Tuesday, November 26, 2019

Поуке Солунског пастира - Светог Григорија Паламе



Д
а бих вам кроз пример представио садашње страдање, рећи ћу да је душа свакога од нас слична кандилу, при чему су добра дела уље, а љубав фитиљ на којем, као светлост, почива благодат божанског Духа. Када, дакле, понестане тога уља, односно добрих дела, онда нужно пресушује љубав, која као фитиљ постоји у души.
Из беседе изговорене три дана након доласка Светог Григорија у Солун.

Крајњи исход живота по Богу сада је са Христом скривен у Богу и није још у потпуности откривен. Када пак буде потпуно откривен, ми ћемо се уподобити Њему и постати наследници Божији и санаследници Христови, задобивши она вечна и непропадљива блага које ни око не виде, ни ухо не чу, ни у срце човеку не дођоше, будући да она далеко превазилазе и вид и слух и мисли. За оне пак који живе по телу угодности не само да су пропадљиве и привремене, него су у тој мери безначајне и ништавне да се пореде са неким рошчићима и са храном за свиње.
Из беседе о свечасном Христовом Претечи и Крститељу Јовану.

Ако за доброчинства Божија немамо чиме другим да узвратимо осим да поново призовемо Бога, чиме ћемо онда надокнадити када сагрешимо у односу на Њега и постанемо криви пред Њим?
Из беседе о томе да је непрекидно обраћање Богу путем непрекидне молитве и псалмопојања темељ и залог сваког добра и удаљавање и избављење од сваког зла и сваке тешкоће.

Свако је време погодно да се постави темељ спасоносном начину живота. Да би указао на то, велики Павле је рекао: „Већ је час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него када поверовасмо. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје светлости, да ходимо поштено као по дану“ (Рим. 13, 11 – 13)
Из беседе на Рождество Пренепорочне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије.

Преступање заповести Божје, дакле, постаје узрок сваке смрти и душе и тела: и оне смрти која припада садашњем веку и оне која припада оним бесконачним мукама. А права смрт јесте када се душа распреже од божанске благодати, а спрежеса грехом.
Из посланице пречасној монахињи Ксенији