„Пад
Хришћанства се по јудео-масонском плану (који је програм Сатанин) има
спровести преко самих хришћана“
(Григорије
Павловић Грабе, Под шестокраком звездом)
Као што цар
преко својих војника штити своје царство и држи поредак у њему, тако и Христос
Сведржитељ преко нас, слугу Својих, чува поредак у Царству Свом, Цркви (поучава
Амвросијаст, у толкованију Павлових Посланица Коринћанима).
Када видимо
да је поредак у Царству нарушен, и да га нико не васпоставља него га паки и
паче даље разара, то је несумњиви знак Издаје.
И ако ми,
који се трудимо да будемо верне слуге Цареве, остајемо у нарушеном поретку –
тачније беспоретку Издаје – то је знак да више нисмо слуге Христове, него део
Издаје, слуге непријатељеве.
Којег си
поретка део, Србине православни?
Можда си
заборавио, Србине православни, или никад то у школи ниси ни учио: ти си део
Народа Божјег који по преимућству – једини на свету! – носи велико име слугу
Божјих (Серби Божји, латински: servi Dei). Оно је колективно
име твога народа, Богом му дано, али истовремено и индивидуални чин твој у
Војсци Христовој: ти си раб Божји (имјарек).
Или више
ниси, ако си део Издаје.
Да ниси
део Издаје, Србине православни?
У овом свету
постоје само две хијерархије, две војске, две службе:
Хијерархија
Божја, свештеноначалије Тројичнога Творца Неба и Земље и Свега видљивог и
невидљивог; и
хијерархија
бога овога света (2.Коринћанима 4:4), несвето свештеноначалије Сатанино.
У служби
Бога Истинога сви носе само једну униформу – обличје Слуге (forma Servi,
Филипљанима 2:7), Љубљеног Божјег (Матеј 12:18), Униформу (Једно обличје) у
коју су се обукли Крштењем. То је униформа Србинова (forma Servi,
Филипљанима 2:7).
У Сатаниној
служби су све остале безбројне шарене униформе, свих осталих војски шарених као
главнокомандујућа им змија; па и оних који се зову „хришћанима“. У Сатаниној
војсци су чак и они који су се Крштењем назвали Хришћанима и обукли у Христа,
али су Истину и Правду доцније издали – баш као што је учинио Јуда.
То што носиш
царску униформу, Србине православни, не чини те верним слугом Царевим, као што
ни Јуду, који се са безаконим кнезовима старозаветне цркве сагласио, није
учинило.
Да се
ниси сагласио са издајницима, онима који убијају Тело Христово, и слободном им
вољом предао своје тело и душу, честицу Тела Христовог, да њом поругају Бога,
Србине православни?
Регрутација
у Војску Христову бива Вером, а стојање у том Светом Строју бива верношћу –
непоколебивом верношћу Истини и Правди Царства Божјег.
Регрутација
у војску Сатанину бива невером у Христа, оваплоћену Ипостас и Вољу Божју, или
издајом Вере.
И многи,
многи из војске Сатанине мисле да су Христови војници – о томе Он говори рекавши
(Матеј 7:22-23, Лука 13:26-27):
„Многи ће ми
рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим
Именом демоне изгонили, и Твојим Именом чудеса многа творили? Једосмо пред
Тобом и писмо, и по трговима нашим учио си. И тада ћу им (не пре!) јавно
казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње! Одступите
од мене сви који чините неправду!“
Овде Он у
првом реду говори о свештеницима (и првосвештеницима – онима који, очито врло
успешно односно без прекора Христовог о томе, пророкују, демоне изгоне, многа
чудеса творе, једу хлеб и пију вино пред Христом и благовесте истину
Јеванђеља...).
Али шта ће
бити са онима простима, малима, који су стајали у „смирењу и послушању“
потчињени тим свештеницима (и првосвештеницима), не желећи да „осуђују
свештеноначалије“, и не хотећи да „отпадну у раскол“ од безаконика и делатеља
неправде, него су им на сва њихова безакоња и дела неправде „кротко“ говорили
амин, и још молећи Бога да то наставе да чине „на многаја љета“?
Шта ће
бити са тобом, Србине православни, ако својем „Митрополиту и Архиепископу“,
јеретику екуменисту и продавцу Цркве Царства отачкога, кличеш „на многаја
љета“?
Мали који
није знао биће „мало бијен“ (Лука 12:48).
Али ти,
Србине православни, исконски слуго Божји који ниси „мали“ и ниси незнабожац
него си тим свештеним чином и именом највећи међу народима, нећеш моћи да се
изговориш да ниси знао вољу Господа својега, јер си ту вољу много пута чуо: „Ја
нећу да сте ви заједничари са ђаволима“ (1.Коринћанима 10:20).
И чуо си
заповест, зар не: „Изиђите из средине безаконика и одвојте се“ (2.Коринћанима
6:17); „изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гресима њеним!“
(Откривење 18:4).
И не учиниш
ли по њој, бићеш „много бијен“, онде где је плач и шкргут зуба.
Хоћеш ли
учинити вољу Божју, коју знаш, Србине православни?
А пошто ти
многи до самог конца неће знати у чијој су војсци стајали (а неће знати јер
нису марили да знају, него су марили „да их људи хвале“, Матеј 6:2), Суд ће
започети постројавањем:
О Васкрсењу
мртвих сви ће оживети, сваки у своме чину (1.Коринћанима
15:23).
Чин
(србскословенски), је грчко тагма, реч која означава строј, војну
јединицу.
И свако ће,
„стојећи у чину свом“, видети око себе и све којима је био потчињен – и видеће
коме су они били потчињени, сву хијерархију; и на њеном врху
главнокомандујућег, коме је заправо служио и чијој је вољи говорио амин.
И смутња од
тога закаснелог прозрења код тих многих биће толика и толико страшна, да се у
очајању неће либити да се на Суду препиру са Богом Правде, „доказујући“
Свезнајућем како су ипак у ствари Њему служили – и да тиме запечате трагичну
лаж свога битија и своју вечну судбину.
Знаш ли
ко је главнокомандујући твојих официра, Србине православни, онај коме се они
потчињавају?
У томе
безумљу (свађе са Богом), огледа се тежина греха тих многих који стоје у
послушању погрешној, отпадничкој хијерархији. Они нису пуки обманути официри и
војници Сатаниног пука, и прелешћени сведоци Антихристове проклете „правде“ –
они тиме показују да су се стојећи у том строју побуњеном против Бога сасвим
напојили Луциферовим христоборним духом и његовом гордињом, и да је једина вера
коју имају вера у властиту праведност. То јест, да су се сасвим уподобили
својем оцу.
Али како
нико од нас, заправо, не заслужује Спасење, јер смо по суштини која је грешна
сви једнаки, по чему се разликују они који гину од оних који се спасавају?
Само по томе
да ли се покоравају неправди, или не.
Да се
ниси и ти покорио вољи врага, Србине православни?
Видео си
како се твој лажноимени Патријарх јавно поклонио папи римском и пољубио му руку
– показавши свима да му се потчињава. Ако се потчињаваш таквом патријарху, који
је потчињен јеретику, било римском било стамболском (двема главама масонског
двоглавог орла), и сам си потчињен ономе коме су потчињени римски и фанарски
архијеретик – Сатани, глави сваког јеретичког свештеноначалија. И нећеш имати
изговор да то „ниси знао“, а да ће „патријарх дати одговор за себе“ – јер све
је то једна иста одступничка хијерархија, која се покорила непријатељима
Божјим, а ти си покоран њој).
Јер си видео
коме је твој патријарх потчињен, Србине православни.
Сатана
нарочито воли да људи право славе Бога, а творе вољу његову и повинују се њему;
и радује се томе јер је то врхунац његове поруге Богу – тиме показује Богу како
су му деца глупа и лицемерна, и како на самом делу воле њега, Ђавола, а Бога
презиру и мрзе (Матеј 6:24).
Али Бог
се не да ругати (Галатима 6:7), и зато пази да се случајно не нађеш у
смртоносном хору безумних ругача, Србине православни!
Све који су
се вером покорили Христу, и остали Му верни до конца, Он ће на Концу покорити
Оцу – да буде Бог све у свему (1.Коринћанима 15:28).
А оне што су
се покорили неправди, вољи Сатаниној, чека гнев и јарост (Римљанима 2:8), који
ће их однети скупа са неправдом – у таму спољну, где ће бити Сатана све у свему
свом.
Отвори очи
своје, Србине православни, погледај и види – коме се покораваш?
Јер ако
стојиш у строју потчињеном безакоњу и неправди, а то сад не видиш и не желиш да
видиш, боље ти је да се ниси ни родио.
Евсевије П.
О Петрову
и Павлову Дану, 2024.
