Због великог значаја молитве за њу се треба припремити. Пре но што се помолиш, припреми се, и не буди као човек који искушава Господа (Сир.18,23). „Ми који желимо да се представимо Цару и Богу, и да разговарамо с Њим – каже свети Јован Лествичник – не смемо кренути на пут неприпремљени, да Он, угледавши нас издалека без прописаног оружја и дворске одоре, не нареди Својим слугама и помоћницима да нас вежу и баце далеко од лица Његова, а молбе наше да поцепају и баце нам натраг у лице“ (Поука 28).
Прва
припрема састоји се у одбацивању злопамћења и осуђивања ближњих. Ту припрему је
заповедио Сам Господ. И кад цтојаше на молитви, праштајте ако шта имате
против кога; да и Отац вам који је на небесима опрости вама сагрешења ваша. Ако
ли пак ви не опраштате, ни Отац вам који је на небесима неће опростити вама
сагрешења ваша (Мк.11,25-26). Као даља припрема служи одбацивање брига,
силом вере у Бога, силом покорности и преданости вољи Божијиј, као и свест о сопственој
греховности, те скрушеност и смирење духа који одатле проистичу…
Скрушеност
духа је једина жртва коју Бог прима од пале људске природе. Да си хтео
жртве, принео бих Ти – говори Богу Пророк у име сваког палог човека који
остаје у своме паду; али Ти не само да не мариш за било коју посебну жртву,
телесну или духовну, него ни за жртву паљеницу. Жртва је Богу дух скрушен,
срце скрушено и смирено Бог неће презрети (Пс.50,18-19). Свети Исак Сирин
понавља следећу изреку другог светог Оца: „Ако неко не признаје да је грешник,
његова молитва није угодна Господу“ (Беседа 55). На молитви стој пред
невидљивим Богом као да га видиш, са уверењем да Он види тебе и да те пажљиво
посматра; стој пред невидљивим Богом онако како пред страшним и непристрасним
судијом стоји утамничени злочинац, окривљен за безбројна злодела и осуђен на
казну. Тачно: ти стојиш пред сувереним Господаром и Судијом твојим; стојиш пред
таквим Судијом, пред Којим се неће оправдати нико жив (Пс.142,2), Који је увек
праведан у суду Своме, Који не суди само онда, када, по неисказаном човекољубљу
Своме, опростивши човеку сагрешења његова, не иде на суд са слугом Својим
(Пс.142,2). Осетивши страх Божији, осетивши услед дејства страха Божијег током
молитве присуство Бога, без вида, духовно, видећеш Невидљивог, спознаћеш да је
молитва стајање на страшном суду Божјем (Леств.28). На молитви стој погнуте
главе, очију оборених ка земљи, на обе ноге, право и непомично; молитву
поспешуј плачем срца, уздасима из дубине душе, обилним сузама. Спољно побожно стајање
на молитви веома је потребно и веома корисно за свакога ко се подвизава
подвигом молитве, а нарочито за почетника, код кога се положај душе највише
прилагођава положају тела. Апостол заповеда благодарење на молитви: У
молитви будите истрајни – каже он – бдите у њој са
захваљивањем (Кол.4,2). Апостол сведочи да је благодарење заповеђено од
Самог Бога:Молите се без престанка. На свему захваљујте; јер ово је воља Божија
за вас у Христу Исусу (1.Сол.5,17-18). Шта значи благодарење? То је славословље
Бога због безбројних доброчинстава Његових која су изливена на читав људски род
и на сваког човека. Таквим благодарењем у душу се уводи дивно спокојство, уводи
се радост, без обзира на то што са свих страна окружују патње, уводи се жива
вера, услед које човек одбацује од себе све бриге, заборавља на страх од људи и
од демона и свецело се предаје вољи Божијој. Такво расположење душе јесте
најбоља припрема за молитву.
Како, дакле,
примисте Христа Исуса Господа – каже Апостол – тако у Њему и живите,
укорењени и назидани у Њему, и утврђени у вери као што сте научени, изобилујући
у њој са захвалношћу, тј. стичући путем благодарења обиље вере. Радујте се
свагда у Господу, и опет велим: радујте се!
Господ је
близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу
казујте Богу жеље ваше (Фил.4,4-6). Важност умног подвига – благодарења,
нарочито подробно је изложена у „Духовном руковођењу“ преподобних отаца
Варсануфија Великог и Јована Пророка.
