Кратак животопис увек сећања достојног Архиепископа атинског и целе Грчке Матеја (†)
Родио се првог марта 1861. године у селу Панетимон-Ханија на Криту. На крштењу доби име Георгије. Његови родитељи, свештеник Харалампије и попадија Недеља подизали су га и васпитавали у „науци и путу Господњем“. У дванаестој години остао је без оца. Мајка и старији брат, који поста свештеник, послаше га у свештени манастир „Богородице – Златоизворне“.
Био је марљив, те је испуњавао и послушање, које беше добио у манастиру. Учио је и школу. Свакодневна храна тамо би му проучавање „Житија Светих“ и других душекорисних књигâ.
Године 1876. одлази у Александрију, где је завршио своје гимназијско образовање, а после тога упућује се у Јерусалим на поклоњење. Патријарх Јеротеј, којег је посетио, подстакао га је и уписао на високу школу „Часног Крста“.
Године 1885. завршава Високу школу и тадашњи патријарх Никодим рукополаже га за јерођакона.
30.априла 1886.г. отац Нектарије посвећује га у Велику схиму под именом Матеј. Његови подвизи на Светој гори били су велики.
26.јула 1893.г. рукоположен је у јеромонаха, и током многих година био је познати духовник манастира Велика Лавра. Светогорски оци прозвали су га „велики духовник“. Слава „великог духовника“ пратиће га заувек.
Јуна 1910.г. одлази у Атину и Нафплион и путује по читавом Пелопонезу, да проповеда и исповеда. Тада се упознао са светим Нектаријем Егинским, с којим га је повезивало искрено пријатељство. Овај га производи у архимандрита и поклања му свој надбедреник.
Године 1911. после четрнаест месеци враћа се поновно у Јерусалим, у манастир светог Саве (Освећеног), где такође проповеда и исповеда.
Од 27.септембра 1912.г. до 1916.г. затворио се у своју келију у манастиру Симонопетра на Светој гори.
Године 1916. једнодушно је изабран за настојатеља и поверена му је Вазнесењска црква у Панкратију, атинској четврти.
Од 1924.године заједно са другим светогорским оцима стаје на чело, преузима свештену борбу против новокалендарске новотарије.
У току 1927. године оснива свети манастир Ваведења Богородичиног у Кератеји, а 1934.г. свети манастир Преображења Господњег, којима је касније предстојало да постану две јаке тврђаве Православља.
Године 1935. рукоположен је на велику молбу благочестивог народа за владику брестенског.
Године 1948. рукополаже владике, јер је веровао, да Црква истинитих православних хришћана није„стража и саставни део новокалендарске новотарије“, већ наставак Једине, Свете, Саборне и Апостолске Цркве и да у Њој мора да се настави и предаје апостолско прејемство.
14. маја 1950.г. преставио се Господу.
Вечнаја памјат блаженом увек помена достојном архиепископу Матеју првом.
Био је марљив, те је испуњавао и послушање, које беше добио у манастиру. Учио је и школу. Свакодневна храна тамо би му проучавање „Житија Светих“ и других душекорисних књигâ.
Године 1876. одлази у Александрију, где је завршио своје гимназијско образовање, а после тога упућује се у Јерусалим на поклоњење. Патријарх Јеротеј, којег је посетио, подстакао га је и уписао на високу школу „Часног Крста“.
Године 1885. завршава Високу школу и тадашњи патријарх Никодим рукополаже га за јерођакона.
30.априла 1886.г. отац Нектарије посвећује га у Велику схиму под именом Матеј. Његови подвизи на Светој гори били су велики.
26.јула 1893.г. рукоположен је у јеромонаха, и током многих година био је познати духовник манастира Велика Лавра. Светогорски оци прозвали су га „велики духовник“. Слава „великог духовника“ пратиће га заувек.
Јуна 1910.г. одлази у Атину и Нафплион и путује по читавом Пелопонезу, да проповеда и исповеда. Тада се упознао са светим Нектаријем Егинским, с којим га је повезивало искрено пријатељство. Овај га производи у архимандрита и поклања му свој надбедреник.
Године 1911. после четрнаест месеци враћа се поновно у Јерусалим, у манастир светог Саве (Освећеног), где такође проповеда и исповеда.
Од 27.септембра 1912.г. до 1916.г. затворио се у своју келију у манастиру Симонопетра на Светој гори.
Године 1916. једнодушно је изабран за настојатеља и поверена му је Вазнесењска црква у Панкратију, атинској четврти.
Од 1924.године заједно са другим светогорским оцима стаје на чело, преузима свештену борбу против новокалендарске новотарије.
У току 1927. године оснива свети манастир Ваведења Богородичиног у Кератеји, а 1934.г. свети манастир Преображења Господњег, којима је касније предстојало да постану две јаке тврђаве Православља.
Године 1935. рукоположен је на велику молбу благочестивог народа за владику брестенског.
Године 1948. рукополаже владике, јер је веровао, да Црква истинитих православних хришћана није„стража и саставни део новокалендарске новотарије“, већ наставак Једине, Свете, Саборне и Апостолске Цркве и да у Њој мора да се настави и предаје апостолско прејемство.
14. маја 1950.г. преставио се Господу.
Вечнаја памјат блаженом увек помена достојном архиепископу Матеју првом.
+++
Тропар Светом Матеју Архиепископу Ц.И.П.Х.Г: Глас 1.
Атинског пастиреначалника и началника Цркве Јеладске, божански изданак критски и похвалу Атоса, Матеја прославимо, верни, богонадахнутог слугу Христовог, и складно појући радосно у вери ускликнимо: слава Христу Који те је прославио, слава Ономе Који те је освештао, слава Ономе Који те је јасно мироточивим показао.
Атинског пастиреначалника и началника Цркве Јеладске, божански изданак критски и похвалу Атоса, Матеја прославимо, верни, богонадахнутог слугу Христовог, и складно појући радосно у вери ускликнимо: слава Христу Који те је прославио, слава Ономе Који те је освештао, слава Ономе Који те је јасно мироточивим показао.
Кондак, глас 3.
У последњим годинама као други Марко си се показао и гордост си низвргао западне побуне, заштитник Православља поставши, и разобличио си пустословље новшествујућих, због чега ти кличемо: Радуј се, Матеје, тврђаво верних.
У последњим годинама као други Марко си се показао и гордост си низвргао западне побуне, заштитник Православља поставши, и разобличио си пустословље новшествујућих, због чега ти кличемо: Радуј се, Матеје, тврђаво верних.
+++
