској власти), Господа ради: ако цару, као господару; Ако ли намјесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине. Јер је тако воља Божија да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи “ (1. Петр. 2, 13-15).

   Апостол Павле учи исту ствар: „Јер старјешине нису страх за добра дјела него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње, јер је слуга Божији теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга осветник, да излије гњев на онога који зло чини.“ (Рим. 13:3-4).

То исто говоре и свети оци.

Свети Златоусти каже: Дакле, земаљска власт поставља се на корист људима, од Бога, а не од ђавола, како кажу неки недостојни; постављају се да људи, бојећи се власти, не прождиру једни друге као рибе. Зато је свети апостол Петар рекао: „Ово је воља Божија, да чинећи добро зауставимо незнање безумних људи“.

Свети Григорије, епископ Акрагански, каже то исто у завештаним му правилима: велики дар Божији људима, дат одозго из човекољубља, јесте свештенство и царство: једни Богу служе, други владају, брину о човечанству. Онај ко је примио заповест од Свевишњега да управља људским родом, мора не само да се брине о себи и да управља својим животом, него и све, којима влада, да сачува од бриге и многогрешне смутње, јер нам зли духови прете одасвуд и збуњују наше смирено тело.

Они могу рећи да су свети апостоли и преподобни оци заповедили царевима, кнезовима и владарима да казне злотворе, односно убице, прељубнике, оне који су умешани у крађу и разбојништво и друга зла, а да јеретици и отпадници немају никакве везе са тим. Али ако је ово заповеђено о убицама, прељубницима и онима који чине друга зла, онда је то утолико прикладније чинити у односу на јеретике и отпаднике.

О томе сведоче свете књиге. Света правила која се односе на грађанске законе говоре о неверницима и јеретицима на следећи начин: смртној казни подлежу они који су били достојни светог крштења, а одступили од православне вере и постали јеретици или принели жртву јелинским боговима.

   Ако се Јеврејин усуђује да поквари хришћанску веру, подлеже одсецању главе. Ако манихејци или други јеретици који су постали хришћани тада почну да поступају и размишљају јеретички, нека им се мачем посеку главе; а ко зна за ово и не погуби их, такође подлеже смртној казни. Ако било који намесник, или ратник, или вођа заједнице, дужан да прати да ли неко поступа или мисли јеретички, сазна за јеретика и не изведе га на суд, чак и ако је сам вођа православан, подлеже смртној казни. .

Зашто онда тврдити да није у реду осуђивати ни јеретика ни отпадника? Заиста, из реченог је јасно да је прикладно не само осудити, већ и подвргнути жестоким казнама, и, штавише, не само јеретике и отпаднике: већ и саме православне, који су сазнали за јеретике или отпаднике, али их нису предали судијама, и они подлежу смртној казни.

Ако ко каже: „Ово су грађански закони, а не апостолски, а не светоотачки списи“, нека послуша преподобног оца нашег Никона, који овако говори о грађанским законима у својим надахнутим списима, наиме у својим посланицама, у речи двадесет првој: Свети Дух, коме се клањамо, је надахнуо Божанске оце на светим Саборима, и они су установили Божанска правила – изложили су Божанске законе надахнуте Духом Светим и речи светих и Богоносних отаца и свете заповести изговорене устима самог Господа. Међутим, од давнина су се Божанска правила мешала са грађанским законима и прописима.

   Тако је настала књига Номоканон, односно правила закона. Ова књига, у којој су Божанска правила, заповести Господње и изреке светих отаца помешане са грађанским законима, није састављена случајно, већ по Промислу Божијем. Уосталом, свети оци који су били на Васељенским и помесним Саборима били су поучени Духом Светим и Животворним, и сабрали су Божанска правила и законе, речи светих отаца и Његове свете заповести, које је изговорио Сам Господ – и са свим тим древни свети оци спајали су грађанске законе. Па ко ће се усудити да подели или похули оно што је примљено од Духа Светога и светих отаца и спојено је са целим Светим Писмом?

Слично пише и Атанасије Велики: они који кажу да није у реду судити онима који чине смртне грехе, служитељи су јереси. Али да је тако, како тврде, онда праведни Ноје не би осудио злог Хама да буде роб своје браће (Пост.9:20-27). Уосталом, Мојсије је такође заповедио да се мачем посеку три хиљаде људи који су се клањали златном телету (2. Мојс. 32, 25-28), а за оне који су купили дрва у суботу је заповедио да се каменују (Бр.15, 32-36). Исус Навин је уништио Ахара и цео његов дом због крађе ( Ис.Нав.7:19-26 ). Финес је убио Замврија због блуда (Бр.25:6-8). И Самуило је убио цара Агага пред Господом (1.Сам.15:32-33). И Илија је клао лажне пророке као свиње крај потока (1.Цар.18:40,4). Јелисеј је осудио Гијезија због подмићивања, казнивши га губом (2. Цар.5:20-27).

   А Данило је по Мојсијевом закону осудио развратне старешине и погубио их (Дан.13:60-62). Свети апостол Петар, који је добио кључеве Царства Небеског, осудио је Ананију и његову жену што су сакрили део својих прихода, и они су одмах испустили дух (Д.С.5,1-11). А Павле предаде Александра ковача, Хименеја и Филета сатани, да се науче да не хуле (1.Тим.1,20; 2.Тим.2,17).

Тако су праведници судили – и нису били осуђени, него су изабрани посебно за духовну службу.

   Атанасије Велики говори и учи ово о онима који чине смртне грехе: најтежи и најстрашнији од свих смртних грехова је пасти у јерес и одрећи се Христа. Тако каже Божанствени Атанасије.

 

И велики Јован Златоуст пише: воља безумних људи који чине смртне грехе и уништавају душу и тело, обуздава се царским судом и грађанским законима. Тако говоре света правила светих отаца. Слушајте, цареви и кнезови, и схватите да вам је дата власт од Бога (ср. Прем. 6,1-3), да сте слуге Божије. Због тога вас је Он учинио пастирима и чуварима свог народа, да бисте чували његово стадо од вукова.

   Бог вас је изабрао за своје намеснике на земљи и, узневши вас, посадио вас на ваше престоле, дао вам је милост и живот, и мач вам је предала највиша десница Божија. Не скривај истину усред неистине, бој се српа Небеског и не дајте на вољу људима који чине зло, не дозволите побеснелим псима да насрћу на праведнике; уосталом, ако би неко дао мач безумнику, он би био крив за погибију, не само тела, већ и душе.

За кога можемо рећи да они да убијају не само тело? Убица и онај који пљачка или тлачи ближњег убија само тело. Када Златоуст говори о људима који „убијају душу и тело“, мисли на јеретике и отпаднике: управо они убијају душу заједно са телом, заводећи православне јеретичким учењима.

И шта? Ако чине зло, онда је грех на души онога ко је то дозволио, односно на цару, на кнезу и на земаљском судији: дали су слободу злим људима, а Бог ће то тражити од њих на страшни дан Његовог Другог доласка. И зато, цареви и владари морају да воде рачуна о кажњавању јеретика који се буне против Христа.

У складу са тим, свети Златоусти учи и поучава: оно што бива по вољи Божијој, иако може изгледати зло, највеће је добро; а оно што је против воље Божије и што Му се не допада, иако изгледа добро, јесте најзлобнија и злочиначка ствар. Ако неко убије по вољи Божијој, боље је убиство од сваког човекољубља. Ако неко покаже милост, из човекољубља, а противно вољи Божијој, ова милост је недостојнија од сваког убиства. Није природа ствари, већ је Божији суд оно што их чини добрим или лошим.

Да бисте разумели да је то заиста тако, послушајте неколико примера.

Саул, цар Израиљев, једном се, против воље Божије, смиловао на Агага, цара Амаличана, и због овог помиловања био је осуђен од Бога – не само он, него и сви његови потомци (1 Сам. 15). ).

А Ахав, ухвативши цара асирског Адера, помилује га, иако је то било противно вољи Божијој, и отпусти га уз велике почасти; а Бог је Ахаву послао неког пророка који је рекао: „Овако вели Господ: јер си пустио убицу из руку својих... душа ће твоја бити уместо душе његове, твој народ уместо његовог народа“ (Упореди: 1.Цар.20:26-34, 42).

Исто тако, неки пророк рече свом пријатељу: „по речи Господњој: удари ме“. Али овај човек није пристао да га туче. А он му рече: Пошто ниси послушао гласа Господњег, убиће те лав кад ме оставиш. Он је пошао од њега, а лав га срео и убио. И он нађе другог човека и рече: Удари ме. И овај га је тукао док му није задао ране“ (1.Цар.20:35-37). Шта би могло бити чудније од овога? Спасио се онај који је тукао пророка, али је страдао онај који се смиловао. Схватите, дакле, да када Бог заповеда, није прикладно размишљати о природи онога што се дешава, већ се само треба покоравати.

Стога су сви свети, преподобни и Богоносни оци наши, пастири и учитељи, молили благочестиве цареве и кнезове да истребе јеретике.

   Тако су се свети оци Шестог васељенског сабора обратили благочестивом цару Јустинијану: „А ти, царе, побрини се за ово: ако у зрело жито падне какав остатак јелинског или јеврејског јеретичког зла, ишчупај га као коров – нека буду истргнути и нека се црквена њива очисти жарком љубављу према Богу царева и владара који су надмашили ревнитеља Финеса и копљем поразили грех.”

А свети оци, сабрани у Јерусалиму, написали су подужи свитак Теофилу, цару Грка, са следећим речима: „Ти, царе, послушај молитву смирених, покажи милост према Цркви својој, смири црквене свађе и, пре свега, заустави зле отпаднике, силом праведног свога царства, мишицом своје побожности.”

Тако је ослободитељ православних хришћана, апостол-цар, велики Константин Праведни, најзад збацио и осудио у тамницу мрачног и безбожног Арија, гневу подобног, другог Јуду, са његовим проклетим ученицима, као и све који су мислили као и он. Касније је светла звезда, наследник цара, Теодосије Велики, сазвао Други Божански сабор светих отаца, против Македонија духоборца, Евномија и аријанаца, и проклео их и осудио на тамницу са бешчашћем. А његов наследник, умом и именом, Теодосије Млађи, сазва свети Сабор у Ефесу и свргне Несторија.

   Маркијан, велики по побожности, сазвавши Четврти сабор, наредио је да прокуну Евтиха и Диоскора, сујетног говорника, и осудио их је на тамницу. Велики цар Јустинијан је сазвао Пети сабор против Дидима и Евагрија, следбенике Оригенове јереси, и проклео их и осудио на тамницу. После овога, Константин, унук Ираклијев, сабра против Маркијана и Стефана, Сергија, Пира и Павла и других злонамерних људи Шести сабор светих отаца, који победише јеретике, који су достојно осуђени за своју злу веру. После овога благочестива царица Ирина и њен син, блаженопочивши цар Константин, сазваше Седми сабор против злих иконобораца, и уништише сву њихову јерес и потпуно је искоренише.

Тако су благочестиви цареви коначно градоломним оружјем разорили тврђаву неверних јеретика, светим Васељенским Саборима, одсецајући главе многоглавим змијама у страхопоштовању, и учврстили чисту веру православну, непоколебљиви стуб и тврђаву црквене побожности. Знајући то и повинујући се молитвама и поукама светих отаца, сви благочестиви цареви заповедише да се проклињу јеретици и отпадници, поучавајући се из Божанственог Писма, Старог и Новог Завета.

Тако су поступали пророци, праведници и побожни цареви у време Старог Завета. Видевши да се неки удаљише од Господа Бога Сведржитеља, једне убише мачем, а друге поразише молитвом. Тако је Мојсије после молитве наредио да се мачем посеку они који су одступили од Бога Сведржитеља и поклонили се златном телету (Изл. 32).

Велики међу пророцима, Илија, учинио је тако да су два педесетника, који су одступили од Господа Бога Сведржитеља, спалили Божанским огњем, а он је својом руком посекао четири стотине људи мачем (2. Цар. 1; 3. Цар. 18). ). А Јуда Макавејац, видећи да су људи одступили од Господа Бога и да се клањају идолима, нареди да се сви мачем посеку (1. Мак. 3, 1-8). А благочестиви цар Јосија беше толико ревнован за побожност да не само да је убијао живе који су обмањивали људе да се удаље од Господа Бога, него је ископао кости мртвих, и спалио их огњем, а пепео развејао на ветру (2. Цар. 23:16, 19-20, 24).

А за време Новог Завета, свети апостол Петар је молитвом усмртио Симона Мага, вођу јереси. Тако је и свети Јован Богослов молитвом удавио Мага Кинопса у мору. Тако је и свети апостол Филип заповедио земљи да прогута епископа који је хулио на Господа нашег Исуса Христа. А свети апостол Павле речју ослепи Елиму врачара, и Именаја и Филита и Александра ковача предаде сатани.

   И исти свети апостол Павле још каже: „Ако онај који одбаци Мојсијев закон, пред два или три сведока, буде без милости кажњен смрћу, колико мислите да ће онда бити предан строжој казни онај ко гази Сина Божијег“ (Јевр. 10:28-29). Ово показује да је прикладније подвргнути окрутним погубљењима оне који хуле на Сина Божијег него оне који су одбацили Мојсијев закон. И свети апостол Јуда, брат Јаковљев, каже: „И будите милостиви према једнима, а друге спасавајте страхом“ (Јуд. 1,22-23).

Следећи ове Божанске пророчке и апостолске списе и предања, најпобожнији православни цареви и светитељи слали су јеретике и отпаднике у ропство и подвргавали их суровим казнама. Први велики цар, равноапостолни Константин, поставио је закон у целом свом царству да они који не верују у Свету и Животворну Тројицу умру злом смрћу, а куће да им буду предате пљачки. А свети оци Првог Сабора ово нису забранили.

Свети Александар, Патријарх цариградски (30. август), својом молитвом учинио је да се Аријев стомак распадне. По речи великог чудотворца Епифанија Кипарског (12. маја), јеретик Аетије је занемео, а седмог дана погубљен. Благочестиви цар Маркијан осудио је на смрт јеретика Диоскора, патријарха александријског, и није му мачем посекао главу, него га послао на острво Ас, где нико није могао живети ни годину дана: сви су умирали суровом смрћу под утицајем смртоносних ветрова.     Овде Диоскор и сви његови истомишљеници предадоше дух у страшним мукама. А свети оци Четвртог Сабора се овоме нису противили.

Побожни цар Јустинијан и Тиберије одсекоше главе епарху Адусу и намеснику Елевтерију, поборницима јереси. И велики чудотворац Евтихије, патријарх цариградски, није се противио томе.

Велики цар Ираклије је наредио да се убију Јевреји који нису хтели да се крсте, а многи патријарси, светитељи и преподобнии који су живели у то време нису се противили томе.

   Свети Теодор, епископ Едески (9. јула), својом речју онемео је Јеврејина који је хулио на Господа нашег Исуса Христа, а после тога је умолио цара вавилонског, који посла војнике у Едес и нареди да се протерају сви јеретици из града и одузме им се богатство, а другима језике да одсеку; и није се противио томе. Такође, света царица Теодора и њен син Михаило послаше у заточење јеретика Анија, патријарха цариградског, и наредише да га муче и истежу и бију кајишевима. А блаженопочивши Патријарх Методије и многи преподобни оци наши и исповедници нису се противили томе. А свети Лав, епископ катански, учинио је тако да јеретик Илиодор буде спаљен огњем.

Свети пророци и праведници Старог Завета погубише неке који су се одметнули од Господа Бога молитвом и благодаћу датом им од Бога, друге убијаше оружјем и подвргаваху их окрутним погубљењима, али у Новом Завету свети апостоли, Божанствени светитељи и преподобни и Богоносни оци нису убијали јеретике и отпаднике оружјем, него су их предавали смрти и љутим казнама својим молитвама и силом која им је дата од свемогућег и Животворног Духа.

   Неко би могао рећи да је једно убити молитвом, а друго убијати осуђене на смрт оружјем. Одговоримо му овако: то је исто – усмртити уз помоћ молитве или убити кривца уз помоћ оружја.

Атанасије Велики у својој беседи пише следеће о онима који чине смртне грехе. Прво помиње пророке и праведнике Старог завета, који су убијали оружјем и убијали молитвом. Дакле, Мојсије је победио фараона молитвом, а друге непријатеље победио оружјем. Велики међу пророцима, Илија, помоливши се, спали два педесетника небеским огњем и мачем посече четири стотине лоших свештеника. Исус Навин је молитвом разорио зидине Јерихона, а народ у граду побио мачем (Ис.Нав.6). Затим свети Атанасије помиње свете првоапостоле Петра и Павла. Тако је Петар погубио Ананију и Сафиру речју и силом датом апостолима од Духа Светога. Павле је једном речју предао љутим казнама Елиму врача и Александра ковача, Именеја и Филита.

Видите, Атанасије Велики није правио разлику између убијања оружјем и убијања криваца или предавања казнама помоћу молитве. А да јеретике и отпаднике није требало предавати смрти и казнама, онда ни свети апостоли, Божанствени светитељи и пречасни оци не би убијали молитвом и силом датом им од Бога, јер је смрт од молитве горча од смрти од оружја. На крају крајева, ако смрт долази од молитве, онда је потпуно јасно да је кривац осуђен на смрт од Бога - „Страшно је пасти у руке Бога живога!“ (Јевр.10:31) Али смрт од оружја се често дешава и из људске намере и није тако страшна као смрт од молитве – за оне који имају разум; јер човек гледа на спољашњост, а Бог гледа на срце.

Зато су наши преподобни и Богоносни оци, свештенослужитељи и пастири предавали јеретике и отпаднике на погубљења и љуте казне, не оружјем, него молитвом и силом датом им од Бога. Ако је који јеретик или отпадник морао бити погубљен, они то нису сами чинили, него су то поверавали благочестивим православним царевима, постављеним да казне злотворе, по апостолском писму и по сведочанству светих правила, сагласно грађанским законима, које су наши преподобни и Богоносни оци повезивали и сједињавали са светим правилима.

Хајде сада да кажемо о још једном јеретичком мишљењу: ако, кажу, доликује судити или осуђивати јеретике или отпаднике, онда ово доликује царевима, кнезовима, свецима и светским судијама, а не монасима који су се одрекли света и свега у свету, и који треба да пазе само себе и никога не осуђују – ни јеретика ни отпадника.

На ово ћемо одговорити на следеће.

Ако монасима није својствено да осуђују ни јеретика ни отпадника, како их је онда Антоније Велики (17. јануара) осудио? Уосталом, он је рекао да су речи јеретика страшније од змијског отрова, и наредио је својим ученицима да немају никакво општење ни са Мелетијанцима, ни са аријанцима и другим јеретицима.

И свети Пафнутије Исповедник, који беше на Првом Сабору, заједно са светим оцима осуди Арија на тамницу.

А преподобни Пахомије је увек осуђивао јеретике и говорио да онај ко ступи у општење са јеретицима и чита списе Оригена, Мелетија, Арија и других јеретика, силази на дно пакла.

Исто тако, Макарије Велики (19. јануара) је изашао из пустиње да би осудио јеретика и зауставио његову јерес, што је и учинио.

А преподобни Јефрем Сирин (28. јануара), чувши да се јеретичка мудрост Аполинаријева умножава, остави пустињу и дође у Цариград, и не само осуди Аполинарија, него га и предаде злој смрти својом ревношћу и расуђивањем.

Чудесни Исак Далматински (30. маја) се од малена настани у пустињи, али чувши да Валент шири аријевску јерес, дође у Византију, и не само осуди Валента, него га предаде огњу.

А Василије Велики (1. јануара) поживе у Понту, пребивајући у безмолвију, заједно са светим Григоријем Богословом; али када су чули за мноштво јеретика који су дошли у Кесарију, оставише своја места тиховања, и отидоше у Кесарију и остадоше тамо док не протераше све јеретике.

Такође, велики Јевтимије (20. јануара), иако сам није био на Трећем Сабору, послао је своје ученике на Сабор и заповедио да се јеретици осуде и проклињу.

Свети Авксентије (14. фебруар), који због дубоке старости и великих трудова није могао да оде на Сабор Светих Отаца, када су се окупили да осуде Несторијеву јерес, наредио је да му доведу пар волова и одвезу га на Сабор, да осуди и прокуне јеретике.

Тако је и свети Данило Столпник (11. децембра), који због тешке слабости није могао да хода својим ногама, заповедио је људима да га одведу на Сабор Светих Отаца да би проклео и осудио јеретике.

Исто је учинио и Сава Освећени (5. децембра): видећи да се јерес Северова умножава, отишао је из Јерусалима у Цариград, к цару Анастасију, и замолио га да осуди и прокуне јеретике. Велики Теодосије (11. јануара), видећи да се северова јерес шири по свету, напусти манастир, изиђе из пустиње и обиђе села и градове да утврди верне, а јеретике осуди и посрами. Затим сакупи све монахе, дође у Јерусалим са Савом Освећеним, и они уђоше у цркву, а за њима дођоше њихови ученици, многи монаси, њих око десет хиљада. Теодосије Велики и Сава Освећени узађоше на амвон и осудише и проклеше Севера и све јеретике.

Исто се десило и на Шестом сабору: уместо александријског патријарха стигао је монах Петар са светим оцима и осудио јеретике.

То је учинила и света мученица дјевица Теодосија (29. маја), која је, родивши се по обећању свете мученице Анастасије, замонашила се са седам година и од тада непрестано пребивала у манастиру. Чувши да је цар Лав из Исаврије послао свог спафарија да баци и разбије икону Господа Христа изображену на бакарним градским вратима, света Теодосија похита на то место, и видевши да је спафарије три пута ударио секиром у лик Спаситеља Христа, одмах сруши његове мердевине на земљу, и спафарије павши, доживе горку смрт.

   Затим је са осталим монахињама отишла у патријаршију, и оне каменоваше патријарха Анастасија, иконоборца, али је овде светитељку убио зли цар, јер ова ревноваше за икону Господа нашег Исуса Христа. И да нико не би рекао да је мученица Христова Теодосија учинила ово дело не по заповести Божјој – јер је она својим рукама усмртила човека – за то ју је свеблаги Господ Христос после смрти прославио многим чудесима и дивним знамењима и очувао тело њено цело и нетрулежно, тако да су сви који су долазили на њен гроб добијали исцељење од свакојаких недаћа. И свети Божанствени оци јој исказаше част песмама и похвалама, канонима и тропарима, и подобну великомученицима и мученицима Христовим, заповедише да се празнује њен спомен 29. маја.

Касније, заједно са светом царицом Теодором и благочестивим царем Михаилом, сабраше се свети велики постници и чудотворци: велики Јоаникије, Арсакије, Исакије и Теофан Исповедник и многи други, који напустише манастире и пустиње и дођоше у град да осуде и проклињу јеретике. Да, и на све Васељенске и помесне Саборе долазили су монаси, остављајући манастире и пустиње, хрливши у градове.

Тако су и кнезови, и намесници, и обични људи, мушкарци и жене – сви православни хришћани, заједно са светитељима и свештеницима, осуђивали јеретике. И под дејством Светог и Животворног Духа, написана су Божанска правила. Осим тога, Божанским правилима су додавани грађански закони како би се јеретици не само осудили, већ и проклињали и подвргавали љутим казнама.

Дакле, свима је апсолутно јасно и заиста разумљиво да и светитељима, и свештеницима, и монасима, и обичним људима – свим хришћанима приличи да осуђују и проклињу јеретике и отпаднике, а царевима, кнезовима и светским судијама приличи да их шаљу у ропство и предају љутим казнама.

Богу нашему слава сада, увек и у векове векова. Амин.

+++

Свети Јосиф Волоцки: Сви треба да осуђују и проклињу јеретике и одступнике
Богује угодан баш свако, само да је „добар човек“?