Свети Јефрем Сирин: О доласку Антихриста

     Ја, најмањи, грешни, испуњен преступима, Јефрем, хоћу ли бити кадар да искажем оно што је изнад мојих снага? Но како је Спаситељ, по благости Својој, и неуке научио премудрости, а преко њих свуда просветио верне, тако ће Он и мој језик учинити јасним, без мане, на корист и (поуку) како мени самоме, који говорим, тако и свим слушатељима. Али, с болом почех беседу, и са уздисањем ћу говорити о крају овога света, и о оној најбестиднијој и ужасној Змији, која ће узбунити свеколико поднебесје, и у срца човечија улити страх, малодушност и страшно неверје и чинити чудеса, знамења и застрашивања ’’да би, ако је могуће, преварили и изабране’’ (Мат. 24-24), и све обманути лажним знамењима и привидним чудесима која ће учинити. Јер, по допуштењу Светога Бога, она ће добити власт да вара свет, због тога што се свет испунио безбожјем и на све стране се чине ужаси сваке врсте. Зато је Пречисти Владика, због безбожја људског, допустио да свет буде искушан духом лажи, јер се тако људима прохтело – да одступе од Бога и заволе Лукавога.

Злоба клете змије 

Велики подвиг, браћо, чека у та времена нарочито верне, када сама Змија, са великом влашћу, буде чинила знамења и чудеса, када се у страшним призрацима (привиђењима) буде приказивала слична Богу, и летелабуде кроз ваздух, и када се сви демони, слично Ангелима, буду узнели пред мучитељем. Јер ће се силно огласити мењајући (свој лик) и бескрајно застрашујући све људе. Ко ће се тада, браћо, показати као онај ко је ограђен непоколебивом вером, као онај ко има у души верни знамен – свети Долазак Јединородног Сина, Бога нашега, када буде видео да је читав свет у метежу, да свако бежи да се  скрије у планинама, и док једни умиру од глади, да се други топе као восак од жеђи, и да нема никог да се смилује, када видео буде да свако лице пролива сузе и са силном жељом пита ’има ли негде  на земљи речи Божије’, и чуо одговор ’нигде’, који ће човек поднети ове дане, ко истрпети неподносиву муку?! Ускоро, када буде видео помешане народе, који ће од крајева земље ићи да виде Мучитеља, и при чему ће се многи поклонити Мучитељу, у дрхату кличући: ’’Ти си наш спаситељ’’?! Море се комеша, земља сахне, небеса не дају кише, растиње вене, и сви што живе на истоку земље од великог страха на запад беже, а они што живе на западу у дрхату беже на исток. Бестидни ће, примивши тада власт, послати демоне у све крајеве да смело проповедају: ’’Велики цар јавио се у слави, идите и видите га’’. У кога ће бити као у дијамант тврда и отпорна душа, да мужанствено (храбро) поднесе све те саблазни? Где је, како рекох, такав човек, кога би прослављали сви Ангели?

А мене, христољубива и савршена браћо, обузима ужас при самом сећању на Змију, док премишљам у себи о патњи кoја ће постићи људе у та времена и помишљам на то колико ће се суровом према људском роду показати та гнусобница, и колико ће више још те злобе имати према Светима (православним Хришћанима, нап.прир.) који ће моћи да одолевају њеним привидним чудесима. Јер ће се тад наћи много људи благоугодних Богу, којима ће у брдима и пустим местима бити могуће да се спасу многим мoлитвама и плачем срца. Јер Свети Бог, видећи њихове неисказиве сузе и искрену веру, смиловаће им се као нежни Отац и сачуваће их тамо где се буду крили, све док свепогана Змија не престане да тражи Свете по земљи и по мору, сматрајући да се већ зацарила на земљи и да су јој сви потчињени. И не схватајући своју немоћ и ону гордост због које је пао, намислиће Нечастиви да се успротиви Господу у онај страшни час, када Господ дође с небеса. Ипак, довешће земљу у смутњу, и све преплашити лажним чаробничким знацима.

У време, када Змија дође, неће бити мира на земљи, биће велика мука, метеж, неред, смрт и глад у свим крајевима. Јер је Сам Господ наш Божанственим устима изрекао да такве невоље ’’није било од почетка Богом створеног света’’ (Марко 13-19). Како онда ми грешни да представимо тако превелику, чак неизрециву невољум када ју је тако назвао Бог? Нека свако са пажњом заустави свој ум на оним светим речима Господа и Спаситеља, нашег која кажу да Он, по благости Својој, због превелике муке и нужде, жели да скрати дане невоље опомињући нас и говорећи: ’’Молите се Богу да бежање ваше не буде у зиму или у суботу!’’ (Мат. 24-20); и још: ’’бдите једнако’’ и непрестано ’’молите се Богу да будете кадри утећи од свега овога што ће се збити, и, стати пред Бога’’ (Лука 21-36); јер је време близу. И сви смо  подвргнути овој невољи, али ћемо непрестано, са сузама и молитвама, дан и ноћ припадати к Богу, да би смо се грешни спасли. Ко има скрушења и суза, тај у молитвама нек моли Господа да га избави велике невоље која ће доћи на земљу, и да уопште не види саму Звер, а такође ни да чује какве ће на разним местима бивати страхоте, земљотреси, глад, и различите смрти на земљи. Неопходна је зато душа муженствена, способна, да тако кажем, да кормилари својим животом усред ових саблазни. Ко се пак, покаже, макар и најмање, као лењивац, њега ће лако савладати и обузети знамења лукаве и покварене Змије, а такав ће се на Суду показати неоправдан, јер је сам, добровољно, поверовао Мучитељу. Много нам је молитава и суза потребно, љубљени, да бисмо постојано стајали у искушењима. Много ће обмана приредити Звер, јер ће он, богоборни, пожелети све да погуби.

  

Сплетке старе змије 

Послушајте, христиљубива браћо моја, шта је он учинио у пустињи, са Израилом изишавши из Египта, како се лукаво он, Клети и Свепогани, и подмукло довио да их све увуче у најтежи грех. Убацио је мисао Валааму да пружи најзлобнији савет Валаку, цару медиамском, да градске жене уведе у колибе и улови њима Израилце, окренувши их блуду и идолском жртвоприношењу, да би их на крају сатро Бог, као безбожнике, кад сви буду блудничили с овим женама као бесловесни. И постави цар жене јавно пред народом и трпезе пред вратима с леванцима и жртвама, све увлачећи у смрт, да би они који хоће да чине блуд с овим нечистим женама прво жртвовали леванице (идолима, нап.прир.), а потом ушли у колибе, јер жене нису ништа друго тражиле од Израилаца, него су свакога ко им долази принуђивали да принесе жртву. И кнежевима цар понуди кћери кнежевске, и богатима кћери богаташке, а свом осталом народу мноштво жена из простог народа, да би их све заједно уловио у смрт, и да се богаташ не згади сиромашне, а кнез неке кћери простог човека. Видиш ли дело неправде. Сплетку лукаву! Како свима ископа јаму погибељи за смрт! Виде ли ко од вас када тако бестидно дело – блуд наоружан двосеклим мачем? Јер су двоструко страшном смрћу уништавале жене оне који им улажаху, нагонећи их да приносе жртве (идолима, нап.прир.) и блудниче.

Овом ће истом начину прибећи Мучитељ, да би постигао да сви понесу на себи печат Звери, кад у своје време, при крају света, дође он да сваког обмане знацима, да једино на такав начин могну да купе себи храну и све што им је потребно. Ради остварења овога поставиће у народу старешине. Обратите пажњу, браћо, на изузетно опаку замку Звери, на подмуклост њеног лукавства: почиње од стомака, да би човек, доведен до границе издрживости недостатком хране био принуђен да прими њен печат. А свој печат гнусни стављаће не на било који део тела, него на десну руку човекову. А такође, стављаће свој нечастиви знак и на чело, да човек не буде у могућности да се десном руком осењује знамењем Христа Спаситеља нашега, а такође и да не би могао да стави себи на чело, без сумње, страшно и свето Име Господње и славни и страшни Крст Спаситељев. Јер зна овај несрећник да ће Крст Господњи, ако буде на ономе  на коме  уписан, разрушити његову силу. И због тога ће постављати печат на десној руци човека, јер она запечаћује Крстом све удове наше, а на сличан начин и чело на свом врху носи Спаситељев знак, као што свећнак носи извор светлости. И тако, браћо моја, свим верним и снажним христољубивим људима предстоји тежак подвиг, да ни једном не поклекну до смртнога часа, и не изнемогну, кад Змија буде уписивала свој печат уместо Крста. Јер ће се на све начине старати да Име Господа и Спаситеља – ово Свесвето и Пречисто Име – уопште не буде спомињано у времену Змије. А чиниће ово у немоћи, бојећи се и дрхтећи од Свете Силе Спаситељевог Имена. Јер, ко се не запечати, њеним печатом, неће бити плен њене обмане – од таквога неће одступити Господ, већ ће просветљавати његово срце и привући га к Себи.

Будући убројани међу Свете, христољубиви и верни, са сузама вас преклињем и саветујем ја жалосни, не дајмо се лако уловити од стране Непријатеља, боље рећи бивајмо неухватљиви Силом Крсном. Неизбежни подвиг већ је пред вратима. Сви узимамо на себе штит вере! Са љубављу поцрпимо са Божанственога Источника (Извора) спасоносна за душе наше надања. Мислим, љубљена браћо, на Нестворену Једносуштну Тројицу, овај Источник, који је извор живота. Ако је душа наша ограђена таквим оружјем, онда је Змија побеђена. При свему томе, дужни смо молити се да ‘’не паднемо у напаст’’, и ‘’бег наш да не буде у зиму’’. И тако, будите спремни, као верне слуге, које воле свога Господара и не прихватају другога. Јер ће овај злочастиви и ужасни лопов доћи изненада, у своје време, с намером да украде, покоље и погуби изабрано стадо истинитог Пастира. Он ће узети на себе спољашњи вид истинитога Пастира, како би обмануо овце од стада. Но они који добро познају Свети Глас истинитог Пастира, истог часа ће препознати обмањивача, због тога што глас злочестивога ни мало не личи на глас истинитога Пастира, и испуњен је злобом – то је притворени глас лопова, па убрзо постаје јасно какав је он. Побринимо се сада да сазнамо, као друго, у каквом ће лику доћи на земљу бестидна змија.

Спаситељ, желећи да спасе људски род, родио се од Дјеве, као човек, победио ђавола светом силом Свога Божанства, и био кротак и смеран (смирен) на земљи, да би нас узвео са земље на небо. Овај исти Бог, Који је стварно и истински био зачет, ваплотио и родио се по телу нашем од Свете Дјеве, крсним Својим страдањем спасивши све, и дао је Заповести. Он ће опет доћи у последњи дан, да суди живима и мртвима, и свим праведнима и безбожнима даће по делима њиховим, као праведни Судија.

Личина и право лице свепоганог 

Знајући ово – да ће Господ опет доћи са неба у Слави Божанства – замислио је Непријатељ да сам узме у привид Његовог доласка и тако обмане све. Али наш Господ на лучезарним ће облацима доћи на земљу попут страшне муње. Неће тако, неће на светлим облацима, доћи на земљу Непријатељ, јер је он преступник. Уистину, његово оруђе ће се родити од нечисте жене, и неће се он сам (ђаво) ваплотити, него ће као његова слика доћи Свепогани (Антихрист), као лопов, да би све обмануо: доћи ће притворно као побожан, градећи се смирен и кротак, као неко ко мрзи – како ће говорити о себи – неправду, гнуша се идола, поштује побожност, добар, постојан, према свима љубазан, уважавајући нарочито народ јудејски, јер ће Јудеји очекивати његов долазак. При свему томе, имаће велику моћ да чини чудеса, знаке и застрашивања, користећи се лукавством како би свима угодио, и да би га што пре заволео прост народ. Неће примати поклоне, ни говорити гневно, нити изгледати мрачан и љут, него ће увек бити умиљат. Према томе, благим изгледом ће заваравати свет, док се не зацари. Јер кад многи народи и сталежи увиде такве врлине, савршенство моћи, све ће у исти мах обузети иста мисао, и са највећом радошћу ће га поставити за ‘’Цара’’, говорећи један другоме: ‘’Где ћемо још наћи човека тако доброг, праведног?’’ Више од свих прославиће га и обрадовати се његовом царевању народ богоубица – Јудеји. Због тога ће и он, старајући се о њима, као да их претпоставља другима, подићи поново њихов Храм. Током царевања на земљи ове Змије, народи ће од свег срца постати његови савезници. Едом, Моав, а такође и Аморејци, с радошћу ће му се поклонити, као законитом цару, и биће међу првим његовим поборницима. Убрзо потом, учврстиће се његово царство, и с гневом ће поразити тројицу великих царева.

Чаробничке вештине 

Затим ће се ова Змија погордити у срцу преко сваке мере и изригати своју горчину: бљујући смртоносни отров са Сиона, изазваће пометњу у васељени, подићи ће њене крајеве, све ће притиснути, оскврнивши многе душе, поступајући већ не као човек добронамеран, брижан, љубазан, већ у свакој прилици суров, жесток, гневљив, раздражљив, нагао, диваљ, страшан, одвратан, мрзитељ, мрзак, љут, лукав, погубан, бестидан, у свом свирепом безумљу покушавајући да читав род смртника суноврати у океан безбожја, производећи велике знаке и многобројне претње, приказујући све ово лажно. А не истински. На тај начин Мучитељ ће премештати брда, у лажном призраку (привиђењу), а не стварно. У пристуству многобројне гомиле, састављене од разних народа и сталежа, која ће га славити због незамисливих чудеса, силовито ће се огласити од чега ће се  потрести место на коме је сабран народ пред њим, и дрско ће казати: ‘’Познајте сви народи велику моћ моје власти. Ево, пред свима вама наређујем овој великој планини, која стоји пред нама, да, на моју реч, из мора дође овамо к нама’’. И рећи ће Нечисти: ‘’ Наређујем ти, дођи сада овамо кроз море’’. И на очи гледалаца, брдо ће поћи, у ствари нимало се не померајући из својих основа. Јер, што је у почетку стварања утемељено и поставио Свевишњи Бог, неће бити од влашћу овог најгнуснијег, веће ће он почети да обмањује свет магијским чаролијама. Такође, другом брду, које лежи у дубини великог мора, у виду веома великог острва, наредиће да сиђе са свог места и на задовољство гледалаца изађе на копно, на лепу обалу. Иако се острво уопште неће помаћи из мора, опет ће се чинити да је оно брдо, које стоје на копно. И још ће ова Змија раширити руке и дозивати мноштво гмизаваца и птица. На сличан начин ступиће на небо и поћи по њему као по земљи, а све то биће привиђење. И многи ће поверовати и прославити га, као силног Бога. Али ономе ко има Бога у себи биће бистре очи срца, и искреном вером јасно ће видети и препознати га. Свако, ко носи у себи страх Божији и коме су чисте очи срдачне, тачно ће знати да се ни брдо није покренуло са свога места, нити је острво прелазило из мора на копно.

Страхоте антихристове владе

Тада ће горко заплакати свака душа: Тада ће сви увидети да их неизрецива мука прогони и дању и ноћу, и нигде неће наћи хране да утоле глад. Јер ће сурови надзорници бити постављени на оном месту, и само ономе ко има на челу или десној руци жиг Мучитеља, биће бити дозвољено да купи себи мало хране, каква се нађе. Тада ће деца умирати у крилу мајки, умираће мајка над својим чедом, умреће тако и отац са женом и децом насред трга и неће бити никога да их сахрани и положи у гроб. Од мноштва лешева на улицама свуд ће се ширити смрад који ће грозно мучити живе. С болом и уздисањем рећи ће свак јутром: ‘’Кад ће вече, да се одморимо?’’. Кад наступи вече, с најгорчим сузама говориће у себи: ‘’Хоће ли скоро сванути, да се избавимо од муке која нас снашла?’’. Али неће бити где да се бежи или сакрије, јер ће све бити у метежу, и море и копно – страх и ужас на мору, страх и ужас на земљи.

Много злата и сребра и свилене одеће никоме неће бити од користи у време ове муке, него ће сви људи блаженим звати мртве, покопане пре но је на земљу дошла ова велика беда. И злато и сребро ваљаће се по улицама, расуто, и нико га се неће дотицати јер ће свима омрзнути. Сви ће хитати да беже и сакрију се, али се нигде неће моћи склонити од страдања; напротив, при свој муци, глади и страху, уједаће их дивље звери и отровни гмизавци. Страх изнутра, споља трепет; дању и ноћу лешеви на улицама. Задах на улицама, задах у домовима; глад и жеђ на улицама, глад и жеђ у домовима; гласови запомагања на улицама и у домовима; ларма на улицама, ларма по домовима. Ридајући се сусрећу један с другим – отац са сином и син са оцем, и мајка с кћерком. На улици, пријатељ с пријатељем, загрливши се, скончава живот; брат загрливши брата, умире. Увенуће лепота лика сваког тела, и људи ће изгледати као мртваци. Увело је свако тело и жеља човечија. Они који су поверовали љутој звери и примили на себе безбожни знак Нечистог, приступиће тада к њему заједно, и с болом рећи: ‘’Дај нам да једемо и пијемо, јер пропадамо мучени глађу, и отерај од нас отровне звери’’. И тај бедни, немајући могућности да то учини, с пуно ће мржње дати одговор, говорећи: ‘’Одакле, људи, да вам дам да једете и пијете? Небо не да земљи кише, а земља не даје жетве и плодова’’. Народи ће, слушајући то, заридати и лити сузе, немајући утехе у свом јаду, а при свему томе, још једна неизрецива мука придодаће се њиховој патњи, наиме то што су тако брзоплето поверовали Мучитељу. Јер он, бедник, неће моћи да помогне ни самоме себи, а како тек да укаже милост њима?  У то време велика ће бити оскудица од многих страхота које ће причинити Змија, и велики страх од земљотреса, хуке мора, од глади и жеђи и напада звери. И сви који су примили печат Антихристов и поклонили се Антихристу као благоме Богу, неће имати никаквог удела у Царству Христовом, него ће заједно са Змијом бити бечени у пакао. Блажен је онај ко се покаже целосно светим и верним, и коме је срце несумњиво предано Богу, јер ће храбро одбити све предлоге Змије, одолевајући и мучењима и чаролијама њеним.

Но пре него што се ово деси, Господ ће по милосрђу своме послати Илију Тесвићанина и Еноха, да они људском роду објаве богопоштовање, храбро проповедајући свима истинску побожност, учећи их да не верују Мучитељу из страха, вапијући и говорећи: ‘’То је лаж, о људи! Нико нека ни мало не верује, нека се нико не повинује богоборцу! Нека никога од вас не обузима страх, јер ће он ускоро постати немоћан. Ево, Свети Господ иде с неба да суди свима који повероваше његовим знацима’’. Уосталом, неће ни тада бити много оних који ће хтети да послушају и поверовати Пророцима. Спаситељ чини ово да би показао своје неисказиво човекољубље, па се ни у то време неће оставити род људски без проповеди, како би сви били одговорни на Суду.

Многи од Светих, који се тада уопште нађу, кад дође Нечастиви, рониће реке суза Светоме Богу да их избави од Змије, и хитајући веома побећи ће у пустиње, да би се, посипајући прах и пепео по главама својим, у великом смирењу молили дан и ноћ. И биће им ово даровано од Светога Бога: Благодат Његова одвешће их на за ово одређена места, и спашће се, не скривајући се у раселинама земаљским и пустињама, не видећи знаке и претње Антихристове, јер ће се онима који имају духовно знање без труда јасно открити долазак Антихриста. А коме је ум прикован за световне ствари и ко љуби земаљско, томе ово неће бити јасно, јер ко је  вазда у оковима дела житејских, ако и чује, неће веровати и наљутиће се на онога који му буде говорио. А Свети ће се оснажити – јер ће одбацити сваку бригу о своме животу.

Заплакаће тада све – земља и море, заплакаће ваздух, а с њима и дивље звери и птице небеске; заплакаће брда и долине и дрвеће на пољима; заплакаће и светлила небеска због рода човечијег. Јер се сви отуђише од Светога Бога и повероваше лажи, примивши на себе, уместо Животворнога Спаситељевог Крста знак одвратнога богоборца. Заридаће земља и море, јер ће се у једном трену прекратити глас псалама и молитава са усана људских; заплакаће горким плачем све Цркве Христове јер неће бити богослужења и Приношења.

По истеку три и по године власти и деловања Нечистога, када се испуне све саблазни на земљи, доћи ће, најзад, како је речено, Господ, слично муњи која бљешти с неба, доћи ће Свети, Пречисти, Страшни и Славни Бог наш, са неупоредивом славом, а као претходница Његова чинови Ангела и Архангела, сви као пламен огњени и река са страшним хуком, пуна огња, Херувими с обореним очима и Серафими летећи и скривајући лица и ноге крилима огњеним и с трепетом позивајући: ‘’Устаните, упокојени, дошао је Жених!’’. Отвориће се гробови и у трену ока пробудиће се сва поколења и угледати свету лепоту Жениха, а безбројна мноштва и хиљаде Ангела и Архангела, небројене  војске, обрадоваће се великом радошћу! Свети и Праведни и сви они који нису примили жиг Змије и Нечастивога биће радосни. Мучитељ и сви демони, које свежу Ангели, као и сви који су примили жиг његов, сви безбожни и грешни, везани ће бити изведени пред Суд. И Цар ће их осудити вечном осудом на огањ неугасиви. Сви они који не примише жиг Антихристов и сви који се скриваху у пустињама, обрадоваће се са Женихом у вечном и небеском Двору са свима Светима у бесконачне векове векова. АМИН.

+ + +

Свети Јован Дамаскин: 

"Морамо знати да треба да дође Антихрист. Додуше, сваки онај који не исповједа да је Син Божји у тијелу дошао и да је Он – савршени Бог који је постао савршени човјек, остајући уз то Богом,(сваки који Богочовека не исповједа, нап.прев.) – јесте Антихрист. Па ипак, нарочито и по преимућству Антихристом се назива – онај који треба да дође пред крај свијета. Јудеји нису примили Онога, Који је био Син Божји, Господа Исуса Христа и Бога, а варалицу ће, који самога себе буде Богом називао, човијека безакоња, сина погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог (II Сол. 2. 3-4), примиће. У ‘’храм Божји’’ – то значи не у наш, него у древни – јудејски. Јер он неће доћи нама, него Јудејима! Доћи ће не ради Христа, нити за онога који је Христов зато се и назива Антихристом.

Не постаје сам ђави човеком, слично очовечовењу Господа, - да не буде! – него се рађа човек од блуда и прима све ‘’дејство сатанино’’. Јер Бог, знајући унапред безочност његове будуће воље, допушта да се ђаво у њега усели. Тако се он, као што смо говорили, од блуда рађа и бива тајно васпитаван, и изненада подбуњује, и устаје, и царује. У почетку свог царевања, боље рећи – тираније, он ће притворно на себе узети личину (образину) светости. Кад буде побиједио, гониће Цркву Божију и показаће сву своју злобу.

Биће послати Енох и Илија Тесвићанин, и они ће обратити срца очева к дјеци, то јест – Синагогу Јудејску (тј.Јевреје) Господу Исусу Христу и проповједи Апостола, а он (Антихрист) ће их убити, И доћи ће Господ с неба, онако како  су га свети Апостоли видели да иде на небо (Д.Ап. 1,11); савршени Бог и савршени човијек, са славом и силом, и убиће сина погибли, духом уста Својих’’ Зато нека нико не очекује Господа са земље, него са неба, како је Он Сам то заповиједио."

Преузето из књиге: Уочи другог доласка Христовог, "СВЕТИГОРА" – Цетиње, 1995

О Антихристу - Из живота Светог Свештеномученика Артемија. Чети Менеј 13. апр.

        Једанпут, вели се у живопису св. свештеномученика Артемона, Епископ Сисиније говорио је Лаодикијским хришћанима: ''Децо моја, чујем како Антихрист улази у град и хоће  да убија Хришћане. Нека вас не одвоји о љубави Према Христу ни огањ, ни мач, ни зверови, ни ма каква друга љута смрт''. О каквом је антихристу говорио епископ Сисиније? Да ли о стварном о коме говори Реч Божја и уче свети Оци или о неком другом? Не. Он говори не о стварном већ просто некога гонитеља хришћанства Патрикија, који је долазио у Лаодикују да гони хришћане. Али овде се јавља питање: ко ће бити стварни антихрист и како ће доћи? Шта се на то може одговорити. Ето, неки од јеретика уче, да под антихристом треба разумети не човека већ антихриста духовног, то јест отступање од вере, а тај се духовни антихрист већ зацарио у свету. Али како о томе уче Реч Божја и свети оци?

           1)  Св. апостол Павле у 2. посланици Солуњанима у 2. глави 3-4 стиху вели: ''Да вас нико не превари никаквијем начином; јер неће доћи док најпре не дође отпад и не покаже се човјек безакоња, син погибли. Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог''. Овде свети апостол Павле под чокотом безакоња разуме антихриста. То потврђује и св. Златоуст и св. Јован Златоуст када објашњавајући речи Павлове, вели: ''Шта је отпад? Тога самога антихриста назива отпад јер ће многе погубити и духовно уништити''. Затим он вели да св. апостол назива антихриста човеком греха, и опет наводи узрок ради чега: ''Јер ће учинити безбројна зла дела и многе ће нагнати да их чине''. Назива га и сином погибли јер ће и он погинути. Најпосле св. Јован Златоусти пита: ''Ко је овај? Да ли сатана? И одговара: Никако, већ то је неки човек који ће све његово (сатанино) дејство и силу примити''.

Свети свештеномученик Иполит у беседи на недељу месопусну, св. Андреја, архиепископ Кесарије Кападокијске у тумачењу на Откровење у 7. беседи, св. Јефрем Сирин у беседи о антихристу и св. Јован Дамаскин у 4. књизи 27. глави говоре о антихристу ово: 1) да ће се родити од Јевреја и произаћи од колена Данова и 2) Да ће се родити од жене блуднице.

3) Разни савремени писци и православни богослови веле то исто, да ће антихрист бити јеврејскох порекла, из колена Данова, да ће царовати три и по године и да ће се пре њега појавити Илија и Енох да га изобличе.

4) Најзад, св. Иполит о дејству антихриста вели: ''Претстављајуће пред гледаоцима планове, ићи ће по води ногама, сводиће огањ са небеса, правиће помрачења дању а ноћ ће обасјавати као дан; сунце ће преобраћати куда хоће а тако и месец, и показаће силом својих чаролија и мађије  пред гледаоцима да су му све стихије природне послушне. И опет показаће ђавола као ангела светла, и показаће се пред свима како се уздиже на небо с трубама и гласовима и викањем снажним, и песмама којима ће бити похваљиван, заблистаће као светлост и ако је началник таме, итд.''

Ко ће бити антихрист? Као што видимо човек. Према томе не можемо се сагласити са тим да је антихрист духовни – мислени отпад.

Сада да видимо да ли је антихрист дошао на земљу или не.

Господ је рекао да ће Антихрист пре свега доћи. Ево Његових речи: ''Ја дођох у име Оца мојега и не примате Ме. А кад други дође у своје име тога ће те примити''.(Јован 5,43). Под речима: други ће доћи у име своје, Спаситељ мисли на Антихриста, јер је о лицу које се има јавити међу Јудејима јавно говорио као о лицу Себи противном. Господ је дошао у име Оца свога; но Господа Јудеји нису примили а антихриста ће примити. Затим долазак антихриста Јеврејима подврђује и св. апостол Павле и св. Јован Златоуст. Тако апостол говори: послаће им Бог силу преваре, да верују у лаж. А Златоуст, потврђујући речи св. апостола Павла, вели: Говорећи о антихристу Павле је пророчански рекао: да ће Јеврејима Бог послати силу преваре да би били сви осуђени који у истину не хтедоше веровати, већ су више волели неправду.

Према томе из приведених примера види се, да ће се антихрст пре свега појавити међу Јеврејима. А да ли га сада видимо међу њима? Не. Видимо његова необична дела, која је претсказао Иполит, ма где? Не. Обратимо се сада пророштву Даниловом. Пророку Данилу у визији четири животиње: лава, медведа, риса и животиње гвоздених зуба била је откривена судбина четири царства. вавилонског, персијског, грчког и римског. А за разумевање беседе о антихристу треба да се задржимо на последњој четвртој звери, која претставља римску империју. У ове звери Данило је видео најпре 10 рогова, видео распадање римске царевине на десет царстава. Тако је и ангел Данилу објаснио: ''десет рогова јесу десет царстава, која ће настати из тога царства, а послије њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих и покориће три цара (7,24)... Затим исти пророк вели; ''Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онијем а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човјечије бјеху на том рогу и уста која говораху велике ствари''.Под овим малим рогом свети Иполит, Теодорит и Јероним разумеју јудејског цара, који ће три цара, зацарена по распаду римске монархије, убити а седам ће покорити под своју власт па ће потом почети да царује и влада сам. Као што се види и по пророштву Даниловом и по тумачењу Отаца Цркве ово је јасни знак откривења царства антихристова: када се код Јевреја појави њихов цар који ће претходно убити три цара а седам покорити под своју власт. А да ли се такав цар јавио јавно међу Јеврејима. Не. Значи још није настало време доласка антихриста на земљу. Али, можемо запазити да су многе претече његове изашле да му припремају пут.

 Сећамо се: 1) да ће антихрист бити човек; 2) да долазак његов на земљу још није настао и  3) да ће се појавити међу Јеврејима – биће Јеврејин, а на закључку рећићемо речима св. апостола: ''Да не будемо више мала деца коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем пријеваре (Еф. 4,14). Амин.

На Кипру крвоточи коноп којим су биле везане руке Господа Исуса Христа

На Кипру,у храму Животворног Крста крвоточи коноп,којим су завезали
руке Господу Исусу Христу,саопштава Фонд словенске писмености и 
културе.

Манастир Светог (Часног и Животворног) Крста Господњег или манастир
Тимиос Ставрос(Timios Stavros monestery,на грчком Μοναστήρι του Τιμίου
Σταυρού ) - камени манастир,сматра се једним од најстаријих историјских
манастира на острву Кипар.

Тренутно манастир Светог Крста не служи својој предвиђеној сврси.Црква
Светог Крста је отворена за парохијане.
Храм има неколико важних и непроцењивих реликвија које су изградиле
његов углед и прославиле га.Међу њима је део Светог Великог крста са
светим конопом.

Ово је дрвени крст са златним и сребрним премазом, постављен под 
специјалним надстрешницом на иконостасу храма.Његова је површина 
украшена је разним сликама из Христовог живота.На четири краја Крста 
су четири  еванђелиста.У центру Крста, у пределу затвореном златним 
вратима,налази се "Агиос Каннавос",("Уже од Светог конопа")такође 
звани "Агио скинии", ("Свети конопац").

Према традицији, ово је комад конопа који су користили Римљани,да би
привезали Христа за Крст,и то је једини фрагмент,сачуван у свету.


Извор: ruskline.ru

Више о манастиру Светог(Часног и Животворног) Крста Господњег на
Кипру

Православне светиње убијају сваки вирус - нова чуда и докази

                                             Свети Николај Мириликијски Чудотворац

На Крстопоклону недељу, Великог поста 2020. година у Покровски храм у Кијеву дошла сарадница лабораторије. Она je дуго надгледала како се људи поклањају иконама. Са њом је био тест за тестирање на микробе. Она га је принијела целујућој икони Светитеља Николаја, т.ј. "узела отиске" , да би нашла шта и доказала, да се у храмовима разноси инфекција.
Када су провели анализу, они су се запрепастили од оног што су видјели-узорак се показао најчишћим, без једног, јединог микроба. Ta млада дама је сама потом долазила и говорила о том случају.
Аналогичан случај је био и у Петрограду. Већ у време карантина, маса људи поклањала се честици моштију Светог Јована Крститеља, и неко је узео узорак са необрисаног мошчевика и послао на експертизу. Доктори се изненадили и питали, ко је узео узорак? Т.ј. он је био кристално чист.
Да ли стварно још у кога има сумња да се са светиња може заразити? Да, Господ може попустити болест свакоме. Но она неће доћи кроз светињу.
Зашто је народ тако невјерујући?

Како су прошли мучитељи хришћана

С Божјом помоћи навешћемо из историје примере како су прошли они који су се борили против Христа и његове Свете Цркве и који су гонили и мучили верне слуге и слушкиње Христове.Иначе,кад бисмо хтели износити све такве примере, морали бисмо написати многе и дебеле књиге. Да сви они који буду ово читали, утврде се у мисли, како је погубно и страшно и узалудно борити се против Бога живога.

 Да увиде јасно како су се кроз векове до у наше дане показале истините оне речи васкрслога Христа Савлу гонитељу хришћана: Савле, Савле, тешко ти је противу бодила праћати се. Јер и тај исти Савле после кад је примио обасјање истине рекао је: Ништа не можемо против Истине, него за Истину. сада када пред нама лежи прошлост Цркве Христове од Савлова обраћању до данас као отворена књига, ми читамо и гледамо са страхом и трепетом каква је зла кончина била свију оних који устајаху против Истине и као слуге ђаволове мучаху и убијаху слуге и слушкиње Истине.

1. Јуда издајник. Он издаде Господа свога за 30 сребрника. Због тога уђе сатана у њега и поче га мучити, те он оде и обеси се. И објесивши се, пуче по сриједи и изасу се сва утроба његова (Дела ап. 1,18).

2. Земља га не прима. Кајафа, старешина свештенички и вођ фарисеја, био је главни тужилац и судија Христа, и организатор клеветника и лажних сведока против Њега, а потом необуздани гонитељ следбеника Христових. По предању, његово мртво тело није хтела примити ни земља ни вода; где год би га погребли, тело његово било би избачено. Најзад је доспело на острво Крит, где је обешено у некој подземној пештери.

3. Пилат. У име римских закона прогласио је Христа невиним, па ипак га предао да се на крсту распне. Ускоро потом, цар Тиберије га збаци са власти и стави под суд. Осуђен на прогонство у Галију, Пилат умире у најстрашнијој беди и помрачености ума.

4. Цар Ирод. То је онај крволочни цар, кога је Господ назвао "лисицом" и који се после наругао Господу, обукао га у белу хаљину и вратио Пилату. По смрти и васкрсењу Господа Ирод је хапсио и мучио апостоле. Себе је сматрао неким божанством и захтевао је да му се људи клањају као богу. Но, једном кад се беше обукао у сву раскош царску и сео на престо, уједанпут удари га анђео Господњи и будући изједен од црви издахну (Дела ап. 12,21,23).

5. Епарх Тирквиније. Мучио и посекао блаженог Тимотија. Потом ухвати епископа Силвестра и приморавши га, да му прокаже заоставштину Тимотијеву. Одговори му свети Силвестер речима Јеванђелским и пророчким: Безумни, ове ноћи узеће душу твоју од тебе. Тирквиније окова Силвестера и баци у тамницу. Кад је свршио, седе да руча. Но, рибља кост застане му у грлу. Лекари се мучише од подне до поноћи да му изваде кост из грла, али узалуд. У поноћ испусти Тирквиније своју душу у највећим мукама. Тако се испуни пророчка реч светог Силвестера.

6. Цар Нерон. Огњем и мачем гонио је хришћане. Изрекао смртну пресуду апостолима светом Петру и Павлу. Хришћане мазао катраном и палио. Намерно запалио Рим, па то недело набацио на хришћане, да би их могао убијати. Како радио онако и скончао. Сам себе мачем посекао.

7. Ветар - извршитељ Божје правде. Преподобни Дамаскин, игуман хиландарски, потражио неки манастирски дуг од Турака. Да не би платили дуг, Турци оклеветају Дамаскина нешто због неке буле и изведу пред суд. Осуде га на смрт и обесе у Свиштову 1771 године. Кад су то недело извршили, ти Турци седоше у чамац да се превезу преко Дунава. Но, наједном дуну ветар и изврне чамац, те се они сви потопе.

8. Коњ као извршитељ Божје правде. У време Декијева гоњења буде света Агатија изведена на суд као хришћанка. Безбожни судија Квинтијан загледа се у ову свету девицу и предложи јој да буде његова жена па ће је ослободити мучења и смрти. Кад му Агатија одговори да је она невеста Христова и да се не боји ни мука ни смрти, Квинтијан је стави на муке и осуди на смрт. Тада Квинтијан узјаха коња и пође са војницима да зграби имање свете Агатије. Није ни слутио како је близу смрти. Успут се разбесни коњ под њим, збаци га, изгризе му лице и копитама изгази, док му се дроб није просуо и црна му душа изашла из тела. То се догодило 251. године у граду Катани, а у време цара Декија.

9. Ударен слепилом. Кад се света Евталија са мајком крсти, брат њен исмеваше је због вере. Но, она рече брату: "Хришћанка сам и не бојим се умрети". Покварени брат посла слугу да му сестру оскврни. Но, чим слуга нападе на Евталију, наједном изгуби очињи вид. Има још много примера, како су били ударени слепилом они који су покушавали да оскврне хришћанске девојке у тамници.

10. Црви као извршитељи Божје правде. Неки Јулијан, стриц цара Јулијана Одступника, хтеде у Антиохији опљачкати "златну Цркву", а ова црква беше задужбина великог цара Константина, златом обложена изнутра и споља. Свештеник те цркве, Теодорит успротиви се тој пљачки, а Јулијан силом уђе у ту цркву и помокри се у њој. Видевши ту гадост, часни Теодорит прорече Јулијану ужасну смрт. И заиста, тек што је изашао из цркве, осети Јулијан болове у доњем делу своме, у коме се нагло размножише црви. И црви му разједоше све доње тело, докле овај обесветитељ најзад у најстрашнијим мукама не избљува своју грешну душу.

11. Крв на уста. Грех на срцу - крв на уста. Помоћник онога Јулијана, оскрвнитеља златне цркве, по имену Феликс, посече свештеника Теодорита. Но, одмах потом поче му се изливати крв из уста и у том крволиптању сконча свој век.

12. "Назарећанине, ти си победио"! Тако је узвикнуо на самрти христоборни цар Јулијан Одступник. Он је намучио многе хришћане, пролио многу крв Христових следбеника и претварао многе хришћанске цркве у идолске гнусобе. Па кад беше пошао у рат против Персијанаца, свети Василије изнесе му хлеб и со у Кесарији, а зли Одступник не хтеде то примити, него рече Василију, да ће он њега сеном хранити кад се врати из боја. Али се не врати. У рату паде Јулијан с коња и би прободен копљем од - непознатог.

13. Зли судија побеснео. У време цара Аврелијана пострада за веру Христову свети мученик Александар, између 270 и 275 године. Намесник царев ругаше се Александровој вери, па нареди те овог Божјег човека шибаху и на огњу пецијаху па најзад мачем посекоше. Но, тек што је зли судија изрекао смртну пресуду, спопадне га беснило и он поче урликати и дерати хаљине на себи и гристи своје руке. Слуге га одведу кући, где у беснило сконча свој земни век.

14. Сами себи судили. Једном нападну Арапи бедуини на манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима. Они су били наоружани ножевима и стрелама, док су монаси били сасвим ненаоружани. Арапи покољу неке монахе, а неке изрешетају стрелама, похарају манастир па пођу кући. Но, успут постиже их оно што су заслужили. Заваде се, побију и међу собом покољу, те се ниједан од њих не врати жив кући.

15. Зла кончина јеретика. Арије безумни, који по телесном разуму мудровао самовољно о божанским тајнама, порицао је божанство Господу нашем Исусу Христу. Тиме је проузроковао многа страдања и мучења светих божјих људи. Но, његова кончина јасно показује, колико је његово мудровање било одвратно свевишњем Богу. Једном кад је он свечано и тријумфално ходио кроз Цариград, наједанпут га заболи трбух. Он сврати у јавни нужник на улици, и ту га смрт снађе: црева му се проспу и тело му се нађе у нечистоти.

16. Језиком грешио, од језика умро. Несторије као патријарх Цариградски говорио је против Богородице, умањујући њено достојанство. Због тога је збачен и прогнан у Вавилон. Црви му се закоте у језику и изгризу му сав језик. У мукама и смраду испусти своју душу.

17. Цареви иконоборци. Константин Копроним и Лав Јерменин намучише безброј људи и жена због поштовања светих икона. Компромин умре за време једног рата на лађи, превијајући се од јаких болова у ногама и непрестано вичући, иако те његове муке почетак мучења у паклу. А страшни Лав Јерменин би убијен од завереника на сам дан Божића.

18. Манес. Оснивач јереси манихејске, од које су после постале многе друге окултне секте и јереси и од које је произашло богумилство на Балкану. Би ухваћен од цара персијског и по царевој наредби жив одеран, па онда на крст прикован.

19. Каквом смрћу губила, од такве погибла. Света мученица Матрона била служавка код неке Јеврејке у Солуну. Та Јеврејка забрањивала јој је иде у цркву и гонила је у синагогу. "У хришћанској цркви Бог живи, а од јеврејске синагоге Он одступа", говорила је Матрона својој газдарици. Бесна због тога, Јеврејка гурне девицу Матрону са крова своје високе куће, доле на улицу. Од свете Матроне и сада се чувају мошти у Солуну. Но, једнога дана омаче се она Јеврејка са оног истог места на крову, паде на калдрму и разби се на смрт.

20. Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. Те речи Спаситељеве испуниле су се и на једном опаком Јеврејину у граду Корсуну, који распе на крст преподобног Јевстратија Печерског, и умори глађу многе друге хришћане. Чувши за овај злочин византијски цар нареди да се злочинац казни, И онај Јеврејин би обешен о дрво.

21. Ударила свеца па полудела. Кад се свети Ипатије, епископ гангрски враћао из Цариграда кући, нападну га неки јеретици на друму и свале га у блато крај друма. Једна жена из те исте дружине дохвати камен и удари Божјег човека у главу. Чим то учини, она полуде, па узе онај исти камен и поче себе ударати по глави. Кад је доведу на гроб Ипатијев о помоле се за њу, она буде исцељена. Потом се покаја и поврати вери православној.

22. Бестидник полудео. Три рођене сестре, Агапија, Хионија и Ирина пострадаше телом за веру Христову у време цара Диоклецијана. Када те три сестре тамноваху у тамници, дође неки царев војвода Дулкитије да учини са светим девојкама срамно дело. У то време сестре клечаху на молитви. Када бестидник хтеде отворити тамничка врата, узе му се одједном памет и он поче грлити лонце и котлове што стајаху пред вратима.

23. Потонуо. Када свети апостоли Јасон и Сосипатер проповедаху Јеванђеље на острву Крфу, цар тога острва баци их у тамницу. Но, они у тамници преведоше у веру Христову све сужње. И вера се православна нагло поче ширити по Крфу. Чак и кћи царева Керкира прими крштење. Цар још жешће настави гоњење и мучење свих крштених. Па чувши да многи избегоше на једно омање острво, он седе и пође да их ухвати. Али диже се бура и лађа са царем потону.

24. Убио га дух убијеног. Краљ Владислав позва на превару краља Јована Владимира, па га посече, недалеко од Охрида. Потом Владислав заузе државу Владимирову и дође у Драч. Ту разапе шатор и поче се веселити. Но, једне ноћи здрав и читав краљ Владислав умре под шатором. У поноћи нада је вику за помоћ. И кад му војводе притекле, он је говорио, да га дух краља Владимира убија. Одмах потом издахну.

25. Изгорео у кошари. Цар Валент помагаше присталице Аријеве јереси и страшно мучаше хришћане. У то време пође он у рат против Гота. Тада изађе пред цара праведни старац Исакије, ухвати коња за узду и замоли цара, да ослободи православне из тамнице, да би пут његов био благословен. Цар одгурну старца и старац узвикну пророчки: "Говорим ти царе, отићи ћеш, али ћеш бити жив сажет!" Тако се и догоди.

26. Када Златоуста протераше. Када неваљали људи протераше светог Јована Златоуста из Цариграда далеко у Јерменију, догоди се страшан земљотрес. Још у исто време запали се саборна црква и пламен од пожара диже се па као језиком дохвати куће гонитеља свечевих и сагоре их.

27. Главом о камен. Чудесна монахиња беше света девица Фавронија, кћи неког римског сенатора Просфора. У сваком добру она беше пример осталим монахињама. Но, бездушни и безбожни царев војвода Селин стави Фавронију на муке због њене непоколебљиве вере у Христа. Па кад је намучио осуди је на смрт. Истог дана када света Фавронија би посечена уђе у Селина бес и спопаде га неки необјашњив ужас, те он удари главом о мермерни стуб, разби главу и издахну.

28. Од цара до бињекташа. Цар римски Валеријан имао је сатанску страст да убија хришћане. Чинило му је задовољство да их што више убије. Али - како заврши? У рату са Персима би Валеријан заробљен од персијског цара Сапора. Овај не хте свог роба одмах погубити, него га употребљаваше као бињекташа кад хоће коња узјахати.

29. Гром као извршитељ Божје правде. Свете мученице Христове: Минодора, Митродора и Нимфодора беху рођене сестре. Опаки мучитељ њихов, некакав пагански кнез Фронтон, довикну Минодори: "Принеси жртву боговима!" (то јест идолима)На то му одговори Минодора: "Зар не видиш да ништа друго и не чиним него сву себе приносим за жртву Богу мојему?" Када све три сестре бише погубљене и тела њихова лежаху једно до другог, наједном пуче гром из неба и уби Фронтона са неколико слугу његових. Слично се догоди и са Диоскором, оцем свете великомученице Варваре. Пошто се Варвара нипошто не хтеде одрећи Христа то би заклана од рођеног оца.

30. Змија као извршитељ Божје правде. Светог Харитона пустињака ухвате хајдуци и одведу у своју пећину. Ту га затворе, а они оду у пљачку са намером, да Харитона убију кад се врате. У њиховој пећини стајао је отворен крчаг са вином. Змија се увуче у крчаг, напије се вина, па поврати вино са отровом и оде. Када се уморни разбојници врате у пећину, узму крчаг и напију се вина. Сви се отрују и попадају мртви, а човек Божји изађе и оде славећи Бога.

31. Беше као дивљи вепар. Цар Јерменски Тиридат страховито мучаше хришћане. Притом удари на муке и 37 сестара у једном женском манастиру, где беше игуманија света Гајанија. После тога злочина полуде цар Тиридат и беше страшан у лудилу своме као дивљи вепар. Доцније оздрави цар по молитви светог Григорија, просветитеља Јерменије, крсти се и постаде заштитник хришћанске вере.

32. Слеп и шибан. Као опаки мучитељ хришћана Максимин погуби у Александрији славне Христове слуге: Мину, Еморгена и Евграфа, седе у лађу са својом свитом да иде у Цариград. Но наједном ослепе очима, будући и раније слеп душом па се поче жалити својим како га неке невидљиве руке страшно шибају.

33. Падају у мрежу своју грешници. Тако је писано, па тако се и збило, не једанпут. Кад свети Амвросије као лав брањаше Православље, наговори царица римска (јереткиња) некаквог Јевтимија, да ухвати епископа Амвросија и одведе га далеко. Овај Јевтимија набави кола и усели се у кућу близи Амвросија. Па вребаше тренутак кад ће ухватити епископа и одвести га далеко. Али Бог који види све, учини да буде другачије. Прилике се у Риму променише, Јевтимије бу оптужен цару за нека ранија неваљалства и отера га цар у прогонство..

34. Телесни џин и духовни јунак. У време док свети Димитрије тамноваше у Солуну ради Христа неки телесни џин и вандалин Лије убијаше сваки дан хришћане у позоришту и увесаљаваше проклетог цара Максимијана и остале незнабожце. Тада се јави један омален човек, Нестор, несравњено слабији и нежнији телом од оног џина, па узевши благослов од светог Димитрија изађе на мегдан Лију. Више снагом духа него тела Нестор подиже Лија у вис и баци га са бине на оштра копља, где вандалска телесина испусти црну душу.

Свети Нестор на зло негодова,

И за веру Христову ревнова.

Млад ученик светога Димитрија,

Млад и нејак против страшног Лија.

Он знамење Крста на се врже,

Силног Лија на копље поврже,

Сила свише беше њему дата.

Ко Давиду против Голијата.

35. Ко мач дигне, од мача гине. Позната је историја београдских дахија. Они су хтели поубијати све виђеније хришћане у српском народу. И отпочели су безобзирно тај крвави програм изводити. Али буду од самих Турака за нешто друго оптужени, везани и на острву Адакале посечени.

36. Село Лудовић. У близини манастира светог Јанићија у Девичу налази се село под тим именом. Постоји једино објашњење зашто је то село добило такво име. За живота светог Јанићија почео се ту стројити велики манастир. Ћуприлић везир пошаље војску да манастир поруше и спале. Јанићије се молио Богу да заштити ту светињу и војска везирова сва полуди у селу које је по томе прозвано Лудовић.

37. Све куле неправде руше се. У време Балканског рата за ослобођеље хришћана од Турака најгоре су прошла два арнаутска села у Јужној Србији: Кажани у срезу Битољском и Песочани у срезу Охридском. Оба та села порушена су до основа, не по нечијој злоби, него по заслуженој судби. Јер су та села била праве хајдучке заседе за хришћане и мучилишта хришћана. Закукала је мајка свију оних хришћана који су се усудили проћи кроз та села за време турске владавине. Данас оба та села откупили су хришћани и на пепелишту разбојничких кула подигли своје домове. Заиста, свагда и свуда пре или после руше се све куле неправде. А Бог је свемоћан, а правда Његова је вечна.

38. Бог је заштитник невиних. Између многобројних примера Божје заштите над побожним народом руским од крвавих бољшевика дошао је до нашег слуха и овај: Једна руска монахиња путовала друмом сама. Сретне је безбожнички војник коњаник, који одмах сјаше с коња и ухвати девојку да је обешчасти. Девојка се бранила докле год је могла. Кад је почела малаксавати, она узвикне: Пресвета Богородице, спаси ме! У том тренутку разбесне се коњ и повуче војника. А војник је био завио себи узду око појаса. У највећем галопу јурио је коњ вукући за собом војника безбожника, док овај угруван није избљувао своју нечисту душу.

39. Од крви људске полудео. Вођ руских безбожника Лењин, који ће одговарати пред вечним Судијом за многе милионе намучених и покланих руских крштених људи, жена и деце, није остао без казне и у овом животу. Пре смрти он је сишао с ума и у лудилу умро.

40. Безбожник ништа не разуме. Другом главном мучитељу хришћанског руског народа, Чивутина Троцког, ћерка је извршила самоубиство. Он се пак налази се у прогонству бежећи и кријући се од људи као змија кад неког уједе па се крије. Трећем главном мучитељу доброг руског народа, Стаљину, жена је извршила самоубиство. Чиме они тумаче све што их сналази? Случајем; ничим! Јер безбожним није дато да ишта разуме зашто се шта људима догађа.

41. И кућа ваша остаће вам пуста. Ове пророчке речи Христове испуниле су се дословце. Јер нису падали и пропадали само појединци и њихова родбина, него и читава царства и народи, који су гонили и мучили хришћане. То се догодило и са народом јеврејским. Расејан је по целом свету, а његова сопствена кућа остала је пуста, како је и сам Мојсеј то народу прорекао: И расијаће те Господ по свијем народима с једног краја земље до другога (V Мојс. 28,64). Пропало је и христоборно царство римско и вавилонско и персијско. Сва та царства у своје време изгледала су јака и постојана као челик. Али истина је јача од свега, свију и свакога. Па како прошла сва стара христоборба царства насилног бољшевизма у Русији, тако и остала њему слична по духу злобе, мржње и насиља.

Кратак је пут лажи и крај му је пропаст и срам. Не поводи се за онима који насиљем долазе до брза успеха. Бог допушта да свако зло брзо узрасте до велике истине, како би цео могао видети његов пад. Оно што је од Бога и по Божјем благослову расте лагано и тихо, али се не да ни угушити нити ишчупати. Стани уз Христа Спаситеља, ма и цео свет био против Њега. Јер свет ће проћи, а Христос ће остати. тако је речено и проречено. И све до сада што је било, било је и прошло, а Христос стоји. Таласи злобе као планине дижу се против Њега, а Он их полаже у гроб тамо где им је колевка била. Рекао је Он: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Шта више хоћеш? Буди уз Њега који има сву власт и чијој се власти не може одолети. Они који су признали ту Његову власт, увенчани су и царују са њим. Немој се жестити на неваљалце и немој завидети безбожнику - јер ће се жижак безбожницима угасити (Приче Сол. 24,19-20).