Коментар уредништва блога „Наша вера
православна“:
И ове године је одржан
,,Сабор“ расколничке и јеретичке Београдске патријаршије, ,,Сабор“ без
саборности у Истини Христовој, ,,Сабор“ чији је циљ био доношење
нових одлука, које ће водити ка даљем урушавању и дробљењу Београдске патријаршије.
Планирани одлазак на Косово и Метохију им
није успео, мада видело се и по лжепатријарху да се није нешто нарочито потресао зато што није пуштен од стране лажних шиптарских власти на Косово и Метохију. Уосталом, све то ваистину јесте представа за народ, јер свако ко је истинољубив и правдољубив може да види да „клир“ расколничке и јеретичке Београдске патријаршије подржава ову издајничку власт, а они су учинили све што је било у њиховој моћи, не на очувању Косова и Метохије у саставу Србије, него управо супротно, на његовој издаји. То је оно што веже „нашу“ световну и духовну власт и на шта нико од нас не сме да остане нем, нити пасиван, поготово када је упитању та духовна издаја, отпадање од вере православне и да све то немо посматра, остајући у молитвеном општењу са тим расколницима и јеретицима и мислећи да ће тим потезом наћи оправдање код Бога. На жалост свако ко тако размишља, обмањује и себе и друге...
Коментар уредништва „Борбе за веру“ на Саопштење Порфирија и Буловића (који се потписују као
"Свети Архијерејски Сабор СПЦ":
Уместо што
кукумавчите и позивате Помесне Православне Цркве, да вас молитвено подрже да
одете у Пећку Патријаршију (представа за народ), требало је да се обратите
својим духовним оцима и покровитељима папи Фрањи, надбискупу содомитске
антицркве Џастину Велбију, расколнику са Фанара Вартоломеју, јер они имају
реалну - световну моћ (ону закулисну, на какву сте и навикли). Дакле,
промашили сте адресе...
„Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне
Цркве
Објављено
14/05/2024
Суочени са
потпуним безакоњем које aктуелна власт у Приштини спроводи према Српској
Православној Цркви и српском православном народу, овога пута ограничавајући
слободу кретања самом поглавару Српске Православне Цркве, Његовој Светости
Архиепископу
пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину
Порфирију и српским архијерејима, онемогућавајући им на потпуно противправан
начин, заправо насиљем, да служењем Божанствене службе отпочну редовно годишње
заседање Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка Патријаршија, где то
чине од прве половине 14. столећа и доба Светог патријарха Јоаникија Другог,
Свети Архијерејски Сабор пред целим цивилизованим светом, а посебно пред
хришћанима, сведочи да српски народ и његова Српска Православна Црква на Косову
и Метохији живе у потпуној правној, што значи егзистенцијалној, несугурности.
То што је
поглавару Српске Православне Цркве онемогућено да оде у Пећку Патријаршију је
као да папи буде забрањено да оде у Ватикан или поглавару Цркве Енглеске у
катедралу у Кентерберију. Ми архијереји, сабирамо се једном годишње из целог
света, са свих континената, пролазимо многобројне границе без проблема, осим
када треба да дођемо на Косово и Метохију, своје духовно огњиште.
Ово безакоње
учињено пред лицем света у часу када се власт у Приштини нада пријему у Савет
Европе, бледа је слика онога што тамошња власт свакодневно чини српском народу
који живи на свом вековном животном простору, на Косову и у Метохији најмање
миленијум и по, о чему живо сведоче древни манастири и цркве, гробови, фреске и
иконе непроцењиве вредности. Стога Свети Архијерејски Сабор указује свим
одговорним међународним чиниоцима који имају могућност да утичу на приштинске
власти да су овим актом грубо показале да за Патријарха српског, епископе,
свештенство и верни народ Српске Православне Цркве на простору Косова и
Метохије не важе међународно признате и општеобавезујуће одредбе Универзалне
декларације Уједињених нација о људским правима, Европске конвенције за заштиту
људских права и основних слобода, Међународног пакта о грађанским и политичким
правима и других конвенција које сваком човеку, па и Патријарху српском,
архијерејима, свештеницима и верницима Српске Православне Цркве, непосредно
гарантују право на слободу кретања, право на слободу мисли, савести и
вероисповести, право на слободу мирног окупљања и друга зајемчена људска права
и слободе. Позивамо такође православни и сав хришћански свет и његове духовне
вође да се молитвом и другим начинима заузму за поштовање наших верских права.
Српска
Православна Црква никада није била, није ни сада, а засигурно ни убудуће неће
бити политичка институција већ јесте и остаје духовна Мајка православних Срба
која своју духовну мисију неометано врши у државама широм света. Српска
Православна Црква ни у Републици Србији ни у другим државама нема статус
државне Цркве или политичке организације и зато се на њу не могу примењивати
политичка мерила.
Актуелне
власти у Приштини су класичном злоупотребом права и подривањем темеља владавине
права, у данима када православни хришћани прослављају Васкрсење Христово,
покушале да понизе Српску Православну Цркву и да међу косовско-метохијске Србе
унесу нове страхове и зебње не би ли их принудили да напусте своје светиње и
домове.
Српска
Православна Црква је свуда, а посебно на Косову и Метохији посведочила, а и
данас сведочи да остаје са својим народом без обзира на насиље које се
систематски и некажњено спроводи над православним Србима деценијама, а посебно
од 1999. године до данас.
Свети
Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на челу са Његовом Светошћу
Патријархом српским г. Порфиријем апелује на међународне органе на Косову и
Метохији да учине све што до њих стоји да се престане са флагрантним кршењем
људских права и основних слобода српског народа. Патријарх српски и архијереји
Српске Православне Цркве остају са својим народом на Косову и Метохији.“
Извор: "Борба за веру"
+++
Давор
Калајжић: „Кад се патријарх на Косово врати“
Како ствари
стоје, врховни српски поп ће се на Косово вратити кад и војска – судњег дана. У
међувремену, можда би помогло да што пре довуче врховног католичког попа у
Србију и да му се наљубе скута, па да сви заједно скокну до Метохије и доврше
процес покатоличења српске православне баштине на АП КиМ. Кад је „Томос“ могао
за МПЦ, зашто не би могао и за „Косову“?
Загреб и ја
се волимо јавно, Оскар и ја волимо се бајно, папа и ја се волимо тајно, а Курта
и ја волимо се на одложено. Тако отприлике стоје ствари. Јасеновци ће се
смањивати, Сребренице увећавати, „Томоси“ умножавати, Курта и Мурта ће по
„Нобела“, а нашег врховног попа вратише са Мердара. Изгледа да са задњег
седишта није прочитао „дисклејмер“, али је зато добро разумео „одбијеницу“ коју
су добили и осталих седморица величанствених.
Ко то није
радио свој посао? Јетиш Јашари, или Дејан Павићевић? Емануел Жиофре? Марко
Ђурић? Или су можда баш радили, предано, на независности? Јашари сигурно.
У Резолуцији
1244 СБ УН, јасно пише да на административним прелазима треба да буду само
снаге УНМИК-а и КФОР-а, евентуално и ЕУЛЕКС-а. Нажалост, захваљујући „Борковим“
споразумима и потоњим „Бриселским“ споразумом и пратећим документима, на
административним прелазима су се одомаћиле структуре НДК-независне државе
Косово. Србија се обавезала да ће њени државни представници на „Косову“ моћи да
уђу само у складу са уговореним улазно-излазним процедурама. Да упростим,
Јашари и Павићевић преко канцеларија ЕУ на „Косови“ и у Србији, размене
обавештења о посети и онда сачекају повратно одобрење, или неодобрење посете, о
чему у року од 48 сати у суштини одлучују Владе „Косове“ и Србије (читај
амбасадори Америке, онај доле и овај горе). Посете се могу забранити из
процедуралних разлога, али и без образложења. Тако су од Куртија и екипе многи
попили педале. Ни врховном попу ово није први пут.
У чему је
квака? У историји и чињеницама које треба обрисати да не постоје, а све заједно
воде до само једног закључка – Свети Сава, Јанићије други, Пећка патријаршија,
архиепископија, патријарх цар Душан, СПЦ, Призрен …. речју – срце Србије!
То упорно
понављам – Метохија је срце Србије! А онда независна „Косова“ може да се слика.
За
службовања на АП КиМ, два пута сам се електронским путем обраћао патријарху и
Светом Синоду, са молбом да патријарх одмах дође да непрекидно столује у Пећкој
патријаршији. Ови позиви су дошли као последица састанака којима сам
присуствовао и на којима је „међународна заједница“ изражавала озбиљну
забринутост да косовска независност може бити спречена само сталним присуством
српског патријарха у Пећкој патријаршији. Последњих неколико година сам у
јавним наступима и текстовима позивао патријархе да се одмах врате на Косово и
Метохију и тиме ударе глогов колац у косовску независност.
Нити су ми
одговорили, нити су нешто предузели. Свима им је Врачар милији од Метохије.
Паралелно са распадом државе одвија се црквени фијаско. План за уништење Србије
подразумева уништење СПЦ. Иако су црква и држава формално-правно раздвојени,
српска историја показује нешто друго. Кад год је држава пала, верујући народ се
могао ослонити на цркву, а ина је чувала пламен државности који се увек поново
распламсао, макар то било и после пет векова. Овога пута, нити државе, нити
цркве, а ни Руси се нешто не претржу. С правом.
Тренутном
врховном српском попу не пада на памет да столује где му је место и историјски
тренутак. Као и његовим претходницима, не пада му на памет да на себе преузме
улогу чувара вере, историје, традиције, државности и борбе против косовске
независности. Без обзира на Куртине забране, постоји механизам повратка у трон
егзарха. Али гаулајтери и њихове слуге то спречавају, а режиране представе
замајавају јавност.
Кључ
целовитости Србије налази се у Пећкој патријаршији. Повратак патријарха и
непрестано столовање био би глогов колац не само у независност, већ и у мозак
мафији!
Јер риба смрди од главе.
Председник
покрета Моба,
Давор
Калајжић
Извор: "Косовска истина"
+++
Уредништво: Мало са саборске
представе... (да не кажемо циркуса)
Као што се може и видети из објављених прилога на сајту, догађаји на Сабору Београдске патријаршије су за нас битни колико и лањски снег. Зашто? Зато што се тамо већ годинама не дешава ништа душеспаситељно и црквоградитељно – ништа што се тиче јереси и новотарија, којима је наша Црква, буквално, раздробљена.
Оно што су
реални учинци Сабора, то је даље растакање СПЦ, избор нових и рокаде досадашњих
епископа.
До
епископских тронова се данас долази углавном симонијом – односно њиховом
куповином (један је, кажу, платио епископски чин 250.000 евра).
Други начин
је – награда за ванредно истицање у ширењу јереси и богослужбених новотарија,
односно улизништву „патријарху“ Порфирију и компанији.
И трећи
начин је припадност неком лобију (знате већ који је лоби најмоћнији).
Посебан вид
новотарског циркузанерства је избор такозваних викарних епископа.
Викарни
епископ је нешто што је непознато канонском устројству Цркве. Они су ту по
претходно наведене три „заслуге“, паразитирају и чекају (уколико се докажу), да
добију неку епархију (од оних које се раздробе). Уколико се настави овим
темпом, „викарних епископа“ ће бити више неко оних „правих“.
Сабор је
претворен – слободно се може рећи – у циркус, али комичност овог циркуса ремети
његово одржавање у гробници и возни парк парацрквених дахија (сада се
"вредност" епископа мери бројем ауспуха "звери" којом се
вози). Он је од харача сиротињи раји, која не прави разлику између попова и
епископа са једне - и Цркве са друге стране, па кад даје првима – мисли
да Цркви даје.
И тако, осим
што кукумавче и праве (лажиране) представе како „нису пуштени да оду у своју
кућу“ (на Косово и Метохију, док им је, заправо, права кућа на Дедињу*), осим
што саборски гостују да ждеру и пију, главна занимација им је – опет – била
игра престола.
Па ево извештаја
и о томе, како би се видело да је ово један од најбеднијих (вером, а
најбогатији материјално) епископата у историји Српске Цркве.
А можда је
зулумћарскији него и онај фанариотски...
Нови
„викари“:
1.Патријархови
- Тихон Студенички и Никон ковиљски;
2.Викар
митрополита Јоаникија о. Пајсије;
3. Викар
митрополита Лонгина о. Серафим.
Нису прошли
Платон из Ступља, Варнава Кнежевић и Серафим из дабробосанске.
За епископа
британско-ирског изабран Нектарије (јегарски).
15 нових
митрополита (уводе глупе грчке форе, где ће, малтене, сваки већи град са
неколико села да се зове "митрополија").
________________
*Сви српски
патријарси живели су у Патријаршији, док Порфирије живи у вили на Дедињу.
Извор: "Борба за веру"
+++
Саопштење са ,,Сабора" Београдске патријаршије
+++
Уредништво:
Завршена саборска представа (да не кажемо циркус)
Прекјуче смо
издали саопштење под насловом „Мало са саборске представе... (да не кажемо
циркуса)“ (овде:)
У том саопштењу смо – између осталог – изнели наше сазнање да је у чин
митрополита узведено 15 епископа. После читања данашњег саопштења са завршеног
Сабора, видимо да смо – по ко зна који пут – пореметили
екуменистичко-новотарске марифетлуке.
Елем, увођење
митрополитанског система у СПЦ, чији је циљ цепање и разградња наше Аутокефалне
Цркве, новотарци су планирали још пре двадесетак година. Можда би то већ и
остварили, да наш сајт није – још 2010. године - ексклузивно објавио тајне
материјале са заседања Комисије за промену Устава СПЦ (српски новотарци и
екуменисти су тада били у шоку одакле нама то). Православна стручна и шира
јавност је реаговала, и они су прикочили.
http://borbazaveru.info/content/view/2691/30/
http://borbazaveru.info/content/view/6687/30/
http://borbazaveru.info/content/view/6688/30/
http://borbazaveru.info/content/view/6689/30/
Зашто смо у
уводу написали да смо им пореметили планове? Па зато што они своје мрачне
работе покушавају да сакрију..
У данашњем
саопштењу „саборског циркуса“, у само једној реченици (али у увијеној форми),
потврђује се да се сабор бавио стварањем нових митрополија:
„Сабор се
бавио и темом организације наше помесне Цркве, као и изменама и допунама
одредаба Устава СПЦ које се тичу титулатуре епархијских архијереја“ (овде:).
Зашто су то
покушали да закумифлирају?
Зато што
митрополитански систем, као што смо већ рекли, служи даљем дробљењу и разградњи
СПЦ.
Српским
екуменистима, као религијским глобалистима, и њиховим господарима из
иностранства, смета чињеница да је СПЦ, сходно својој одлуци из 1996.
године, остала једина национална установа која обједињује целокупни српски
народ и која својим устројством релативизује наметнуте политичке границе међу
Србима распадом СФРЈ. Подизањем појединих епархија у ранг
митрополија, где Црну Гору, на пример, Хрватску, БиХ, Косово и
Метохију, покривају митрополије, ствара могућност да јача веза ових митрополија
са наведеним политичким ентитетима, а истовремено под спољним притиском слаби
веза са црквеним центром у Београду.
Детаљно о
овој проблематици може се читати на линковима које смо дали.
По нашим
сазнањима, један од узведених епископа у чин митрополита је и Пахомије. Један
наш, добродушни брат, у свом писму, нам рече како су се екуменисти, можда
постидели, што је изабран и Пахомије, па зато нису навели сва имена (наравно,
ово је само иронија).
Један од
узведених је и Игњатије браничевски, који се истакао као члан поменуте Комисије
за промену Устава, својом небулозном епископоцентричном теоријом да је чин
епископа изнад Сабора (а самим тим и "атукефална" епархија изнад
Аутокефалне Цркве). Сада када је узведен у митрополита, могуће да ће
фантазирати да је он – као митрополит – и изнад Бога (до сада је, будући
"само" епископ, тврдио да је он Христос на Литургији).
O
tempora, o mores! (што би рекао Иринеј Буловић, чијег потписа, после много година,
нема испод саборског саопштења).
Извор: "Борба за веру"
+++
Уредништво:
Црно на бело - или ко је творац митрополитанског система у СПЦ
У јучерашњем
саопштењу писали смо о опасностима и тешким последицама увођења
митрополитанског система у СПЦ (овде:). Данас,
ексклузивно, објављујемо докуменат, из кога се види „одакле ветар
дува“. Наиме, одлуком Сабора СПЦ Ас бр. 100 / зап. 214. од 26 / 13. маја 2006.
године (дакле, сви епископи, па чак и они "правоверни", учестовали су
у разградњи СПЦ), епископ бачки Иринеј Буловић направио је докуменат „Ревизија
титула архијереја Српске Православне Цркве“ и доставио га је Сабору 17. маја
2011. године. Овај његову докуменат је на протеклом Сабору ушао у примену.
Досимо га у ПДФ – формату:
„Ревизија
титула архијереја Српске Православне Цркве“
ПДФ
Извор: "Борба за веру"
+++
Коментар уредништва блога "Наша вера православна":
Као што смо навели у коментару на почетку овог текста, наставља се рушилачки поход вукова у овчијој кожи из расколничке и јеретичке Београдске патријаршије у циљу њеног даљег уништења и прављења нових раскола и формирања непостојећих ,,помесних цркава", као што је уосталом то био случај и са расколничком и јеретичком "МПЦ". Многе теме су биле гурнуте у страну, мукама свога народа се нису бавили, нити жалбама на рачун "клира" Београдске Патријаршије и њиховим безакоњима на која се жалио "верни" народ. Нису се удостојили тога ни да приме Србе са Косова и Метохије, а у исто време се жале како нису били пуштени од стране "косовске полиције" да уђу на Косово и Метохију.
И саме друштвене мреже су се усијале поводом
овог „Сабора“, а ту је нарочито активан на Х-у био извесни „Профитије“ са
својим информацијама са тог ,,Сабора“ и са оценама истог:
14.5. Две најважније теме на СА Сабору су
блокиране:
1. Косово и Метохија и преговори које иза кулиса спроводи Првослав са
послушницима о статусу СПЦ.
2. Невен Ћулибрк и деловање других епископа на ревизији покоља у НДХ и
спречавање да се позову на одговорност.
16.5. Свети Архијерејски Сабор се приводи
крају. Скандалом избегнуте су све важне теме и Првослав је фактички блокирао
рад Сабора. Издаће се неко саопштење пуно неких празних и бесмислених речи.
Након СА Сабора свако се враћа да извршава задатке на рушењу СПЦ. Епископи
продане душе.
17.5. Саопштење са Сабора треба да овако
гласи! ЖУРКА ЕПИСКОПА СЕ ЗАВРШИЛА! Организатор: Првослав Перић Спонзор:
Кристофер Хил Текст писао: Мирко Буловић Сценографија: Невен Ћулибрк
Коспонзори: Сигурносно Обавјештајна Агенција Хрватске Сценографија: Драго
Пилсел
17.5. Родиле се две нове епархије, Беч и
Лондон. Ето о чему они размишљају на СА Сабору СПЦ где ће ко увалити своје д*пе.
Сутра готов СА Сабор СПЦ. Журе се да помогну народу!
17.5. Сви ЕПИСКОПИ ОТИШЛИ КОД ВУЧИЋА ПО
АПАНАЖУ У ПРЕДСЕДНИШТВО! Јуче добар део добио АПАНАЖУ ОД ХИЛА КОД ПРЛЕТА НА
ДЕДИЊУ. НОЋНА ЖУРКА БИЛА! Као што вам рекох! Беху отишли по апанаже. Али пазите ОТАЧАСТВЕНИ
АРХИЈЕРЕЈИ! Смејем се, а плакао бих.
18.5. Речено 17. маја 2024. у
Председништву. У СРЕБРЕНИЦИ СЕ ДЕСИО ВЕЛИКИ ЗЛОЧИН. МИ НИКАДА НИСМО УПОРЕЂИВАЛИ
ПО САВЕСТИ И ВЕРИ У ХРИСТА КОЈИ ЈЕ ЗЛОЧИН ВЕЋИ ИЛИ МАЊИ... ОСТАЛО МОРАТЕ САМИ
ДА ПОСЛУШАТЕ. МУЧНО ЈЕ! ПОТПУНА ИЗДАЈА СРБИЈЕ И СРБА И ОВО ЧУДО МОРА ДА СЕ
СВРГНЕ.
18.5. Изјава Првослава Перића да се у
Сребреници десио велики злочин очигледно представља став и СА Сабора СПЦ јер се
нико није бунио. Зна се да су доносили лешеве, да су многи који су наводно
мртви негде живи и они званично усвајају НАТО реторику.
18.5. Геноцида није било. Није било ни
великог стравичног злочина како каже Првослав Перић. Покољ се десио над Србима.
Једина истина која ће се пројавити, јер ова ваша лаж се урушава као кула од
карата. Јевреји
помажу ову резолуцију. И то здушно.
18.5. До пријема није дошло! Три покрета
Срба са КиМ тражила су од СПЦ пријем током Сабора СНВ, СНФ, НП„Отаџбина“
одлучили су се на овај корак након упорног одбијања патријарха Порфирија и
епископа рашко-призренског Теодосија да одговоре на њихове молбе за пријем.
18.5. Извештај СА Сабора! Првослав има два
нова викара Тихон Студенички и Никон ковиљски. Затим, Викар митр Јоаникија
Пајсије, а Викар митр Лонгина је Серафим. Платон из Ступља, Варнава Кнежевић и
Серафим из дабробосанске отпали. За епископа британско-ирског Нектарије
(јегарски).
19.5. Изведени закључци о СА Сабору СПЦ: 1.
Потпуна издаја патријарха и епископа 2. Усташе и стране службе контролишу СПЦ
3. Врх СПЦ је главни пропагатор смањења жртава у НДХ 4. Врх СПЦ се неформално
одрекао КиМ и уништава српски идентитет 6. Сви епископи су уцењени 7. Сви су
паписти
20.5. Е епископи СПЦ на овом СА Сабору сви
сте показали колико сте антисрпски. Милије су вам усташе. Кријете да смо на
корак од уније, а ви сте већ увелико унијате. Епископ захумско-херцеговачки и
приморски Димитрије са усташама и овако више пута у току године.
20.5. На СА Сабору донета је одлука да
свако ко има више од 20 година службе постане АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ, А ОВИ
ИСПОД САМО МИТРОПОЛИТИ. Сад их има 19. Веома важна одлука за спасење верујућег
народа. Као што сам и рекао пре неки дан овај Сабор је без сврхе, бесмислен.
20.5. СА Сабор СПЦ је почео са намештеним
скандалом у договору са Куртијем да се Првославу не да да оде у Пећ. Иначе не
би пошли безначајни епископи. Сабор се није бавио КиМ, страдањем народа,
издајом, умањивањем злочина усташа… Главно на сабору је било да се поделе
титуле.
21.5. СА Сабор СПЦ и ако говори о
резолуцији 1244 УН, НА ЈЕДАН ПРЕПРЕДЕН НАЧИН ЈЕ показао да они у ствари све
заснивају на БРИСЕЛСКОМ СПОРАЗУМУ, СВЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ОХРИДСКО-КУМАНОВСКОГ! КАКВА
ЦРНА ЗАЈЕДНИЦА СРПСКИХ ОПШТИНА ЕПИСКОПИ?! ШТА ВИ ТО РАДИТЕ? ДАЈЕТЕ ЛЕГИТИМИТЕТ
ИЗДАЈИ!